Београд и Приштина: Порука Макрона и Шолца - решење кризе су нови избори у општинама на северу, уз учешће Срба

Макрон, Вучић и Шолц у Минхену 24. фебруара 2023.

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије, Макрон, Вучић и Шолц у Минхену 24. фебруара 2023.
Време читања: 4 мин

Председник Француске Емануел Макрон и Олаф Шолц, немачки канцелар, позвали су косовске власти да дозволе одржавање нових локалних избора у четири општине на северу, где су претходних дана порасле напетости, а групе локалног већинског, српског становништва сукобиле се са полицијом и снагама КФОР-а.

Вјоса Османи, председница Косова, на Самиту Европске политичке заједнице у Кишињеву, рекла је европским званичницима да би, по закону, такав расплет био могућ ако довољан број локалних бирача потпише петицију за одржавање нових избора, пренела је новинска агенција АФП.

„У потпуности подржавамо све повређене, пре свега војнике НАТО-а. Позвали смо обе стране да што пре буду организовани нови избори у четири општине (на северу Kосова) и да на њима учествују српски представници", казао је Макрон новинарима после самита, наводећи да су се Шолц и он претходно одвојено састали са председником Србије Александром Вучићем и Вјосом Османи.

Председник Србије изјавио је да је разговор са европским званичницима био тежак и „истакао неопходност улагања додатних заједничких напора у деескалацију ситуације и наставак разговора".

„Истакао сам кључну улогу Србије у очувању мира и настојањима да се сва отворена питања решавају путем дијалога, а не путем провокација и неодговорних једностраних потеза", написао је Вучић на Инстаграму.

Претходне локалне изборе у четири општине на северу Косова, српски бирачи су бојкотовали, па су изабраници кандидати са албанских листа.

Главна тема јунског састанка су инциденти на Косову последњих дана, када су повређене десетине цивила и војника КФОР-а, током покушаја новоизабраних албанских градоначелника да уђу у општинске зграде у општинама у којима живи већински српско становништво.

Вучић је из главног града Молдавије затражио смиривање „сукоба", додајући да са „3,4 одсто, избори нису легитимни".

Последњи пут су Шолц, Макрон и Вучић тројни сусрет имали у Минхену у фебруару, а претходно у Прагу почетком октобра.

Управо од јесени прошле године почела је дипломатска акција у којој европски преговарачи подстичу дијалог Београда и Приштине, на платформи француско-немачког предлога за решење.

Вишемесечни напори и десетине састанака резултирали су склапањем споразума у Охриду у марту, као и усвајањем Декларације о несталима два месеца касније, али је крајем маја ситуација на северу ескалирала.

После билатералног сусрета са Макроном у вртовима молдавског дворца Мими, Вучић се захвалио на чврстом ставу и подршци Србији поводом дешавања на Косову.

вучић и зеленски

Аутор фотографије, REUTERS/Vladislav Culiomza

Потпис испод фотографије, Председници Србије и Украјине Вучић и Зеленски

За разлику од многих европских лидера са којима је имао састанке, Вучић је изјавио да приштинска делегација, коју предводи председница Косова Вјоса Османи, није желела са њим да разговара.

„Османи је говорила, говорио сам и ја, они нису желели никакав сусрет са српском делегацијом, што мислим да није наишло на одобравање било кога.

„Mи увек желимо разговоре и немам проблем да разговарамо, али је чини ми се све јасније ко је одговоран за проблеме и насиље на KиМ", рекао је Вучић, преноси Танјуг.

Османи је у интервју за косовску телевизију РТК после самита рекла да је током кратког састанка са Вучићем видела да њега „не занимају ни решења ни мир", већ да је, како је оценила, он главни извор нестабилности у региону.

На групној фотографији лидера европских земаља и представника ЕУ, Вучић и Османи стајали су на потпуно одвојеним странама.

Самит ЕУ у Молдавији

Аутор фотографије, DUMITRU DORU/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Вучић је у разговору са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом нагласио да је од приоритетне важности да институције у Приштини престану са насиљем и врате се дијалогу.

„За Србију је безбедност српске заједнице на Kосову и Метохији одувек представљала приоритет, уз очување мира и стабилности. Истакао сам да је формирање Заједнице српских општина основна обавеза из Бриселског споразума", навео је Вучић на Инстаграму.

Председник Србије написао је да је имао отворен разговор с Борељом о комплексној ситуацији на Kосову и о последицама неодговорног понашања институција у Приштини.

Skip Instagram post
Дозволити садржај Instagram?

У овом чланку се појављује садржај Instagram. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Instagram политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: Third party content may contain adverts

End of Instagram post

Самит ЕУ у Молдавији

Аутор фотографије, DUMITRU DORU/EPA-EFE/REX/Shutterstock

На маргинама скупа у Кишињеву, председник Србије претходно се срео бројним званичницима међу којима су и аустријски канцелар Карл Нехамер, као и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

На самиту чија је главна тема безбедност Европе током руске агресије, Вучић се срео и руковао и са председником Украјине Владимиром Зеленским.

Са њим је разговарала и Османи, поручивши на Твитеру да „нико не разуме боље патњу, борби и отпор Украјинаца, него народ Косова".

самит

Аутор фотографије, DUMITRU DORU/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Председник Србије Александар Вучић (лево), председник Украјине Владимир Зеленски, швајцарски председник Ален Берсе и премијер Луксембурга Гзавије Бетел

Учествују и лидери из региона, међу којима су и црногорски председник Јаков Милатовић, као и српска чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, председница Грчке Катерина Сакеларопулу, премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски и премијер Албаније Еди Рама.

Grey line

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]