Црна Гора после короне: Како опоравити привреду

Плаже и купалишта су отворени, поново се може путовати из једног у други град, кафићи и ресторани раде, а ускоро би могао да буде проглашен и крај епидемије корона вируса - тако Црна Гора дочекује 14. годишњицу референдума на ком је добила независност.

Европска земља у коју је корона вирус последњи стигао, могла би ускоро да постане прва из које је отишао, пошто бележи тренутно само три случаја заразе.

Ову лепу слику кваре предвиђања да ће Црна Гора због вируса доживети огромну рецесију и привредни пад бруто друштвеног производа (БДП) од чак девет одсто.

Такав сценарио није неочекиван, јер туризам игра једну од главних улога у привреди ове земље, делатношћу која не може да се обавља док траје пандемија.

„Главни разлог је што се очекује да туристичка сезона подбаци ове године, јер ће због пандемије неминовно доживети пад", каже за ББЦ на српском економиста Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске студије.

Бруто друштвени производ Црне Горе износио је прошле године око 5,6 милијарди долара.

Према прогнозама из 2019, за ову годину очекиван је раст БДП-а за 3,4 одсто. Тада нико није ни помишљао на корона вирус.

Какве су процене?

Недавно су стигле прогнозе института на ком ради Глигоров према којима ће црногорска привреда ове године ослабити осам одсто, углавном због велике зависности од туризма.

Сличне процене пада БДП-а имају и Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка.

Предвиђања ММФ-а су да би привреда ове године могла да ослаби девет одсто.

Та предвиђања су реална, каже Миленко Поповић, економиста и професор на подгоричком Универзитету Медитеран.

„Најреалнија ми је управо процена ММФ-а од девет одсто. Ово што смо до сада видели и чињеница да се помиње могућност другог таласа, гарант је да ће се догодити такав сценарио.

„Ако све ово буде потрајало, догодиће се и горе од економске депресије. Мере фискалне и монетарне политике у овој ситуацији имају крајње упитан утицај на оживљавање јер је скоро читав свет захваћен кризом", каже Поповић за ББЦ на српском.

Тешка ситуација чека земље које се ослањају доста на туризам и које не могу да направе краткорочне алтернативе и брзо се усмере на друге области привреде, каже Глигоров.

„Слична је ситуација у Хрватској и Грчкој, као и у свим земљама у којима туризам има значајан део у привреди.

„У Црној Гори тај удео је веома велики, с обзиром на то да је земља мала и да те услуге чине значајан део БДП-а, па је пад очекиван", каже Глигоров.

Светска банка је недавно оценила да пандемија корона вируса гура економију Црне Горе у наглу рецесију.

Према проценама те светске финансијске институције, ако Црна Гора изгуби једну трећину прихода од туризма, пад привреде у 2020. биће 5,6 одсто.

Ако изгуби половину тог прихода, рецесија би могла да достигне и девет процената, наводи се у извештају.

„Пројектује се да ће криза услед Ковида-19 гурнути економију у рецесију првенствено због пада у сектору туризма, који има мутипликативне ефекте на све секторе", наводи се у извештају Светске банке.

Поповић каже да је ова криза прилика за промене, па би тако Црна Гора могла да се окрене другим делатностима - да се улаже у пољопривреду и малу привреду у целини.

„Пример за то је Словенија. Тек кад изађете из Љубљене, видите шта је леп живот", каже Поповић.

Опоравак

За сада је немогуће говорити о томе колико ће времена бити неопходно за опоравак, јер све зависи од тога да ли ће пандемија бити обуздана, каже Глигоров.

„Ако следећа туристичка сезона буде нормална, опоравак би могао да буде потпун", објашњава.

Додаје да све зависи од пандемије, а ако криза са њом прође, туристичка сезона би могла да буде потпуно обновљена.

„Грубо речено - ако пад ове године буде девет одсто, следеће године би требало да буде забележен раст од 10 одсто", објашњава Глигоров.

Тако би последице биле минималне.

Неки очекују загарантован раст у наредној години, па је тако економски аналитичар из канцеларије Светске банке у Подгорици Милан Лакићевић недавно у интервјуу за агенцију Мина-бизнис изјавио да 2021. Црну Гору чека снажан опоравак.

„Ово је био шок који је показао осетљивост конкретно Црне Горе на спољне шокове, што је нешто о чему смо увек говорили и чега је Црна Гора сасвим свесна", рекао је Лакићевић.

Он је, одговарајући на питање колико ће држави бити потребно да се врати на „стабилне стазе раста", казао да све зависити од кризе.

„Врло је неизвесно и све зависи докле ће пандемија трајати, највероватније ће бити условљено проналаском вакцине и медицинским напретком", сматра Лакићевић.

Сада све зависи од развоја вакцине и лекова, каже и професор Поповић.

Он додаје да ће, уколико се на том пољу не постигне много, људи широм света морати да се прилагоде новом животном стандарду.

„Ситуација никада неће бити лоша као у великој депресији 1929. године, пре свега због пораста БДП-а по глави становника.

„Глад је тада био највећи проблем, у садашњим условима не треба очекивати да се јави глад", каже Поповић и додаје да свака земља производњу хране треба да третира као стратешку грану пољопривреде.

Ко је најугроженији?

Плаже и купалишта отворени су од 18. маја, а како је за ББЦ на српском изјавио Александар Миливојевић, директор једне туристичке агенције на црногорском приморју - ове године масовног туризма сигурно неће бити.

„Нека буде и ауто туризма и гостију из региона па ће бити добро. Важно је да бар неко дође. Ситуација је изузетно тешка и тек ће бити", казао је Миливојевић.

Сектор туризма већ је на губитку, а многи гости који су имали резервације за јун, отказали су их и померили за наредну сезону.

Црну Гору је прошле године посетило 2,64 милиона туриста, што је за 21 одсто више него 2018. године.

Тако је Црна Гора од туризма у 2019. приходовала 1,14 милијарди евра, односно за 100 милиона више него годину дана раније.

Ове године ће приход сигурно бити мањи, а јавља се и проблем финансијског очувања здравља туристичких агенција, хотела, банкарског система, односно свега везаног са туризмом, као и запошљавања сезонских радника, објашњава Глигоров.

„Држава ће морати да субвенционише и преузме обавезе, па је питање како ће се то финансирати", каже.

Ако би се привреда и сезона опоравиле следеће године, то не би био проблем, јер би било попут привременог задуживања.

„Уколико не, ствари би се компликовале, јер нема много тога што би у Црној Гори могло да се развије брзо, па да људи нађу послове у другим областима", каже Глигоров.

Све у Црној Гори тако више него на другим местима зависи од стављања епидемије под контролу, објашњава.

Задуживање

Како би се обезбедила стабилност привреде, држава ће морати да се задужи.

„Задуживање је неминовно и у Црној Гори и у свим другим земљама", објашњава Глигоров и додаје да ће с тим дугом држава морати да се носи дужи период.

„Уколико се опоравак догоди релативно брзо и надокнади се следеће године, то је много лакше.

„Настаје проблем шта људи да раде. Не може се тако једноставно на Медитерану било где с туризма прећи на индустрију. Дуг је ту најмањи проблем", закључује Глигоров.

Дан пре годишњице референдума, стигла је вест да је Црна Гора од Светске банке позајмила 250 милиона евра с периодом отплате од 12 година.

Процењено је да државној каси за санацију последица насталих епидемијом корона вируса недостаје од 350 до 400 милиона евра, изјавио је Драган Дармановић, генерални директор Директората за трезор.

Министарство финансија Црне Горе преговара и са другим међународним финансијским институцијама како би обезбедило остатак средстава, преноси Бета.

Дармановић је подсетио да је Европска унија определила 53 милиона евра подршке Црној Гори, од чега ће 40 милиона отићи директно у државни буџет што је, закључио је, смањило потребе за задуживањем.

„Недавно се лицитирало са 600 милиона евра, при чему ни тада, а ни сада нико није објаснио како је та калкулација направљена, тако да је мање задуживање добро.

„Проблем је што не знамо остале планове, али је добро да није реч о вишој цифри која се раније помињала", каже Миленко Поповић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]