Локални избори у Албанији: Ко хоће, а ко неће на гласање

Док буду доносили став о властима на нивоу општина, бирачи у Албанији овог викенда показаће шта мисле о много важнијој теми - вишемесечном сукобу владајућих социјалиста и опозиционих демократа.

Влада Едија Раме расписала је локалне изборе за 30. јун, али их је председник Иљир Мета најпре поништио, па самостално заказао нове за 13. октобар.

За гласање се сада спремају само присталице власти, док опозиција тврди да неће дозволити одржавање избора јер не постоје демократски услови за гласање.

„У Албанији је на сцени поларизација власти и опозиције међу којима влада потпуно неповерење.

Ствар се мање тиче суштине и садржаја политика, а много више игара моћи и одсуства жеље обе стране да се нађе компромисно решење", каже за ББЦ на српском Флоријан Бибер, експрет за Западни Балкан и професор на Универзитету у Грацу.

Протести на улицама Тиране трају од фебруара 2019. године и често су били праћени сукобима полиције и демонстраната.

Осим одлагања локалних избора, опозиција захтева да премијер Рама поднесе оставку, као и да буду ослобођени сви демонстранти који су ухапшени током протеста, уз образложење да су они заправо политички затвореници.

ББЦ на српском доноси вам преглед четири ствари које треба да знате о локалним изборима у Албанији.

1. Шта се очекује?

Док владајући социјалисти позивају на гласање, опозиционе демократе позивају гласаче на бојкот.

Инциденти који су се током последње предизборне недеље догодили у Скадру и граду Бајрам Цури, када су оштећени бирачки материјали и школа где би гласање требало да буде организовано, указује на потенцијалне сличне проблеме и на дан гласања.

„Инциденти се не могу искључити, а на оним местима где би се могли догодити - избори би могли да буду поновљени за две недеље", каже за ББЦ на српском Мухамед Велију, новинар албанске телевизије Топ канал.

Велију је завршницу предизборне недеље провео у јужном граду Валони, упоришту владајућих социјалиста.

„Нема тензија на улицама - живот се одвија нормално, а тако је било и док су се одржавали велики протести испред седишта владе у Тирани.

Нема панике ни страха, само неизвесности шта ће се десити на дан гласања."

Неизвесност се, готово извесно, неће завршити убацивањем последњих листића у гласачке кутије.

Уследиће компликован процес бројања гласова у коме ће се тражити победници избора у кључним срединама.

2. Каква су искуства из прошлости?

Од увођења вишестраначког система и избора 1991. и 1992. године, готово да није било ниједне предизборне кампање у овој земљи коју нису обележили протести, па и сукоби власти и опозиције.

„Слична поларизација десила се и када су улоге биле обрнуте - кад су демократе биле на власти, а социјалисти у опозицији.

То је стална свађа међу странкама и нимало не помаже развоју демократије", каже професор Бибер.

Највеће конфронтације догодиле су се 1997. године, у тренутку када се распао систем пирамидалне штедње у Албанији, а грађани незадовољни корупцијом изашли на улице.

Покушај тада владајућих демократа да и војском зауставе побуну током које је држава изгубила контролу и над појединим деловима територије - није успео.

„Године 1997. Албанија је била на прагу грађанског рата, а сада то није случај.

Опозиција нема подршку за такве догађаје, а на девет протеста од када су изашли из парламента, број демонстраната није се значајније мењао", каже Велију.

До 2005. године, осмогодишњу шансу имали су социјалисти, да би потом уследио осмогодишњи период владавине демократа.

На демонстрацијама социјалистичке опозиције 2011. године било је мртвих и рањених, сузаваца и шмркова.

Режим Едија Раме на власт долази 2013. године, када он, као дотадашњи социјалистички градоначелник Тиране, постаје премијер.

У кризу се поново ушло само четири године касније, када је 2017. године председник Албаније биран у чак четири круга гласања у парламенту - све до избора некадашњег Раминог сарадника Иљира Мете.

„Приликом претходне кризе 2017. године, из Брисела је дошао Дејвид Мекалистер као посредник - сада немамо такву ситуацију.

Европска унија само је саветовала политичарима да се окрену дијалогу и уздрже од насиља", подсећа Велију.

У мисију у Тирану тада је, уз Мекалистера, долазио и амерички дипломата Брајан Хојт Ји, а план за решавање кризе назван „Мекалистер Плус" најпре је усвојила опозиција, па владајућа странка Едија Раме.

3. Каква је улога међународне заједнице?

Током вишемесечних сукоба демонстраната и полиције, из Европе и света стизали су углавном вербални позиви на уздржавање од насиља и повратак за преговарачки сто и власти и опозиције.

Пред изборни викенд, из Вашингтона је стигла јасна порука и то од Метјуа Палмера, заменика помоћника америчког државног секретара који је у интервјуу за Глас Америке рекао да званичници Сједињених Држава очекују да избори буду одржани „по распореду".

„Американци су били веома активни у овом сукобу, иако нису преузели улогу посредника - али поруке су им биле веома снажне", каже новинар Велију.

Са друге стране, Европска унија (ЕУ) шаље далеко мање снажне поруке.

„ЕУ је у фази транзиције власти, председник Европске комисије и европска комесарка за спољне послове су на одласку.

Та тишина представља проблем, не само у Албанији већ широм региона јер би за решавање проблема неопходно било да ЕУ има јединствен став и креће се у истом правцу", сматра професор Бибер.

4. Шта даље?

Иако је тешко предвидети како ће проћи контроверзни избори, није тешко закључити да се криза њима неће окончати.

„Ако опозиција и власт не буду имали вољу да седну за сто и разговарају о кризи током јула месеца, ситуација ће бити веома тешка.

Видећемо и како ће реаговати међународна заједница која за сада није желела да буде део процеса око локалних избора - и да ли ће из Брисела бити посредника у изборном процесу", каже Мохамед Велију.

Посебна мотивација Брисела за учешће у албанском политичком процесу лежи и у чињеници да се ова земља налази пред отварањем преговарачких поглавља са ЕУ.

Раније овог месеца, Европска унија одложила је одлуку о отварању преговора - како са Албанијом, тако и са Северном Македонијом, којој су ипак дате веће шансе да на јесен започне разговоре.

„Раздвајање путева Албаније и Северне Македоније могло би да представља додатну штету и умањи шансе да се Албанија приближи Европској унији.

Опозиција свесно улази у овакав ризик, а могла би да плати велику цену", оцењује професор Бибер.

Он каже да би проширење Европске уније поново могао да буде мотив за албанске политичаре ако Брисел политику проширења схвати озбиљније и почне доследно да је примењује.

„Придруживање није изгубило на привлачности, већ на кредибилитету јер Европска унија није наградила земље које су начиниле значајан напредак - попут Северне Македоније.

И сад се земље питају зашто да праве тешке компромисе и доносе непопуларне одлуке када нема награде за то", закључује Бибер.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]