Интервју петком - Енвер Хоџај: Проглашење независности Косова „обликовало је разлику прошлости и будућности"

Иако је била недеља, 17. фебруар 2008. године ни по чему на Косову није личио на уобичајен крај седмице.

„Устао сам око пет сати тог јутра, пробудио сам двоје деце, пољубио их.

„У мом стану на Сунчаном брегу (насеље у Приштини) чекао је фотограф, сликао нас је у пет ујутру док су деца била у пиџамама - и још имам ту фотографију", присећа се Енвер Хоџај дана када је Скупштина Косова донела Декларацију о независности.

У разговору за ББЦ на српском, дугогодишњи дипломата, преговарач Приштине о статусу Косова, сарадник некадашњег премијера, па потом и председника Косова Хашима Тачија, описује дан као историјски.

„Било је то ново поглавље, крај историје какву смо познавали.

„То је био један од тренутака у нашим животима који је обликовао разлику прошлости и будућности", каже.

Србија и даље не признаје одлуку приштинских власти, па је тражила и став Међународног суда правде који је 2010. године донео саветодавно мишљење да Декларацијом о проглашењу независности Косова није прекршено међународно право.

Енвер Хоџај био је и министар образовања у Влади Косова, док је на место шефа косовске дипломатије именован три пута у последњих 15 година.

Члан је Демократске партије Косова (ПДК) коју је основао Хашим Тачи, а на челу странке био је у својству вршиоца дужности председника током 2020. и 2021. године.

Хоџај је данас посланик опозиционе ПДК у Скупштини Косова, док истовремено предаје на Универзитету у Приштини.

Зашто баш 17. фебруар

Причу о догађајима 2008. године Енвер Хоџај почиње у 2006. и 2007. години, када је био део косовске преговарачке делегације.

У Бечу, под окриљем међународне заједнице и преговарача из Европске уније, Сједињених Држава и Русије, тимови Србије и Косова готово две године покушавали су да се усагласе око будућих односа.

Скицу за договор начинио је фински дипломата Марти Ахтисари, али је његов план остао без подршке званичног Београда.

„Сећам се састанка у децембру 2007. када су земље Квинте на састанку са будућим премијером Тачијем јасно изјавиле да су напори међународне заједнице на довођењу Ахтисаријевог плана у Уједињене нације пропале и да можемо да предузмемо даље кораке у смеру будућности Косова.

„Нису били веома прецизни, али је некима од нас било јасно да ће се ствари дешавати у јануару и фебруару."

За свечану церемонију бирана је недеља да би на улицама Приштине могло да буде организовано велико славље.

„Датум је усаглашен са партнерима косовске независности - Американцима и Европљанима - после две године неуспелих преговора.

„Нисам га открио чак ни супруги или пријатељима, био је то посао за премијера Тачија да објави датум", описује Хоџај помало тајновиту атмосферу припрема.

Петнаест година касније

Енвер Хоџај нема дилему да је Косово у последњих 15 година напредовало.

„Тај дан донео нам је предвидљивост, стабилност и безбедност - кад сте слободни и независни, можете уживати ове три кључне ствари.

„Режими у Србији пробали су окупацију, геноцид, етничко чишћење, колонизацију, федерализацију, насилну интеграцију - и сви ови покушаји су пропали у стотину година трајања Југославије", каже Хоџај.

Ипак, управо у сфери дипломатије, пропали су и покушаји Косова да се прикључи неким међународним организацијама, попут Савета Европе или Интерпола, али понајвише Уједињеним нацијама (УН).

„Био сам свестан да ће пут ка чланству у УН бити веома тежак, да ћемо морати да се боримо за признање и успостављање односа са многим земљама широм света.

„Када нисте део УН, јасно је да неће бити лако постати ни део других међународних организација", свестан је Хоџај.

Упркос трезвеном ставу о тешком уласку у УН, Хоџај каже да је пре деценију и по био већи оптимиста када су у питању евроатлантске интеграције.

„Тада бих рекао да ће Косово за 15 година бити близу чланства у Европској унији, близу чланства у НАТО-у.

„Ипак, као интелектуалац, свестан сам да стварање државе од почетка траје дуго и поносан сам на то - изградили смо демократско, мултиетничко и секуларно друштво од самих основа."

Једна од најболнијих тачака за косовско друштво остаје питање визне либерализације: становници Косова и даље не могу да путују по Европи без виза, а промена овакве одлуке обећана је тек за јануар 2024. године.

Дугогодишњи шеф косовске дипломатије тврди да је Приштина испунила све услове, „иако их је било двоструко више у односу на друге земље Западног Балкана".

„Пропустили смо шансу 2016. године да добијемо визну либерализацију због питања демаркације границе са Црном Гором.

„С друге стране, ЕУ од 2018. године користи ово питање као начин притиска на власти Косова, а грађани плаћају високу цену за нешто што није фер."

Зашто су Србија и Косово и даље без договора

Деценију и по од проглашења независности, Србија није ништа ближа прихватању одлуке Скупштине Косова.

Преговори о статусу воде се готово непрекидно, иако њихов интензитет зависи од расположења Београда и Приштине, ангажованости међународних посредника, али и услова светске политике.

Близак готовом свим разговорима, Енвер Хоџај каже да су две стране најближе договору биле након потписивања Бриселског споразума 2013. године.

„На Косову су владу тада чиниле две највеће политичке странке са више од 85 гласова у парламенту, па би договор имао подршку.

„Александар Вучић (тадашњи премијер Србије) и Ивица Дачић (тадашњи шеф дипломатије Србије) били су тада више отворени јер су мислили да би потписивањем правно обавезујућег споразума, који би значио међусобно признање, имали корист у виду чланства у ЕУ."

Касније преговоре, у којима је до 2020. године посредовао Ричард Гренел, изасланик некадашњег америчког председника Доналда Трампа, Енвер Хоџај не сматра кључним.

Председници Србије и Косова, Александар Вучић и Хашим Тачи, тада су незванично разговарали о питању разграничења Косова и Србије, уз могућност размене територија - иако овај сценарио никада није званично уобличен у било какав споразум.

„Демаркација граница и размена територија била је више лична идеја председника Тачија, него што је имала подршку у косовском друштву и институцијама", сматра Хоџај, дугогодишњи блиски сарадник Хашима Тачија.

Овај дипломата тврди да су власти у Приштини у свим преговорима имале један циљ.

„Све договоре смо постизали у нади да ће бити коначног договора који ће подразумевати међусобно признање.

„И даље мислим да пуна нормализација односа Косова и Србије може да се заснива само на међусобном признању - без тога, нема нормализације односа међу друштвима, а ни помирења међу народима."

Хоџај тврди да је овај сценарио све тежи јер су се ствари промениле - у Србији.

„Сведочимо повратку точка историје у Србији, посебно у последњих пет година, када се Београд све више меша у односе не само на Косову, већ и у Црној Гори, Босни и Херцеговини или Северној Македонији.

„Београд и даље има ставове о региону и Косову који личе на 19. век, док Косово живи у 21. веку - то је политичка култура која се заснива на милитаризму, национализму која има за циљ хегемонију у региону."

Петнаест година од проглашења независности, Срби и Албанци на Косову и даље живе у умногоме паралелним друштвима која се додирују на веома мало места.

Чак и Срби који прихватају независност Косова тврдиће данас да су односи међу заједницама све лошији, иако је време ратних сукоба у све даљој прошлости.

„Вучић је од 2017. године почео да користи север Косова за придобијање подршке у јавности Србије, а Српска листа је више говорила у име Београда него у име српске заједнице - то је утицало на перцепцију косовских Срба широм Косова да су ствари лошије него што јесу.

„Што се тиче безбедности, економске интеграције, друштвених односа, ситуација је веома добра широм Косова, са изузетком севера", каже Хоџај, наводећи да као посланик Скупштине има пријатеље у оба народа, путујући широм Косова.

Може ли Србин бити председник или премијер Косова?

Кључне функције на Косову - председника, премијера и председника Скупштине - у првих деценију и по од проглашења независности обављали су припадници већинске, албанске заједнице.

На питање може ли да замисли да се у наредних деценију и по на једном од тих места нађе Србин, Енвер Хоџај одговара:

„Све то зависи од демографије и резултата избора."

ББЦ: „Имамо Албанца за премијера Црне Горе, иако демографија показује да је то немогуће?"

Хоџај: „Не бих одговарао на хипотетичка питања, не знам како будућност може да изгледа. Док сам био у влади, никад нисам гледао на разлике, све док можемо да будемо пријатељи."

ББЦ: „Али мислите ли да ће то уопште бити могуће?"

Хоџај: „Ако је идеја да добијете наслов, није проблем. У политици је све могуће, ми не знамо како ће будућност изгледати, али важније је како учинити све за српску заједницу на Косову да би била део друштва, а не да имамо паралелна друштва."

Будућих 15 година

Упркос чињеници да га не храбри тренутна удаљеност Србије и Косова од договора о будућим односима, Енвер Хоџај види и могућност за чвршћу повезаност косовског друштва.

„Сукоб на Косову никад није био сукоб Срба и Албанаца који живе на Косову, већ између Албанаца који живе на Косову и званичне Србије - увек смо имали проблем са Београдом, а не са Србима на Косову.

„Београду је територија била важнија од људи, док су за нас важнији људи и територија на којој живе."

Иако су се његове прогнозе од пре 15 година о близини чланства Косова у ЕУ и НАТО испоставиле као непрецизне, спреман је да устврди да ће се тако нешто догодити у наредних деценију и по.

„За 15 година, Косово ће бити део ЕУ, НАТО и УН - немам никакву сумњу, баш као ни за остале земље Западног Балкана.

„Поставља се питање какав ћемо посао ми политичари урадити и колико ћемо у то успети да убедимо Запад", закључује Хоџај.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]