Црна Гора: Недеља - нови празник за трговце

Уколико продавнице у Црној Гори раде недељом и празницима, суочиће се са новчаним казнама и затварањем.

Променом Закона о унутрашњој трговини, Влада Црне Горе покушаће да на овај начин промени дугогодишње куповне навике грађана ове државе.

Власница локалног маркета у подгоричком насељу Стара Варош Сања Стојановић каже за ББЦ на српском да јој оваква одлука значајно мења живот.

„Моји запослени су и до сада имали слободне дане, најчешће недељу, али себи то никада нисам приуштила и вероватно никада и не бих.

Овако, држава ће ме натерати да одмарам недељом - и уживаћу у томе."

Главну мотивацију приликом доношења одлуке премијер Црне Горе Душко Марковић нашао је у заштити права радника.

На владином Твитер профилу, описана је ово као позитивна вест за око 37 хиљада радника запослених у сектору трговине.

Ипак, осим додатног одмора, трговце је ова владина одлука натерала да рачунају и колико ће утицати на њихове зараде.

„Не верујем да ћемо ми мали нешто изгубити, али изгубиће велики ланци - код нас комшије купују најпотребније сваког дана, а њима је промет до сада био највећи викендом.

Зато једва чекам да ми стигну нова слова за улазна врата: Недељом не радимо", задовољна је Сања Стојановић.

Велики ланци покушали су да се на другачије начине изборе за долазак потрошача.

Трговински ланац „Воли" продужио је радно време своја два објекта до саме законске границе - до поноћи у суботу на недељу.

Суочило их је то са низом критика да тиме угрожавају права радника, што је компанију натерало да се огласи саопштењем у коме су навели да је одлука законита, а да ће њено трајање тек бити анализирано - у зависности од одговора потрошача.

Ко сме да ради недељом

Одлука црногорске Владе предвидела је и оне који су изузети од забране рада недељом јер су оцењени као неопходни за несметано функционисање друштва. На списку су:

Хрватска: Пуно дебате - мало одлука

Бранимир Брадарић, новинар Вечерњег листа

У Хрватској се већ неколико година воде бројне расправе о томе како би требало забранити рад недељом.

Међутим, осим расправа и заузимања ставова, по томе питању се још ништа није одлучило нити је познато када би могло доћи до забране рада недељом.

Трговачки центри, трговине, киосци, пекаре и слични продајни објекти и даље раде сваке недеље, при чему запослени најчешће нису посебно плаћени, односно, рад недељом им се плаћа као да се ради о било ком другом радном дану.

На ту тему говорио је и професор загребачког Економског факултета Љубо Јурчић који је рекао да рад недељом не доприноси позитивним ефектима економске активности на било којем подручју па тако ни у трговини, а још мање у производњи што је потврдила и економска теорија.

А да има начина показао је и Марко Миличевић, начелник општине Иванково која се налази недалеко од Винковаца, који је у септембру прошле године донео одлуку на нивоу општине о забрани рада недељом и празницима за трговине и пекаре.

„Никаквих условљавања нити нагодбе није било.

Анализирали смо трговачки сектор на подручју наше општине и закључили да никакве штете неће бити за трговце и пекаре који не раде недељом, послали смо писмо намере власницима, позвали их на разговор и они су прихватили наше аргументе."

Миличевић је у образложењу поменуо још један значајан фактор - улогу цркве у друштву.

„Иницијатива је наша, иза ње није стајала ни Црква нити неке верске заједнице, једноставно смо желели нашим грађанима да омогућимо барем један дан одмора, који ће посветити својој породици, обављању верских дужности, излету или спавању, нама је свеједно.

Сматрам да је ту реч о цивилизацијском постигнућу, достојанству грађана и основној хуманости, а ако се као народ већ сматрамо великим хришћанима, онда такве вредности морамо и прихватити", рекао је Миличевић.

Србија: Ни расправе ни одлуке

Радници у Србији, како тврди председник Савеза самосталних синдиката Љубисав Орбовић, више пута су покушали да наметну тему рада недељом.

У земљи где готово да нема града да трговине не раде и викендом, и празницима, па и ноћу, Орбовић тврди да су синдикати и на седницама Социјално-економског савета предлагали послодавцима и влади да се врати оно што је некад, како каже, било нормално.

„Мишљење послодаваца и власти је било другачије - да ће то значити губитак посла за велики број радника јер би се смањио обим посла.

Због тога се није ни ушло у озбиљнију расправу."

Трговина је једна од области у Србији где се најмање поштују радничка права, тврди Орбовић.

„У сегменту малих трговинских радњи, пуно је случајева минималне зараде, рада на црно.

Ти проблеми су нешто мањи код великих ланаца где се углавном поштују законске обавезе према радницима."

Ипак, и поред овако црне слике, већих протеста и јавно исказаног незадовољства радника у трговини није било.

„Врло је тешко исказати незадовољство када људи раде у сменама, раштркани по продавницама - нису повезани и тешко их је организовати.

Много људи ради на црно или на одређено време па лако губе посао и то утиче да се људи не буне", каже први синдикалац Србије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]