Избори у Босни и Херцеговини: Ко су кандидати и шта би гласање могло да донесе

По зградама, на дрвећу, трговима и бандерама - изборни плакати са ликовима политичара и политичарки са свих страна гледају грађане Босне и Херцеговине, позивајући их да баш њима дају глас на општим изборима 2. октобра.

А они су све, само не једноставни.

Босна има три председника - по једног из редова Бошњака, Хрвата и Срба, који чине три конститутивна народа - 14 влада и чак 136 министара.

Тај систем продукт је Дејтонског споразума из 1995. године, којим је после распада Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) заустављен рат у Босни.

Земља је тада подељена на два ентитета: Федерацију БиХ - у којој већински живе Бошњаци и Хрвати - и Републику Српску, где већину чине Срби.

Све то политички систем БиХ и чини једним од најкомпликованијих и највећих на свету, због чега бирачи имају поприлично посла - сваки добије по четири изборна листића.

И једни и други прво гласају на државном нивоу, бирајући чланове Председништва БиХ, као и делегате Парламентарне скупштине БиХ.

Потом иде ентитетски ниво, где они који живе у Федерацији бирају чланове парламента, као и скупштине једног од 10 кантона у којем живе, а на које је Федерација подељена.

Република Српска за то време бира председника и потпредседника, као и посланике Народне скупштине.

Из Централне изборне комисије БиХ саопштили су да ће се на изборним листићима наћи 127 политичких субјеката, од чега су 72 политичке странке, 38 коалиција и 17 независних кандидата.

На листићима ће укупно бити 7.257 кандидата, додали су, а они се могу наћи на заједничкој листи која има више од 150 страница.

Али идемо редом.

Ко су кандидати за Председништво БиХ

Највећи избор приликом гласања за члана Председништва имаће гласачи из Републике Српске, али ће изборна утакмица посебно бити занимљива у табору Бошњака и Хрвата на територији Федерације БиХ, која је једна изборна јединица.

За бошњачког члана постоје три кандидата:

Изетбеговић, чија је СДА у последњих 25 година готово непрекидно на власти, до сада је два пута био члан Председништва БиХ (2010 - 2018) и такмичи се за трећи мандат.

Према закону, ограничен је само број узастопних мандата у извршној власти БиХ - функционер после два везана мора да паузира један, па може опет да се кандидује.

„Ми смо исправили Бошњацима кичму када нам је било најтеже. И никада више неће успети да ту кичму искриве. Ми то нећемо дозволити", изјавио је недавно Изетбеговић.

„Изборили смо независност, одбранили смо државу и потврдили њене границе. Неће те границе променити никада."

Његов отац Алија Изетбеговић био је лидер Бошњака током рата у Босни и један од потписника Дејтонског споразума.

Опозиција за то време први пут иде са идејом удруживања око једног кандидата - Дениса Бећировића, потпредседника Социјалдемократске партије (СДП).

„Дошло је време да народ покаже актуелној власти да не наседа на њихове лажи и уверавања да људи добро живе, само да не знају", изјавио је Бећировић.

„Босна и Херцеговина је демократска држава и требају јој демократски државници на челу, а не умишљени султани који игноришу глас грађана и одбијају да положе рачуне за нерад."

После пет кандидата на изборима 2018, књига такмичара за хрватског члана Председништва спала је на два слова.

„То је порука", каже за ББЦ на српском Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ и некадашњи члан председништва БиХ, тврдећи да је Кришто заправо „једини кандидат хрватског народа".

„Нажалост, цела Федерација БиХ је једна изборна јединица, а Бошњака је три, четири пута више него нас, због чега могу да утичу на многе резултате".

Управо се то, тврди Човић, догодило приликом претходних избора Комшића, због чега он „нема легитимитет", јер га „није изабрао хрватски народ".

ХДЗ БиХ зато тражи промену изборног закона и да се Бошњацима онемогући да гласају за хрватског представника.

„Зато смо одговорили једним кандидатом - један је Борјана, други је Комшић и јасно је ко ту кога бира", каже Човић.

Комшић је до сада три пута био хрватски члан Председништва, прво од 2006. до 2014. године, а потом и од 2018, када је победио Човића.

После бројних позива и порука, ББЦ на српском до тренутка објављивања овог текста није добио саговорника из редова Комшићевог Демократског фронта.

„За мене је Комшић легитимни представник, легитимно је изабран у складу са законом у уставом - није СДА кандидовала Комшића, него ДФ", навео је Изетбеговић раније.

Бирачи из Републике Српске ће за то време бирати једну од пет опција.

Жељка Цвијановић је у претходном мандату била председница Републике Српске, док је српски члан Председништва био Милорад Додик, лидер странке.

Додик се сада кандидује за председника Републике Српске.

ББЦ до тренутка објављивања овог текста није добио ни саговорника из редова СНСД-а.

Чланови Председништва БиХ бирају се на мандат од четири године, а другог круга нема.

На месту председавајућег мењају се на сваких осам месеци.

Три деценије од почетка рата у Босни и Херцеговини

Избори у Федерацији

Један од путева ка Сарајеву води преко Романије, планине чији се обронци налазе на истоку града и вожња тим пределима може бити веома лепа.

Сунце сија, а иза сваке кривине изнова и изнова се смењују зелени пропланци, краве које мирно пасу или неометано шетају саобраћајницом, понека котлина и - изборни плакати.

У многим двориштима, на нечему што делују као импровизовани билборди, направљени од неколико дасака и дрвених стубова, налазе се слогани и људи у оделима.

Плаката има чак и по дрвећу уз пут, где висе закуцани за четинарска стабла.

У Федерацији БиХ, једном од два ентитета БиХ, све то подразумева изборну трку у којој је улог велики.

На претходним изборима највише гласова и у Федерацији и у гласању за Парламентарну скупштину БиХ освојила је Странка демократске акције Бакира Изетбеговића.

Неџад Бранковић, некадашњи премијер Федерације БиХ и високи званичник СДА, на питање о очекивањима пред наредне изборе одговара самоуверено.

„Никад се не водим емоцијама, али видим раст подршке и истински је осећам", каже Бранковић за ББЦ на српском.

„Када та очекивања пред изборе преполовим, па од те половине направимо још пола, мислим да ово иде према добром резултату."

Како наводи, у последње четири године „има ствари у којима се БиХ променила у позитивном смеру", али и оних које би требало да буду боље.

„Ако гледате стање односа, политичку реторику и то на шта се медији концентришу као битне теме, то је да се одмах ухватите за главу.

„Али када то склоните и погледате живот изнутра, слика је потпуно другачија... То је живот који је вредан живљења", сматра Бранковић, говорећи о расту извоза и економских параметара.

ББЦ: Али зашто онда људи и даље одлазе из Босне?

Бранковић: То није болест од које болује само Босна и Херцеговина, погледајте остале земље региона. Од када је свега и века људи су се кретали, свако је ишао тамо где мисли да вештине може да валоризује, али има и обрнутих процеса. Људи се и враћају, долазе, али такви случајеви нису вест, у медијима и јавност се само прича о негативним стварима.

Док у пространој канцеларији његове фирме у центру Сарајева пије чај, Бранковић мирно, али у даху, прича и о стварима које види као узрок проблема у Босни.

„Ситуација може сутра да се промени, али само када би политички лидери водили политику вођену домаћим интересима, а не политику прекограничних експозитура", каже, понављајући неколико пута име Милорада Додика.

„Они који се баве политиком, а референца им је нација, увозе политике које разарају матрицу нашег заједничког живота и то је оно што нам ствара проблем."

Највећи такмац СДА-а у Федерацији БиХ биће странке из коалиције која је подржала Бећировића за бошњачког члана Председништва.

„Наш највећи проблем је што се у последње четири године ништа у Босни и Херцеговини није променило, све стагнира", каже за ББЦ Саша Магазиновић из Социјалдемократске партије, једне од чланица те коалиције.

Главни узрок тога види у „врло снажним борцима за статус кво".

„Имају ораха у џепу, па се грчевито боре да се ништа не промени, знајући да је наш пут према Европској унији њихов пут према затвору."

За то време, додаје, често се баве питањем „ко је већи Србин, Хрват или Бошњак".

„То је омиљени спорт овде... Лупиш глупост, онда примитивци са друге стране једва чекају да одговоре, одиграју тај дупли пас и крене зачарани круг", каже Магазиновић.

Његов коалициони партнер, Предраг Којовић из Наше странке сматра да „Додик, Изетбеговић и Човић немају ништа друго да понуде, па живе од такве реторике".

Његова странка се, каже, бори „за одбрану либералне демократије" и то да Босна „у тренутку спуштања нове гвоздене завесе остане део Запада".

Да ли ће успети у томе?

„Кад бисте узели мапу битке на Неретви и однели на Вест поинт (West Point) војну академију, девет од десет њихових најбољих кадета би рекло да опкољени партизани немају шансе.

„Али историја је показала да се битка другачије завршила... Тако и ја верујем да ћемо ми на крају ипак победити."

Говорећи о опозицији, Бранковић из СДА каже да је то „несретна комбинација", да коалицију „програмски ништа не обједињава", као и да би Бећировићу било боље да је самостално изашао на изборе.

За то време, на врху Аваз торња, са ког се види цело Сарајево, мирно седи и чај пије Фахрудин Радончић, медијски магнат и лидер Савеза за бољу будућност БиХ (СББ), чија странка на ове изборе излази самостално, али је подржала Бећировићеву кандидатуру.

На питање да ли му то што га многи виде као „тајкуна у политици" помаже или одмаже, Радончић каже да је увек важно да „у политику уђу финансијски реализовани људи".

„Човека као ја када уђе у политику као реализован и мултимилионер, не можете поткупити… Можете покушати да га компромитујете монтираним процесима", наводи Радончић за ББЦ на српском.

Против Радончића је вођено неколико кривичних процеса, али је он сваки пут ослобођен.

Желео би, каже, да Сарајево буде као Дубаи, али да то није тако зато што је „власт импотентна".

Себе описује као легалисту и БиХ види „на начин на који пише у Дејтонском уговору - као државу два ентитета и три конститутивна народа".

„Морамо направити међунационални, па ентитетски, па чак и унутарбошњачки мир како бисмо престали бити тачка конфликта."

„Али земља се променила у негативном смислу - односи су никад гори, све већа корупција, сиромаштво, пола милиона људи је напустило БиХ, чак су и хрватско-бошњачки односи ескалирали до високог политичког непријатељства".

Очекује добре резултате на изборима и да СББ сигурно буде део власти.

Избори у Републици Српској

Истог дана на биралишта ће бирачи из Републике Српске.

Поред избора за српског члана Председништва БиХ и Парламентарну скупштину БиХ, гласаће се за председника и Парламент РС.

Апсолутни фаворит у трци за председника је Милорад Додик, дугогодишњи лидер Срба из Републике Српске, који се осмехује и са билборда постављених у градовима у Србији.

Додикови политички наступи годинама се не мењају - углавном су то приче о потенцијалном отцепљењу Републике Српске од БиХ, што увек изазове бурну реакцију Сарајева.

„Србија има две државе - Републику Српску и Србију", изјавио је недавно, приликом посете Хрватској.

Неколико дана касније рекао је и да РС за 30 година види као „независну државу која ће бити развијенија и у одређеном државном облику уједињена са Србијом, без лоших намера према окружењу".

Његов Савез независних социјалдемократа (СНСД) главни је фаворит и у трци за Парламент РС.

Главни такмаци су јој Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП).

„Ова власт вештачки прави кризе и сталну напетост између СНСД-а и СДА - препадају народ и националном причом су добијали изборе", каже за ББЦ на српском Милан Радовић из СДС-а.

Борислав Бореновић из ПДП-а за „заустављање БиХ у развоју" такође криви „националистичке странке које се представљају као заштитници народа".

„Мислим да је то потпуна фарса", каже Бореновић кратко.

Док у Сарајеву зна да буде прилично магловито, па и веома хладно током јутра и вечери, у Мостару је атмосфера прилично другачија.

Топао ветар и осећај да море није тако далеко круже ваздухом.

У хрватском делу града и згради чији улаз има црвено-беле плочице, подсећајући на хрватску шаховницу, налази се седиште Хрватског демократског савеза БиХ.

Њен лидер Драган Човић прилично је миран.

„Добро је, задовољни смо оним што смо урадили", каже Човић, седећи испред застава БиХ, Хрватске и Европске уније, као и урамљене фотографије њега и Фрање Туђмана, првог председника независне Хрватске и једног од потписника Дејтонског споразума.

„Сигуран сам да имамо добре услове за добар резултат - доћи ћемо до 85 до 90 одсто подршке Хрвата", додаје Човић током разговора за ББЦ.

ХДЗ у Федерацији готово да нема никакву конкуренцију, чему су допринели и Бошњаци изборима Жељка Комшића, сматра Фахрудин Радончић.

„Ко год да тамо прича о плурализму, они кажу 'разбијаш ово мало Хрвата, немој да се делимо'."

Насупрот ХДЗ-у, поред неколико мањих странака, налази се евентуално Хрватска демократска заједница 1990, коју у Босни зову једноставно „деведесетка".

Основана је 2006. године, посла раскола у ХДЗ-у, када је била део владајуће већине, али после није имала већих изборних успеха.

„Народ је врло разочаран политикама ХДЗ БиХ", каже Илија Цвитановић, лидер „деведесетке", за ББЦ на српском.

„Прилично су однарођени, бахати, искључиви, због чега међу бирачима владају апатија и депресија... Биће врло тешко мотивисати их да изађу на изборе."

И Човић и Цвитановић су сагласни да је Хрвата у БиХ све мање, делимично и зато што већина има хрватски пасош, који им омогућава улазак и рад у земљама Европске уније.

Ипак, Човић тврди и да је „у последње време изражен тренд повратка читавих породица".

А на питање шта би прво решио у Босни, одмах одговара - односе у Федерацији, понављајући тезу о угрожености Хрвата на том подручју.

„Евидентно је да је бошњачка страна проценила да је задњи час да БиХ трансформишу у грађанску државу, што значи и унитарну - то се чак и не крије више".

Исто каже и Цвитановић.

„Када су Алији Изетбеговићу једном рекли да се може догодити да Бошњаци бирају хрватског члана председништва, он је одговорио 'коме нормалном ће то пасти на памет'.

„Парадокс данашње политике је да се то данас дешава - не може Хрвате представљати онај ког Хрвати нису бирали".

Ипак и Саша Магазиновић из опозиционе Социјалдемократске партије у Сарајеву каже да је дискриминисан због тренутног стања ствари.

Као етнички Србин који живи у Федерацији, он не може да се кандидује за Председништво зато што није Бошњак или Хрват.

„Уместо да то решавамо, да Срби у Федерацији, а Хрвати и Бошњаци у Републици Српској могу да се кандидују, ми се бавимо како да етничке групе додатно учврсте моћ.

„То не припада 21. веку, то су навике из 16. и 17. века".

Актуелни мандат обележили су и чести сусрети Човића и Милорада Додика.

„Интензивна сарадња са СНСД постоји од када је та странка међу Србима остварила резултат који је ставља на прво место", каже Човић.

„Однос ће бити идентичан и после ових избора, ако СНСД и СДА победе, мораћемо да сарађујемо са њима... Ко год да победи он ће нам бити партнер."

Кандидатски статус за чланство БиХ у Европској унији очекује до краја године.

Деведесетка се за то време такође нада делу гласова.

Међутим, њихов програм је сличан странци из које су се издвојили, као и плакати и идеје - зашто људи онда да бирају њих, а не ХДЗ БиХ?

„Због персоналних разлика, оне нису небитне", одговара Цвитановић.

„Значајно смо подмладили странку, носиоци листа углавном никада нису били на политичким позицијама и код нас нема бахатости, искључивости и однарођености".

Нада се, каже, да ће народ „опростити свима који се баве политиком још једном и изаћи на изборе".

„Не знам како то боље да формулишем."

Силовања у рату у Босни: „Могли су да нам раде шта хоће, могли су и радили су"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]