Удари Израела и Ирана: Који су најгори могући сценарији

За сада изгледа да су борбе између Израела и Ирана ограничене на само ове две земље.

Из Уједињених нација и других земаља стижу широко распрострањени позиви на уздржаност.

Али шта ако они буду игнорисани?

Шта ако борбе ескалирају и прошире се?

Ово су само неки од могућих најгорих сценарија.

Увлачење Америке у сукоб

Упркос свим порицањима Америке, Иран очигледно верује да су снаге САД поздравиле и у најмању руку прећутно подржале израелске нападе.

Иран би могао да нападне америчке циљеве широм Блиског истока – као што су кампови специјалних снага у Ираку, војне базе у Заливу и дипломатске мисије у региону.

Посредничке снаге Ирана – Хамас и Хезболах – можда су у великој мери ослабљене, али иранске савезничке милиције у Ираку су и даље наоружане и нетакнуте.

САД су страховале да су такви напади могући и зато су повукле део особља.

У јавним порукама, САД оштро упозоравају Иран на последице било каквог напада на америчке циљеве.

Шта би могло да се деси кад би амерички држављанин био убијен у, на пример, Тел Авиву или негде другде?

Доналд Трамп би можда схватио да је присиљен да нешто предузме.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху одавно је оптуживан да жели да увуче САД у његове покушаје да порази Иран.

Војни аналитичари тврде да само Сједињене Америчке Државе поседују бомбардере и бомбе против бункера које могу да пробију најдубља иранска нуклеарна постројење, нарочито у Фордову.

Трамп је обећао МАГА гласачком телу да неће започињати такозване „вечне ратове" на Блиском истоку.

Али једнако много републиканаца подржава и израелску владу и њен став да је сада дошло право време за смену режима у Техерану.

Међутим, ако Америка постане активни учесник у борбама, то би представљало огромну ескалацију са дугим реповима и потенцијално катастрофалном последицама.

Увлачење заливских земаља у сукоб

Ако Иран не успе да нанесе штету добро заштићеној израелској восци и другим циљевима, онда увек може да преусмери ракете на мекше мете у Заливу, нарочито земље за које Иран верује да су током година помагале и подржавале његове непријатеље.

Има много енергетских и инфраструктурних мета у региону.

Не заборавите да је Иран оптужен да је 2019. године ударио на нафтна поља Саудијске Арабије, а да су његови посредници Хути 2022. године ударили на циљеве у Уједињеним Арапским Емиратима.

У међувремену је дошло до неке врсте помирења између Ирана и неких од земаља из региона.

Али те земље су домаћини за америчке базе.

Неке су такође – дискретно – помагале Израелу да се одбрани од иранског ракетног напада прошле године.

Кад би Залив био нападнут, онда би и он могао да захтева да амерички ратни авиони прискоче у његову одбрану, баш као и у одбрану Израела.

Израел не успе да уништи нуклеарну способност Ирана

Шта ако израелски напад не успе?

Шта ако су иранска нуклеарна постројења предубоко, сувише добро заштићена?

Шта ако 400 килограма 60 одсто обогаћеног уранијума – нуклеарног горива које је на само мали корак од претварања у потпуно оружје, довољно за десетак бомби – не буде било уништено?

Верује се да би тај уранијум могао бити сакривен дубоко у тајним рудницима.

Израел је можда убио неке од нуклеарних научника, али ниједна бомба не може да уништи иранско знање и експертизу.

Шта ако израелски напад убеди иранско вођство да је једини начин да одврати друге земље од будућих напада да што брже уђе у трку за нуклеарну способност?

Шта ако су те нове војне вође око главног стола тврдоглавије и мање опрезне од њихових покојних претходника?

У најмању руку, то би могло да натера Израел на даље нападе, потенцијално везавши регион за непрекидне рунде удара и противудара.

Израелци имају брутални израз за ову стратегију; они то зову „кошењем траве".

Светска економска криза

Цена нафте је већ почела да скаче у небеса.

Шта ако Иран покуша да затвори Ормуски мореуз, додатно ограничивши кретање нафте?

Шта ако – на другој страни Арапског полуострва – Хути у Јемену појачају напоре у нападима на бродове у Црвеном мору?

Они су последњи ирански „посреднички савезници" са историјатом непредвидљивости и апетитом за високе ризике.

Многе земље широм света већ трпе кризу трошкова живота.

Повећање цене нафте појачало би инфлацију у светском економском систему који већ пати под тежином Трамповог царинског рата.

И не заборавимо, један човек који има користи од раста цене нафте је руски председник Владимир Путин, који би наједном доживео прилив милијарди нових долара у касу Кремља да би могао да плаћа свој рат против Украјине.

Пада ирански режим, оставља вакуум

Шта ако Израел успе у дугорочном циљу довођења до пада исламског револуционарног режима у Ирану?

Нетанјаху тврди да је његов примарни циљ да уништи нуклеарну способност Ирана.

Али је он у јучерашњем саопштењу јасно ставио до знања да његов шири циљ обухвата смену режима.

Поручио је „поносном народу Ирана" да им његов напад „утире пут за освајање слободе" од онога што је назвао њиховим „злим и тлачитељским режимом".

Рушење иранске владе би могло да буде привлачно некима у региону, нарочито неким Израелцима.

Али какав би вакуум то могло да остави?

Које би биле несагледиве последице?

Како би изгледао грађански рат у Ирану?

Многи се добро сећају шта се десило и у Ираку, и у Либији, кад је била уклоњена јака централизована влада.

Много тога, дакле, зависи од начина на који ће се овај рат даље развијати у наредним данима.

Како – и колико жестоко – ће Иран узвратити?

И какву уздржаност – ако уопште – САД могу да наметну Израелу?

Од одговара на та два питања зависиће јако много тога.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]