Трампов обрачун са мигрантима: Ко је све на мети

Током предизборне кампање, Доналд Трамп је био кристално јасан: „Првог дана, покренућу највећи програм депортације криминалаца у историји Америке."

То обећање, показале су анкете јавног мњења, испоставило се изузетно популарним међу америчким народом, па и међу легалним имигрантима, који су сматрали да превише људи пристиже у земљу „на погрешан начин".

Откако је преузео власт, председник је проширио распон зацртаног циља, узевши на мету не само криминалце, већ и мигрантске раднике, неке студентске активисте, па чак и туристе са проблемима са визом.

Скоро пет месеци, ови потези наилазили су на врло мало отпора.

Али сада су делови Лос Анђелеса и других градова експлодирали у протесте након што су имиграциони службеници појачали рације на радним местима.

Али ко су мигранти захваћени овим рацијама?

И кога је још администрација узела на зуб?

Ово је преглед неких од људи који су се већ нашли на удару.

Криминалци и 'колатерална' хапшења

Откако је преузео дужност, председник се разметао стрмоглавим падом прелазака границе и рекордним хапшењима под његовом администрацијом.

Закључно са почетком јуна, у притвору Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) налазило се око 51.000 недокументованих миграната, што је највећи број у евиденцији после септембра 2019. године.

И док тачне и ажуриране бројке за укупан број притварања миграната после 20. јануара нису јавно доступне, званичници Беле куће рекли су да се надају да ИЦЕ може да повећа број хапшења на и до 3.000 дневно, са око 660 у првих 100 дана Трампове владавине.

Испрва су амерички званичници инсистирали да су операције „усмерене" на криминалце и потенцијалне претње по јавну безбедност.

Али значајан број недокументованих миграната које је притворила Трампова администрација има иначе чисте досијее, према једном пратиоцу података.

Сортирница приступа трансакционом архиву - пројекат са Универзитета Сиракјус који сакупља бројке о имиграцији - процењује да је од 51.302 људи у притворским јединицама ИЦЕ-а закључно са 1. јуном, око 44 одсто њих нема кривични досије сем уласка у САД без дозволе.

Нереди у Лос Анђелесу били су изазвани низом имиграционих хапшења у којима је затворено укупно 118 људи, а за које је Министарство за унутрашњу безбедност рекло да је обухватало пет чланова банди.

ИЦЕ је окарактерисао та хапшења у Лос Анђелесу као „најгора међу најгорим".

Агенција је идентификовала шачицу људи са кривичним историјатом, међу њима трговина дрогом, напади, свирепост према деци, породично насиље, пљачке и кријумчарење странаца.

Колико њих у односу на укупан број има кривичне досијее, међутим, остаје непознато.

Родитељи 23-годишњег недокументованог мигранта, припадника домородачке мексичке заједнице Запотек, рекли су за Вашингтон пост да је њихов син, за кога су рекли да нема кривични историјат, био приведен у продавници одеће.

ББЦ не може независно да потврди детаље овог случаја.

„Цар границе" Том Хоман правдао је ова хапшења као „колатералну" штету, тврдећи да агенти не могу легално да оправдају сусрете са имигрантима без докумената а да их не приведу.

Туристи

Било је неколико случаја ухапшених туриста који су били задржани у притворским центрима, међу њима британски, европски и канадски држављани.

У априлу, на пример, 28-годишња велшка туристкиња била је задржана 19 дана у центру за обраду ИЦЕ-а у држави Вашингтон након што јој је одбијена улазна виза за Канаду због нечега што је она касније назвала „неспоразумом".

У другом скоријем инциденту из јуна, 25-годишњи италијански грађанин Каби Лејм, најпопуларнија звезда ТикТока са 162 милиона пратилаца, био је задржан на аеродрому у Лас Вегасу због „кршења имиграционих прописа".

ИЦЕ је навео да је Лејм остао дуже од дозвољеног на основу његове везе пошто је ушао у земљу 30. априла.

Власти су касније рекле да му је допуштен „добровољни одлазак" и он је напустио земљу.

Уз то, у марту је канадска глумица Џесмин Муни била задржана скоро две недеље након што је приведена на граничном прелазу Сан Исидро, где је покушала да обнови визу за улазак у САД.

Она је касније описала услове у притвору као нехумане и да је била држана у бетонској ћелији без ћебета и с ограниченом употребном купатила.

Касније је пуштена а да није оптужена ни за какав злочин.

Њен случај је привукао пажњу премијера Британске Колумбије Дејвида Ебија, који је рекао да је инцидент додатно појачао нервозу Канађана у вези са путовањем у САД.

„Природа нашег односа је толико напета у овом тренутку да се због овог случаја питамо шта ће бити са нашим рођацима који раде у САД?", рекао је он за ЦБЦ.

Други, попут 34-годишњег немачког држављанина Фабијана Шмита, задржани су на аеродромима.

Шмит, који живи у САД од 2007. године, био је приведен на путу до САД из Луксембурга.

У интервјуу за ВГБХ, информативни портал из Њу Хемпшира, Шмит је рекао да су га испитивали о оптужници за прекршај у вези са дрогом која је касније одбачена и каснијој вожњу у алкохолисаном стању које се завршила изрицањем новчане и условне казне.

Министарство за унутрашњу безбедност углавном избегава да коментарише конкретне случајеве, али је изнова инсистирало на томе да делује у оквирима закона.

'Страни непријатељи'

Неки од најпотреснијих призора имиграционе ревизије Трампове администрације десили су се на удаљености од више хиљада километара, у централноамеричкој земљи Ел Салвадор.

Тамо је више од 250 људи за које влада тврди да су чланови банде Трен де Арагуа пребачено у мегазатвор.

Чланови породица неких од тих људи, међутим, негирају да они имају било какве везе са бандама, а неки су чак тврдили да су били ухапшени због невиних тетоважа.

Названи „страним непријатељима", уклоњени су према закону 1798 који властима даје широка овлашћења да нареде притвор и депортацију људи који су рођени или су држављани „непријатељских" земаља.

„Заиста је обесхрабрујуће", каже за ББЦ Аделис Феро, извршна директорка заступничке групе Венецуеланско-амерички кокус,

„Све ове одлуке су нехумане, свирепе и такође противзаконите."

Најпознатији случај је Килмар Абрего Гарсија, 29-годишњак из Ел Салвадора и становник Мериленда који је депортован из САД у марту.

Разне судије, међу њима и из америчког Врховног суда, донеле су одлуку да је Абрего Гарсија депортован грешком и да влада мора да „организује" његов повратак у САД и његовој породици.

Он је 6. јуна враћен у Америку да би се суочио са федералним кривичном оптужбом након што је оптужен да је наводно илегално превозио недокументоване мигранте док је живео у САД.

Студенти демонстранти

Страни држављани који учествују у политичким протестима такође су се нашли на мети администрације, упркос томе што неки имају стално боравиште или важеће студентске визе у САД.

Ентони Енрикес, који предводи заступничке напоре при Људским правима Роберт Ф. Кенеди, непрофитној организацији за заштиту људских права, рекао је за ББЦ да је откако се Трамп вратио на дужност „све више и више" приведених корисника зелене карте.

„Имигрантска служба се осећа као да има право да врши хапшења за која нема законска права", рекао је он.

Иако разлози за те одлуке варирају, виза је повуче за више од 1.600 међународних студената, према Нафси, организацији која се бави међународним образовањем.

Многа хапшења следе оштар одговор Беле куће на оно што назива антисемитизмом на америчким кампусима, међу њима хапшење Махмуда Халила, истакнуте личности током протеста због рата у Гази на Универзитету Колумбија прошле године.

Тридесетогодишњи корисник зелене карте бори се на суду да спречи га да депортују.

Студенткиња Универзитета Тафтс Румејса Озтурк такође је провела шест месеци у притвору пре него што је пуштена.

Универзитет је касније саопштио да му је било речено да је студентска виза Озтурк, докторанткиње која је учествовала у пропалестинским протестима, била повучена.

Она пред судом наставља да се бори против депортација.

И док су ови случајеви били предмет оштрих критика, ИЦЕ оправдава нека од ових хапшења тврдњом да су студенти учествовали у активностима „које се поклапају са циљевима" Хамаса.

„Виза је привилегија а не право", изјавила је портпаролка Министарства за унутрашњу безбедност Триша Меклахлин у објави на Иксу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]