Корона вирус и Црна Гора: Да ли ће и туризам „оболети"

Слика плавог Јадрана обасјаног сунцем, мирис соли и борова, плажа и барови - готово да се поуздано може утврдити да је једна од најчешћих у маштањима иза закључаних брава изолованих грађана региона.

Ипак, ни близина таквој слици у реалности данас не значи много.

„Нема велике разлике кад си у кући на мору или негде далеко.

„Можда је највећа разлика поглед, јер имам среће да са прозора видим Малу плажу и Стари град", каже Улцињанка Ајла Абазовић.

Забрана кретања од 23 до 5 сати наредног дана представља тек ублажени режим који је важио претходних недеља и ограничавао могућност уживања и оним грађанима Црне Горе којима је плажа - пред кућом.

„Ретко се излази из куће због тренутних прописа, свугде морам сама, па време углавном проводим размишљајући како ће изгледати први дан после овога.

„План, за сада, гласи овако: шетња, па дојч кафа поред мора", каже Ајла.

И економисти траже одговор на слично питање - како ће изгледати „дан после".

„Званичне процене штете услед деловања корона вируса на црногорску економију нема.

Ипак, све процене показују да ће штета бити огромна", каже за ББЦ на српском извршни директор „Фиделити консалтинга" Милош Вуковић.

Има ли разлике на мору и у планинама

Географија Црне Горе једноставно дели ову земљу на планински север и приморје са залеђем, у коме је и главни град Подгорица.

Епидемиолози су и на својој мапи могли да уцртају сличну виртуелну границу - у планинама нема ниједне општине где је забележен двоцифрен број заражених.

Највише регистрованих је у Подгорици - готово половина свих случајева, потом у суседним Тузима, Никшићу, приморским Бару и Улцињу.

„Када изузмемо Тузи, већина осталих општина на приморју има сличне стопе обољевања, а општине на северу су већински поштеђене.

То је последица неепидемиолошких ствари - увоз случајева више се дешавао на југу због карактеристика становништва које тамо живи, које је имућније, бољег статуса, чешће путује", каже за ББЦ на српском епидемиолог Сенад Бегић.

У том делу Црне Горе лежи и велики део прихода од туризма, а лето које се приближава доноси велике неизвесности.

„Недавно је гувернер Централне банке изјавио да ће, уколико пандемија потраје до маја, туризам претрпети губитке од чак 90 одсто, што би значило губитак прихода само у овом сектору од милијарду евра.

„За сада, посебно усмерених мера за туризам нема - влада потпуно игнорише проблем ове стратешки важне гране, што ће, посматрано у дужем временском периоду, резултирати проблемима са самом одрживости компанија које послују у сектору туризма", каже Вуковић.

Док стручњаци у суседној Хрватској тамошње туристичке раднике усмеравају да пажњу посвете домаћим туристима, у Црној Гори би и то био проблем јер је премали резервоар потенцијалних гостију који не морају да прелазе тренутно затворене границе.

Због свега тога, погледи свих који се баве туризмом у Црној Гори усмерени су ка - епидемиолозима.

А они и даље немају одговор на кључно питање - да ли ће међународна путовања уопште бити могућа ове године.

„Главни проблем је изван националних граница - није проблем за одређене државе, попут Кине, да се епидемија сузбије, али се поставља питање на дуге стазе, шта ако комшилук није успео у томе", каже помоћник директора Института за јавно здравље Сенад Бегић.

Закључак економиста је да ће 2020. година бити веома изазовна.

„Додатни проблем представља чињеница да се чак 70 одсто укупних ноћења оствари у индивидуалном смештају.

„Када физичка лица не буду приходовала сезонску ренту, велики део становништва на приморју ће бити угрожен у овој години", упозорава консултант Вуковић.

Какав је први одговор Владе на економску кризу

Почетком априла, влада коју предводи Душко Марковић донела је пакет мера који по много чему личи на сличне покушаје суседних земаља да смање последице заустављања привреде.

„Верујем да ће наш предлог, који обухвата бригу за преко 100 хиљада запослених и више хиљада предузетника, микро, малих и средњих предузећа, задобити позитиван одговор добронамерних.

„Ово је почетак свеобухватних економских мера које ћемо постепено предузимати", рекао је црногорски премијер на представљању мера.

У основи мера су субвенције за плате, порезе и доприносе запослених у секторима привреде који су морали да буду затворени због кризе.

„Стиче се утисак да Влада не мари превише за микро, мала и средња предузећа јер је једна од првих мера Владе била авансно плаћање пружаоцима услуга и извођачима радова на започетим капиталним пројектима.

„Велике компаније ће усисати огромна, вишемилионска средства која је било неопходно распоредити на микро, мала и средња предузећа јер је тај сегмент кључан за одржавање економске супстанце наше државе", сматра консултант Милош Вуковић.

Он додаје да су неке мере усмерене и на покушај привременог скидања дела терета са леђа привреде.

„Мора се истаћи позитивна мера одлагања плаћања кредитних обавеза на 90 дана, мада ће терет те мере поднети пословне банке.

„Додатно, Инвестиционо-развојни фонд ће креирати кредитну линију за ликвидност у износу од 120 милиона евра за спашавање бизниса погођених кризом."

Премијер Марковић каже да је један од важних циљева очување запослености.

„Сваки евро који уложимо кроз овај пакет мера мора да допринесе очувању онога што имамо, и створи претпоставке за бржи опоравак економије и животног стандарда сваког грађанина и његове породице", рекао је Марковић.

„Наша дужност је да учинимо све како бисмо осигурали излазак из кризе која је задесила цео свет па и Црну Гору и њене грађане", обећао је црногорски премијер.

Ипак, Вуковић сматра да се могло учини и нешто више.

„Ускраћивање подршке малим и средњим предузећима кроз комбинацију бесповратних субвенција и снажних мера ликвидности овим компанијама значи и брже гашење радних места и њихов тежи опоравак када криза прође."

Када је у питању директна помоћ грађанима, Црна Гора се није определила за приступ „новца из хеликоптера" који је у Србији промовисао председник Александар Вучић најавом да ће сваки пунолетни грађанин добити по 100 евра када се заврши ванредно стање.

С друге стране, црногорска влада ће обезбедити једнократну помоћ у износу од 50 евра свим незапосленима на евиденцији Завода за запошљавање који не добијају никаква примања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]