Дигитално насиље на Балкану: Коме и како пријавити узнемиравање на интернету

Док за децу и тинејџере постоје бројне кампање и саветовалишта како да се заштите у дигиталној сфери, одрасли који трпе бројне увреде, ухођења, вређања, исмевања, политичке прозивке или сексуална узнемиравања некада су, чини се, остављени сами себи.

Последњи такав пример је самоубиство 22-годишњег Младена Дулића из Бањалуке.

Пре трагичног догађаја њега су, наводно, снимали радници на пумпи док је тражио посао и исмевали, а потом снимке објавили на друштвеним мрежама.

Два мушкарца су због тога за викенд приведени због сумње на неовлашћено фотографисање и после саслушања пуштени на слободу, преноси Ослобођење.

Свако ко је изложен малтретирању на интернету, може се обратити најближој полицијској станици.

„Полиција заприма сваку пријаву грађана па и сваку која се односи на било какве злоупотребе или сумње на почињено кривично дело на интернету, било да су то друштвене мреже или нека друга врста онлајн превара", каже Мирна Миљановић, начелница одељења за односе са јавношћу Министарства унутрашњих послова Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.

„Грађанин као и за сваку пријаву мора имати снимке претње, свакако, препорука је да се не бришу те врсте постова како би се могла спроводити процедура истраге", додаје Миљановић за ББЦ на српском.

Дигитално насиље може на бројне начине може утицати на ментално здравље - од страха за сопствену безбедност, у случају организованог узнемиравања и брзог и неконтролисаног ширења штетног садржаја, изолације, негативних последица у друштвеном животу, чак и тешке последице попут самоубиства, наводи се на сајту Програма Уједињених нација за развој.

Према Кривичном закону РС, ко неовлашћено сачини фотографски, филмски или други снимак неког лица или његових просторија без његове сагласности, повређујући тиме посебно његову приватност, или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на неки други начин омогући да се с њим упозна, казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године.

Ово је само једно од кривичних дела која се доводе у везу са сајбер малтретирањем.

Тешко их је, каже портпарлка МУП-а РС, побројати све, јер многа од њих спадају у „класична" кривична дела само су извршена на интернету.

„Ту спада од неовлашћеног фотографисања и снимања до кривичног дела компјутерске преваре, она су усаглашена са Међународном сајбер конвенцијом.

„Некада се она не воде као сајбер криминалитет, ако је у питању превара то је кривично дело, а само је почињена на интернету, исто је као да је у реалном животу, у продавници", додаје она.

Полиција по пријави даље о томе извештава надлежног тужиоца или судију, тужилац се изјашњава да ли има елемената кривичног дела и може ли се покренути даља истрага.

Слично је и у Србији.

За поступање у овим предметима надлежно је Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала, при Вишем јавном тужилаштву у Београду.

У оквиру МУП-а постоји Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала, које је специјализовано за ова кривична дела.

Шта спада у високо технолошки криминал (ВКТ)?

Условно се ова кривична дела у Србији могу поделити на две врсте - она која се искључиво тичу ВКТ и кривична дела која имају елементе ВТK, али нису искључиво у надлежности Посебног тужилаштва и Одељења за сузбијање ВТK, наводи се у тексту Марије Павловић, истраживачице Београдског центра за безбедносну политику.

У прву групу спадају дела против безбедности рачунарских података, која изводе најчешће хакери.

У другој групи је много више кривичних дела, попут порнографије, фалисфиковања и злоупотреба платних картица или других личних података.

Овај проблем у савременом добу постоји свуда у свету.

Отприлике четири од десет Американаца искусило је узнемиравање на интернету, показује извештај Пју истраживачког центра.

Половина од њих навела је политику као разлог због којег мисле да су били мета.

Расте удео оних који се суочавају се са озбиљнијим злостављањем на мрежи као што је сексуално узнемиравање или ухођење.

мМноге јавне личности су биле изложене малтретирању на интернету, попут певачица Деми Ловато, Селене Гомез и других.

Пју центар у онлајн узнемиравање убраја шест различитих понашања:

Kривична дела из ове групе одликује то што је њихове починиоце најчешће тешко привести правди, па државе у региону и у свету у том циљу често сарађују и предузимају различите кораке, каже адвокатица Тијана Владисављевић.

Велику улогу у спречавању сајбер насиља и другог криминалитета на интернету имају и сами корисници интернета који благовремено пријаве овакве случајеве надлежним органима, додаје она.

„Kривична пријава се може поднети и анонимно, али свакако сматрам да је боље када лице које пријављује то чини лично уз навођење свог имена и презимена, те да касније посведочи о свим детаљима случаја", каже Владисављевић у писаном одговору за ББЦ на српском.

Kривична пријава се може поднети усмено или писано најближој станици полиције или директно тужилаштву.

Које могу бити последице по ментално здравље?

Бројне.

Овакве ствари увек треба озбиљно схватити, што не значи да увек може да има озбиљне последице, каже психолошкиња Добринка Кузмановић.

„Особе младе или старије које иначе имају проблема у свакодневном животу које су анксиозне, депресивне, имају различите тешкоће у социјалним контактима, неке врсте страхова, проблематичне породичне односе, управо такве особе прибегавају проблематичном коришћењу интернета, показују истраживања о младима", каже доценткиња Универзитета у Београду.

Нека истраживања доводе у везу употребу друштвених мрежа са суицидом, али ту треба бити врло опрезан, упозорава она.

„Најчешће је реч о стицају више околности.

„Ако особа већ трпи у свакодневном животу ово може да буде окидач, може да прелије чашу, али то је врло деликатно", каже Кузмановић.

Она се у докторској дисертацији бавила дигиталном писменошћу и подсећа да је најважније превентивно реаговати и безбедно користити интернет - бринути о лозинкама, брисати фајлове о колачићима и бринути о томе где остављамо личне податке и износимо приватност на интернету.

Једна од првих мера је да не треба одговарати на узнемирујуће и претеће поруке, каже психолошкиња.

Друго и још важније је да се подели негативно искуство са собом у коју имамо поверења.

„Свака особа која је доживела неки облик насиља не треба то да задржи за себе, чак и уколико је непријатно или се стиди и прибојава да то учини.

„Истраживања показују да млади код нас нису баш склони да пријаве насиље или не схавте озбиљно или сматрају да одрасли немају вештине да их подрже или се млађи прибојавају да ће им забранити употребу уређаја или платформи", каже Кузмановић.

Препоручује употребу Центара за помоћ које постоје на свим платформама, као и обраћање стручним организацијама.

„Уколико било ко осети потребу треба да потражи и стручну помоћ психолога или терапеута", напомиње Кузмановић.

Kако се можемо заштитити или подржати неког ко је изложен дигиталном насиљу?

Извор: Сајт УНДП - кампања Дигитално насиље оставља стварне последице УНДП

Жене чешће на мети онлајн насилника

Жене су, у односу на мушкарце, несразмерно више изложене тежим облицима насиља на интернету, попут прогањања и сексуалног узнемиравања, подаци су кампање #ТичеМеСе коју је прошле године спроводио УНДП.

У извештају специјалне извештачице УН о насиљу над женама наводи се да 23 одсто жена најмање једном у животу доживи злостављање или узнемиравање на интернету, а да је једна у десет жена од своје 15. године доживела неки облик дигиталног насиља.

Такође, подаци о родној димензији насиља у дигиталном простору из овог извештаја показују да жене чине 90 одсто жртава дигиталног дељења интимних фотографија без пристанка.

Запрећене казне за ова кривична варирају у зависности од тога колико су озбиљна и да ли је и колика материјална корист прибављена, каже адвокатица Тијана Владисављевић.

Код кривичног дела: „Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију" које се може извршити и преко интернета, законом је предвиђено као кажњиво и само приступање таквим материјалима које се врши свесно.

„У том смислу Kривични закон Србије у члану 185 каже: 'Kо помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуелним или другим предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем малолетног лица, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци'", напомиње Владисављевић.

Коме можете да се обратити у Србији?

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]