Нестали и убијени новинари на Косову: Новинарска професија „мора стално на томе да инсистира"
Аутор фотографије, Chris McGrath/Getty Images
Током сукоба на Косову убијено је или нестало 15 новинара - што чини готово половину нерешених случајева убистава и нестанака новинара у Европи.
Удружење новинара Србије спровело је трогодишње истраживање које је обухватила разговоре и интервјуе с породицама, пријатељима и сарадницима настрадалих новинара, као и са тужиоцима и полицајцима који су радили на Косову када су се злочини догодили.
„Овим истраживањем је коначно формиран и списак свих убијених и киднапованих новинара на Косову", каже ауторка Јелена Петковић.
Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара, сматра да је могуће бар неке од ових случајева расветлити.
„Ако ми, као професија, стално инсистирамо да се случајеви расветле, и сами проналазимо сведочења, доказе, то ће на неки начин представњати притисак на институције да раде боље, рекао је Матић.
Истраге морају да се спроводе
Иако у јавности постоји уверење да је, с протоком времена, тешко било који случај процесуирати, од пресудне је важности да се истраге спроводе.
Матић је додао да би од значаја било и формирање међународне комисије у којој би били новинари из Београда и Приштине, као и међународни стручњаци.
Убијени и нестали новинари
- Ђуро Славуј и Ранко Перенић, новинари Радио Приштине, нестали 21. августа 1998. године, док су били на задатку.
- Африм Малићи, новинар листова Рилиндије и Бујку, убијен је 2. децембра 1998. године у насељу Сунчан Брег у Приштини. У изрешетаном аутомобилу с њим су страдала још његова два пријатеља.
- Љубомир Кнежевић, новинар Јединства и Политике, нестао је 6. маја 1999. године у Вучитрну, при повратку из посете пријатељу.
- Мило Буљевић, радник РТВ Приштине, киднапован је 25. јуна 1999. године у близини избегличког кампа у Приштини. Према сведочењу очевидаца, Буљевића су напали припадници Ослободилачке војске Косова.
- Александар Симовић, радник Media Action Internacional, киднапован је заједно с пријатељем Албанцем у Приштини 1999. године. Његовог пријатеља су пустили, а посмртни остаци Симовића су пронађени у месту Обриње.
- Момир Стокућ, фоторепортер Политике и Времена, убијен је 21. септембра 1999. у породичној кући у Приштини.
- Енвер Маљоку, новинар и шеф Косовоског информативног центра, убијен је 11. јануара 1999. у Приштини. Истрага о његовом убиству никад није окончана.
- Шефки Попова, новинар листа Бота Сот, убијен је у Вучитрну у септембру 2000. године.
- Ђемајљ Мустафа, новинар листа Бота Сот, убијен је 23. новембра 2000. године у Приштини.
- Беким Кастрати, новинар листа Бота Сот, настрадао је у селу Лауш 19. октобра 2001. године.
- Бардуљ Ајети, новинар листа Бота Сот, нападнут је у селу крај Гњилана 2. јуна 2005. године и преминуо од повреда двадесетак дана касније.
- Крист Гегај, уредник РТВ Приштина, настрадао је 12. септембра 1999. године.
- Шабан Хоти, професор руског језика, преводилац и медијски радник Руске државне телевизије, заробљен је, а потом и убијен у јулу 1998. године у селу Лапушик.
- Марјан Мелонаши, новинар Радио Приштине, нестао је 9. септембра 2000. године.
Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2009. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
