Од помфрита до градске чистоће: Сумирање кампање Харис и Трампа

Било је свега и свачега, али тако је то у изборним кампањама.

Од препуцавања ко је у младости спремао помфрит у Мекдоналдсу, преко објављивања медицинских картона, до конференција за медије у камиону градске чистоће.

До америчких председничких избора, означених као потенцијално нејнеизвеснијих у историји, остало је само неколико дана, што значи да је време да се сведу рачуни из кампање.

Шта смо све видели из штабова кандидата републиканаца Доналда Трампа и демократа Камале Харис, које су им биле главне тактике у трци за Белу кућу, коме су се обраћали и шта су све обећавали.

„Занат вођења изборних кампања се није значајно мењао у последњих неколико деценија“, каже Џејкоб Најхајзел, професор политичке комуникације на Универзитету Бафало, у савезној држави Индијани, за ББЦ на српском.

„То у пракси значи да кандидати, најбоље што могу, користе информације које имају о бирачима и шаљу им поруке за које је тестирањем утврђено да би могле да делују.“

Међутим, како каже, не постоји јединствен пут до победе.

„Неизвесне изборе увек одлучи излазност бирача“, наглашава Доналд П. Грин, професор политичких наука на Колумбија универзитету у Њујорку, за ББЦ на српском.

„Демократе имају предност у погледу ширине профила људи који за њих гласају, али су Трампове присталице фанатичније.“

Излазност ће посебно бити важна у колебљивим државама, које нису наклоњене искључиво републиканцима или демократама – Аризони, Невади, Џорџији, Северној Каролини, Пенсилванији, Мичигену и Висконсину – где би лако могао да буде одлучен победник.

На бираче из управо тих држава био је усмерен највећи део кампања.

Трамп

„Трампова стратегија је била да напада све што су у актуелном мандату урадили (председник Џозеф) Бајден и Харис као његова потпредседница“, каже Грин, који се посебно бави политичким кампањама и америчком политиком.

„Његова шира порука је да је свет опасно место, а да ситуација код куће измиче контроли због слабог вођства.“

Трамп је у октобру, на пример, изјавио да „већ дуго прича о Трећем светском рату“, а да Америка има „непостојећег председника и потпредседницу“, који „не знају шта се дешава“.

Гостујући у подкасту Џоа Рогана, једном од најпопуларнијих на свету, рекао је и да ће кад буде изабран, брзо зауставити рат Русије и Украјине, чије председнике „зна веома добро“.

„Састао бих се са обојицом, знам тачно шта бих им рекао“, нагласио је, не желећи да открије шта тачно, како његов план не би пропао.

Израелском премијеру Бенјамину Нетанијахуу је за то време поручио да жели да Израел оконча рат у Гази до његовог повратка у Белу кућу, у којој је био од 2016. до 2020. године.

Највише се током кампање обраћао мање образовним, белим мушкарцима, који представљају „кључну демографску категорију републиканаца“, каже Најхајзел.

И то је у центру сваке изборне кампање, објашњава – радити на осигуравању подршке оних који чине срж вашег бирачког тела.

„Тек после следи убеђивање других да пређу на вашу страну или придобијање делова бирачког тела које традиционално не учествује у изборним циклусима.“

О томе се често причало и током кампање – да ли ће Трамп и Харис прибећи стратегији „продубљивања“ или „ширења“ подршке.

„Могуће је победити високом излазношћу основног бирачког тела, али и путем убеђивања других да се придруже вашем табору“, каже Најхајзел.

Грин додаје да су међу кључним Трамповим темама били имиграција и економија, пре свега незадовољство грађана инфлацијом.

Групи фармера у савезној држави Пенсилванији – једној од седам кључних – поручио је да „неће још дуго имати фарму“ ако изгуби изборе, као и да ће „цене скочити у небо“.

Претходно је говорио да ће Америка у случају победе Харис упасти у „депресију као 1929“, године једне од највећих економских криза.

Противници су га зато константно оптуживали да шири страх и неосноване претње.

„Трамп сматра да јавност више треба да верује његовом управљању економијом, него њеном.

„То је такође једна од области у којој сеже изван сопствене базе гласача, где има подршку дела Латиноамериканаца и Афроамериканаца, што слаби њихову подршку према Харис“, наводи Грин.

Играјући на карту привлачења радничке класе, често је одговарао супротном табору.

На једном митингу се појавио у камиону за смеће, носећи флуорсцентни прслук, да би потом припремао и служио помфрит у Мекдоналдсу – такође у Пенсилванији.

Све зато што је Харис током кампање рекла да је као студенткиња радила у Мекдоналдсу, за шта Трамп тврди да није тачно.

По питању имиграције био је, у најмању руку, контроверзан.

Уколико Харис буде изабрана, земља ће постати „избеглички камп“, рекао је у Аризони, такође једној од седам кључних колебљивих држава.

Говорио је о „лошим генима“ миграната, да ће „затворити границу“ и илегалне уласке у САД, а посебну пажњу изазвала је изјава да људи, пореклом са Хаитија, у Охају једу псе.

Слично је прошла и изјава једног комичара на Трамповом митингу да је Порторико „острво смећа”.

Велики део кампање потрошио је на реакције после покушаја атентата.

Посебно је ефикасна била вирална фотографија, напраљена непосредно после рањавања, на којој се Трамп види са уздигнутом песницом и окрвављеног лица.

'Сваки глас је важан'

Пол Беинс, професор политичког маркетинга на Универзитету у Лестеру у Великој Британији, за ББЦ на српском

Ово су вероватно најнеизвеснији амерички избори које смо икада видели.

Не само да сва истраживања показују да Трамп и Харис имају готово идентичну подршку, већ је остало и веома мало неодлучних бирача.

Невероватно, заиста.

Све симулације указују на то да ће резултати бити веома близу, тако да ко каже да зна шта ће се догодити – лаже.

Зато и једни и други дају све од себе да привуку сваки глас у колебљивим државама, овог пута посебно важним.

Ипак, поједина истраживања указују да су Трампови бирачи за нијансу посвећенији гласању, што би могла да буде његова предност.

Када је реч о демократама, неодлучних широм земље има вероватно тек око један одсто, али би у појединим градовима могли постојати „џепови“, где их има око пет или шест одсто.

Харис и њена изборна кампања би требало да се на то концентришу.

Да привуку сваки глас који би уопште размотрио да гласа за демократе.

На крају, пошто је све тако подељено, готово да није питање ко ће победити, већ да ли ће победник бити јавно прихваћен.

Харис

„Стратегија Харис је пре свега била да се Трамп прикаже као опасан и одвратан“, каже Грин.

У недавном говору, који је њена кампања представила као „завршну реч“, апеловала је на Американце да испишу ново поглавље земље и „одбаце хаос и поделе које Трамп доноси“.

Тврдила је у више наврата да Трамп само жели „моћ без контроле“.

„Нестабилан је и опседнут осветом“, рекла је, а на питање да ли мисли да је Трамп „фашиста“, одговорила: „Да, мислим“.

У међувремену је Американцима нудила оптимистичну визију земље.

Зарекла се да ће осигурати да „Америка, а не Кина, освоји трку за 21. век”, као и да је потребно „ојачати глобално лидерство” САД.

Велики део кампање и она је потрошила на економске теме.

Предлаже план у који спадају хипотекарна помоћ за прве купце домова, порески кредит за родитеље новорођених беба и забрана подизања цена у продавницама, као помоћ у борби против инфлације.

Жели „економију прилика у којој ће свако добити шансу да се такмичи и успе”.

„Демократе боље стоје међу образованијим белцима из урбаних или приградских средина, као и међу мањинским групама и женама“, каже Најхајзел.

Грин сматра да је борба за право на абортус њена највећа предност, као и да је „много привлачнија женама и младима“.

Како је кампања одмицала, постепено је правила све већи отклон од Бајденовог мандата, који се у јулу повукао из трке, под притиском јавности због година и менталне снаге.

„Мој мандат ће бити другачији, јер су изазови са којима се суочавамо другачији“, навела је.

Али то није лако.

Како рећи да се одмичеш од Бајдена, а да притом не критикујеш његову администрацију – чији је она била део - каже ББЦ новинар Рос Аткинс у анализи.

У више наврата је играла и на слабости противника.

Бела кућа је, на пример, објавила медицински извештај у ком се закључује да 60-годишња Харис има „физичку и менталну снагу неопходну да испуни дужност председнице САД“.

Једини здравствени проблем који има је са сезонским алергијама, истакли су, алудирајући на сумње да ли 78-годишњи Трамп може да изгура још један петогодишњи мандат.

Покушавала је и да придобије конзервативни део бирача, попут припадника Мормонске цркве, традиционално наклоњених републиканцима.

Радничкој класи покушала је да се приближи причом о раду у Мекдоналдсу, за разлику од Трампа којем су „уручени милиони на сребрној тацни“.

На крају је чак дала интервју конзервативном Фокс њузу, који је годинама уз Трампа, где је такође истакла да њен боравак у Белој кући „неће бити наставак“ Бајденовог.

Како јој је подршка у истраживањима јавног мњења падала и расла, тако су јој у помоћ пристизали бивши председници из табора демократа.

Пре свега Барак Обама и његова супруга Мишел, не би ли привукли младе и Афроамериканце, али и Бил Клинтон, који стоји знатно боље на његовом југу.

„Не требају нам још четири године ароганције, неспоразума и подела“, рекао је Обама.

„Могу да разумем да се људи осећају фрустрирано, али не могу да разумем зашто би неко помислио да ће Трамп поправити ствари, Пенсилванијо. То не разумем.“

Да, опет Пенсилванија, као једно од кључних изборних бојишта.

ЦНН је у међувремену писао да у табору демократа постоје неслагања коме се обраћати - умереним републиканцима, који Трампа виде као више радикалног, или мушким гласачима, међу којима Харис има најмању подршку.

Јер део јавности на изборе и даље гледа као на трку мушкарца и жене.

Харис је на то одговорила речима: „Слушајте, кандидујем се јер верујем да сам најбоља особа која може да ради тај посао за све Американце, без обзира на расу и пол“.

И док је Обама критиковао поједине мушкарце због противљења идеји жене председнице, глумац Ед О'Нил је био директнији: „Будите мушкарци: Гласајте за жену.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]