Школе, корона вирус, тестови и изолација: Тестирање деце за неке проблем, за неке најједноставније решење

Почетак другог полугодишта за ученике основних и средњих школа у Србији поклопио се се новим таласом ширења корона вируса, изазваних омикрон сојем и скоком броја заражених.

Упркос томе, настава у Србији за најмлађе ђаке се одвија непосредно, а Марко и Јован Марковић, ученици трећег и четвртог разреда, радују се што уместо седења пред лаптопом и праћења онлајн часова, седе у клупи са друговима.

Међутим, њихова мама Тања страхује да повратак у клупе значи и већу опасност разбољевања у периоду када у Србији, према званичним подацима, дневно има више од 15.000 новозаражених.

Тања каже да децу редовно тестира брзим ангигенским тестовима из апотеке, посебно када иду у посету код бабе и деде.

„Ту праксу ћу наставити, како због мојих, тако и због остале деце у разреду и учитељица", додаје.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" у недељи од 20. до 26. јануара 2022. године број оболеле деце школског узраста од шест до 18 година је био 5.480.

У бројним земљама Европске уније ђаци су подвргавају брзим тестовима, а из Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије кажу да доношење одлуке о увођењу овакве праксе није у њиховој надлежности.

„Не можемо донети одлуку о тестирању било кога, па чак и ученика", наводи се у писаном одговору редакцији ББЦ-ја.

И док у Србији искључиво од родитеља зависи да ли ће тестирати децу, у Хрватској је донета одлука да се самоизолација за ученика укида, а услов за то је негативан брзи тест.

„Понедељком, пре одласка у школу, ђаци ће се тестирати", рекао је Божо Павичанин, саветник министра образовања Хрватске за ХТВ.

Додао је да ће ова одлука омогућити да здрава деца иду у школу, а болесна остану код куће у изолацији.

„Брзо тестирање није ни за шта"

Друго полугодиште у Хрватској почело је 10. јануара.

Марин Петровић, копирајтер из Загреба чија ћерка иде у други разред основне школе, сматра да брзи тестове „не раде", односно да показују негативан резултат, чак и ако симптоми постоје.

„Брзо тестирање није ни за шта, можда покаже да је дете заражено тек око четвртог, петог дана", каже он.

Не гаји велике наде да ће родитељи правилно тестирати децу, као и да их неће слати у школе чак иако имају позитиван налаз.

„Ако већ желе да их тестирају и да то има смисла, треба то урадити у школама, тако ће бити транспарентније", додаје.

Божо Павичанин, заменик министра образовања истакао је да „понедељак идеалан дан за тестирање, јер ученици долазе у школу након викенда".

„Онда, и ако се појави неки позитиван случај, могу се поново тестирати", рекао је он.

За Маринову ћерку ова одлука значи да ће коначно имати могућност да буде у школи дуже од две недеље.

У претходном периоду она је више пута била у самоизолацији, јер би неко из разреда био позитиван на вирус.

Погледајте видео о ђацима у Србији током пандемије

Какве мере за школе важе у Србији

Због новог таласа вируса у Србији, одређени број ученика основних и средњих школа у местима где је зараза вирусом у јеку вратио се на онлајн наставу или комбиновану.

Надлежни у Србији тренутно не разматрају могућност масовног пребацивања ђака на онлајн наставу, а премијерка Ана Брнабић тврди да би то било лоше решење.

„Мислим да морамо да дамо све од себе да спроводимо макар комбиновану наставу, а за млађе основце је од кључног занчаја да иду у школу, да се друже.

Прелазак на онлајн наставу је последње што треба урадити", рекла је Брнабић.

Према најновијој одлуци Тима за школе, од 31. јануара, ученици од првог до четвртог разреда основних школа наставу похађају непосредно, док ће ђаци од петог до осмог пратити по комбинованом моделу и ићи у школу дан за даном, подељени у две групе.

За ученике средњих школа настава ће се, такође, одвијати према комбинованом моделу.

И даље важи правило да ако се у одељењу у коме је 17 и више ученика, двоје зарази короном, то одељење се дели на две групе и прелази на комбиновану наставу у трајању од две недеље.

У случају да се у некој од ове две групе зарази још троје ђака короном, онда та група прелази на онлајн наставу на 10 дана.

У одељењима у којима има до 16 ђака, а установи се да има троје заражених, сви прелазе на онлајн наставу, пише у плану Министарства просвете од септембра.

Први током пандемије онлајн настава у Србији је уведена у марту 2020, када је проглашено ванредно стање.

Та могућност постала је и наредне, школске 2020/21 године, али је тада био дозвољен и повратак деце у школске клупе.

Од почетка школске 2021/22 године, могућност онлајн наставе постоји само у срединама у којима је погоршана епидемиолошка ситуација.

Како функционишу школе у другим земљама у суседству

Почетак другог полугодишта у Северној Македонији одложен је због великог броја заражених у тој земљи.

Крајем јануара, власти су донеле одлуку да друго полугодиште за основце и средњошколце почне 1. фебруара, преносе македонски локални медији.

Настава за ђаке основних и средњих школа почиње 1. фебруара.

На седници је донета одлука да се смањи период изолације, односно карантина на седам дана.

У Северној Македонији је у последња 24 сата забележено близу две хиљаде нових случајева заразе корона вирусом.

Што се тиче изолације и увођења карантина, уколико се установи да је дете заражено, надлежни у школи контактирају са Центром за јавно здравље, пише на сајту Владе.

Тада епидемиолошка служба прави процену да ли постоји ризик да у одељењу има још заражених и према томе доноси решење о изолацији.

Ученик код кога је установљен ковид упућује се у изолацију, а Центру за јавно здравље прослеђује се списак оних који су били у контакту с њим.

У Словенији је у јануару представљен протокол за редовно самотестирање ученика на корона вирус како би се на брз начин установило да ли има асимптоматских случајева.

Тестирање је обавезно и бесплатно, а провера се врши у школским установама, наводи се у протоклу.

Три пута недељно, понедељком, средом и петком деца се тестирају, а ако је ученик из неког разлога одсутан тог дана, провера се обавља када дође у школу.

Ако се установи да је више од 30 одсто ученика у одељењу заражено, на снагу ступају мере карантина код куће.

Према подацима са сајта Владе Црне Горе, прелазак одељења на онлајн наставу се примењује уколико је више од 30 одсто ученика инфицирано или уколико је наставник заражен, а није могуће наћи адекватну замену.

Наводи се и да се онлајн настава уводи уколико се погорша епидемиолошка ситуација у општини или на нивоу целе Црне Горе.

Шта су брзи тестови?

„Брзи антигенски тест подразумева брис грла и утврђује присуство вируса у горњем респираторном тракту и може да се узме већ између петог и седмог дана од почетка симптома", објашњавају из београдске приватне клинике МедиГруп за ББЦ.

Резултати су готови за око сат времена, а сензитивност теста је око 70 одсто, специфичност 100 одсто.

„То значи да ако налаз дође позитиван, 100 одсто се ради о корона вирусу, али ако налаз дође негативан, и даље се не може са сигурношћу тврдити да немате корона вирус, већ то само значи да вирус није присутан у горњим дисајним путевима", додају.

Да ли су вакцине доступне за децу школског узраста?

У државама Европске уније, попут Хрватске и Словеније вакцина је од децембра прошле године доступна и за децу узраста од пет година.

У Србији су цепива против корона вируса доступна за децу од 12 до 18 година, али још није познато када ће вакцина бити доступна за још млађе старосне категорије.

Слична ситуација је и у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији, где је имунизација омогућена за децу старију од 12 година.

„Родитељи треба да вакцинишу децу не због страха од болести, већ да би се прекинуо ланац преноса инфекција", рекла је у јесен прошле године за ББЦ на српском докторка Оливера Остојић из Болнице за дечије плућне болести Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић" у Београду.

До краја јануара, у Србији је према званичним подацима укупно ревакцинисано 3.242.876 људи, једну дозу добило је 3.331.955, а три 1.815.027.

У Хрватској је две дозе добило укупно 2.202.555 људи, а једну 2.292.446, показују подаци Министарства здравља.

У Словенији је ревакцинисано 1.209.040 људи, а прву дозу добило је 1.260.546, према статистици сајта Our World in Data.

Исти извор показује да је у Северној Македонији ревакцинисано 830.341 људи, а једном дозом имунизовано је 849.373.

У Црној Гори је ревакцинисано 277.690 људи, а прву дозу добило је 286.887.

Погледајте и видео о месту у Србији у коме се наука претвара у забаву

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]