Политика и Косово: Како Српска листа истовремено има министре и не подржава Владу Косова

У министарским фотељама на Косову седе двојица представника Српске листе, а њихови партијски другови званично не подржавају владу у којој сами седе - овако изгледа покушај објашњења политичке позиције Срба на Косову.

Један од тих министара, Далибор Јевтић, за ББЦ на српском каже да се до сада није дешавало да се влада формира без коалиционог споразума.

„Ово је позиција која је одређена Уставом овде на Косову, ситуација у којој се ми налазимо први пут и време ће показати како ће се ствари даље одвијати.

„Сарадња са колегама у влади ће бити коректна када год постоји узајамно поштовање."

У Самоопредељењу, странци премијера Аљбина Куртија, подсећају да је Српска листа рекла да неће кочити рад владе.

Додају да је та листа гласала за српске представнике у влади, а била уздржана приликом гласања о целом кабинету.

Далибор Јевтић изабран је за министра за заједнице и повратак, што практично значи да остаје на истој функцији као у претходном кабинету Рамуша Харадинаја.

Иван Милојевић, досадашњи директор Канцеларије за заједнице при кабинету премијера, постао је министар за регионални развој.

„СНС у власти на Косову од 2012. године"

За Горана Богдановића, некадашњег министра за Косово и Метохију у Влади Србије, Српска листа представља Српску напредну странку (СНС) и њени потези су очекивани.

„Мене не изненађује такав став СНС-а - те апсурде смо имали више пута и све ово вређа здрав разум.

„СНС учествује у власти на Косову од 2012. године - безброј пута су подносили оставке, а заправо ишли на седнице владе, учествовали у раду и доношењу одлука."

Далибор Јевтић каже да се он сада налази у влади на основу закона који важе на Косову, а који гарантују два министарства српској заједници ако влада има више од 15 чланова.

„Ми смо и у прошлим владама гласали против неких одлука, нема сумње да ће тако бити и сада, али смо спремни да подржимо све процесе који подразумевају уважавање живота српског и осталих невећинских народа.

„Различитости које имамо треба да се користе зарад боље будућности и то ће бити наша порука увек и свуда."

Јевтић каже да још није имао прилике да детаљније разговара са премијером Куртијем, али додаје и да се током преговора о влади више пута сусрео са њим.

У јавности су познате информације да су се представници Самоопредељења и Српске листе званично срели само једном, у последњој недељи пре формирање владе.

„Ако се са нама буде разговарало са уважавањем, ми смо спремни да подржимо све процесе који могу довести до напретка, смиривања тензија и успостављања поверења", каже Јевтић.

Он објашњава да је Српска листа већ на првој седници Скупштине по избору владе гласала за избор Вјосе Османи за председницу парламента, јер је у истом пакету Славко Симић изабран за потпредседника Скупштине.

Министар и из суседства

Кабинет Аљбина Куртија има и једног министра који је пре мање од годину дана био кандидат за председника суседне државе.

Бљерим Река кандидовао се као независни кандидат за председника Северне Македоније, а подржале су га опозиционе странке албанске заједнице - Беса и Алијанса за Албанце.

Освојио је нешто више од десет одсто гласова и није се пласирао у други круг.

Река је професор међународног права, а дипломирао је на Универзитету у Приштини.

Био је део македонске дипломатије - од 2006. до 2010. године био је амбасадор Македоније при Европској унији, а евроинтеграције биће његов ресор и у влади Аљбина Куртија.

Како ће сарађивати Српска листа и остали министри

И сам министар Јевтић свестан је да је одлука Српске листе, изнета после консултација са премијерком Србије Аном Брнабић, створила забуну.

„Оно што је у јавности конфузно, а посебно у централној Србији, је питање како смо ми у влади за коју нисмо гласали.

„Дотле је дошло због околности у којима постоје разлике између нас и оних који воде владу, али то не значи да нећемо водити дијалог око свих кључних питања."

Као кључна питања, Јевтић види оне циљеве за које се његова странка залагала и у влади Рамуша Харадинаја и дефинише их као заштиту и борбу за интересе и права Срба и других невећинских народа.

„Важно је да се обезбеди наставак дијалога, спровођење недавних споразума о авио саобраћају и железничкој линији између Београда и Приштине.

Основни предуслов да се све то деси је да нова влада укине таксе које је увела претходна влада."

Посланик у Скупштини Србије опозиционе Социјалдемократске странке Горан Богдановић очекује да ће две стране наћи начина за сарадњу.

„Српска листа би сарађивала и са црним ђаволом, само да је близу власти, фондова новца.

Могли су да сарађују са Хашимом Тачијем, Рамушем Харадинајем, са ратном коалицијом, људима који су водили Ослободилачку војску Косова, хвалили се учешћем у операцијама где су убијали полицајце, војнике и цивиле - зашто не би могли да сарађују и са Куртијем који нема такву прошлост", констатује Богдановић који је и председник Извршног одбора СДС-а.

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]