О обавезним роковима: (Не)радо Грк, Финац, Естонац иду у војнике

Михалис Галеаниос никада није био одушевљен идејом обавезне регрутације, али је у војску, као и многи други Грци, на крају морао да оде.

„Може бити корисно само ако одете одмах после школе, са 18 година, док и даље живите са родитељима, па се први пут одвојите од њих и зато постанете одговорнији људи“, каже Галеаниос за ББЦ на српском.

Служење војног рока у последње време актуелна је тема у Србији, али и на Балкану.

Званични Београд најавио је да ће од јануара 2025. вратити обавезно служење војног рока за људе од 18 до 30 година, због чега је и значајно повећан буџет Министарства одбране за 2025.

О могућности враћања обавезног одласка у војску говори се и у Хрватској, балканској чланици НАТО-а и Европске уније, али и у Немачкој, Пољској и Великој Британији.

„После руске инвазије на Украјину у многим земљама постало је актуелно питање како реорганизовати одбрану на начин који је финансијски могућ“, каже Мартин Трибус са Универзитета у Бирмингему, који се бави питањем одбране и безбедности у Европској унији.

Обавезни војни рок тренутно има 16 од 44 европских земаља: Швајцарска, Аустрија, Грчка, Кипар, Литванија, Летонија, Естонија, Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Турска, Молдавија, Украјина, Белорусија и Русија.

„Што је земља ближе Русији, то је јача идеја обавезног војног рока, попут Летоније, Естоније или Шведске“, рекао је Трибус у разговору за ББЦ на српском.

„Ако сте далеко од сукоба, попут Француске, Шпаније и Холандије, то теже иде.“

Начин на који се у војску иде, колико она траје и како изгледа, свуда се разликује.

Прича редова Михалиса

У Грчкој је војска обавезна за све од 18 до 45 година, рок траје 12 месеци и о њему се често пише као о „једном од најстрожих у Европи“.

Ипак, 35-годишњи Галеаниос каже да се „о томе може дебатовати“.

„Само је на папиру тако строго... Ако не желите да идете, не морате“, наводи Атињанин.

Могуће је служити и цивилно, али 15 месеци.

Скраћено могу да служе младићи у породицама са четворо и више деце, поједини научници, регрути чији су родитељи старији од 70 година.

Не морају да је служе жене, људи са озбиљним здравственим проблемима, очеви са троје или више деце, као и монаси на Атосу, полуострву познатом као Света гора.

Галеаниосу је по завршетку средње школе стигао позив да се пријави у војну евиденцију и потенцијално већ тада одслужи војни рок.

Међутим, ко упише факултет добије рок од 10 година током ког не мора у војску.

„Дају вам да учите“, каже Галеаниос, који је у то време уписао политичке науке.

Додатне три године одлагања могуће су за оне који после мастера упишу и докторат, што већину кандидата знатно приближава важној бројци од 33 године.

„Према грчком закону, ако имате 33, а живели сте и радили у иностранству више од седам година, дозвољено вам је да идете 21 дан и платите осталих 12 месеци“, наводи Михалис.

„То је 800 евра по месецу, што је прилично кад се све сабере.“

Притом, као стални становник друге земље - у његовом случају Велике Британије, из које се у Грчку вратио 2021. године - није морао у војску пуних годину дана, већ девет месеци.

„Тако то изгледа ако се иде законским путем, на ком сам ја инсистирао као савестан грађанин“, каже Галеаниос.

„У пракси је најчешће знатно другачије“.

Из војске вас у Грчкој, објашњава, 'извлачи' и потврда психијатра да за њу нисте способни.

Њу је, како тврди, не само лако набавити, већ је од тога „направљена читава индустрија“.

Тридесеттрогодишњи Јанис Запантис, такође из Атине, указује на потенцијалне друге проблеме, попут отежане могућности запошљавања за оне који нису били у војсци.

Послодавци знају да ће у неком тренутку на годину дана остати без радника, што им се баш и не свиђа.

„Где год да одеш за посао прво питају да ли си одслужио војни рок“, каже Запантис за ББЦ на српском.

Због тога, сматра, многи и иду у војску, иако им се то не свиђа и не подржавају је.

Време пише да сваке године 80 одсто младих у Грчкој служи војску, а 20 одсто не.

Запантис је на крају одслужио девет месеци, док је Галеаниос у војску отишао на три недеље, али су га задржали „само 11 дана“.

Био је део тима који је дочекивао и уписивао нове војнике, без обзира на то да ли долазе на одслуживање рока или су ту да траже изузетак на основу процене лекара.

„Било ми је веома јасно ко се све претвара“, истиче.

Обавезни војни рокови у Европи

Тренд обавезног враћања војног рока почиње у последњих десет година, од руске анексије Крима, пре свега у земљама које су близу Русије, каже Вања Роквић са Факултета безбедности Универзитета у Београду, у разговору за ББЦ на српском.

Као разлог истиче „страх од преливања сукоба“.

„Како ће тај војни рок изгледати зависи од демографског потенцијала државе, економске моћи, традиције, перцепције о претњама, али и начина на који су дефинисане њене вредности и национални интереси“, указује Роквић, професорка на предмету Системи одбране.

Државе, додаје, имају и различите начине мотивације људи да се пријаве у војску.

Од финансијских, преко издавања сертификата који се могу користити приликом запошљавања, до бесплатног високог образовања.

„Свака је у том смислу засебна студија случаја.“

Међутим, ништа од тога не вреди ако друштво „није компактно” и ако је „само декларативно усвојило вредности”, каже Вељко Благојевић, пуковник Војске Србије у пензији, за ББЦ на српском.

„У том случају, људи у опасности неће учествовати у одбрани и очувању земље”, указује Благојевић, који је данас у Институту за међународну политику и привреду.

„Ако су те вредности усвојене са разумевањем, онда су спремни за жртву.”

За одбрану државе посебно истиче и значај „економског суверенитета".

У Финској, која важи за једну од најсрећнијих земаља света, војни рок траје пет, седам или 11 месеци, у зависности од рода.

Обавезан је за мушкарце од 18 до 60 година, а жене могу да се пријаве добровољно.

И никада га није укидала, пре свега из потребе да се, као до скоро неутрална земља, самостално брине о одбрани, каже Благојевић.

У априлу 2023. године, Финска је постала 23. чланица НАТО-а.

По одслужењу рока, регрути постају део резервног састава све док не напуне 50 година, а рок се може одрадити и цивилно.

Ко то не уради, прети му казна од 173 дана затвора.

Постоји и сајбер служење војног рока од 255 дана, чији су припадници у случају рата задужени за сајбер одбрану земље.

Шведска, која је после два века неутралности 2024. постала НАТО чланица, обавезни војни рок је укинула 2010. и вратила га 2017. године.

Међутим, рок који траје од шест до 15 месеци, одслужи само мали проценат људи, зато што постоји селективна регрутација, коју воде професионалне снаге.

То у пракси значи да војска кроз упитнике и тестирања о образовању, ставовима и здрављу, од 100.000 младих сваке године изабере пет одсто најспремнијих.

Циљ им је до 2030. да тај број повећају на 10 одсто, пише Форин полиси.

Сличан систем има и Норвешка, где војска после тестирања одабере око 20 одсто пријављених.

Рок траје између девет и осамнаест месеци, у зависности од рода.

Због селективног приступа, војни рок је за део младих Норвежана постао и „ствар престижа”.

Тако је одлазак у војску принцезе Ингрид Александре, ћерке норвешког престолонаследника Хокона, изазвао велику пажњу.

У Данској обавезни војни рок углавном траје између четири и 12 месеци, али је такође веома висок стандард ко у војску може да иде.

Оружане снаге Данске тренутно броје око 20.000 људи, међу којима је око 9.000 професионалних војника.

Данске власти су у марту 2024. објавиле планове и за увођење регрутације жена и продужење времена служења војног рока.

'Велика обавеза'

Мартин Трибус, Универзитет у Бирмингему

Обавезни рок је велика обавеза, иако то људи из војске не воле да чују.

Извуку вас из уобичајеног образовног пута и планова за професионални развој, а притом не зарађујете као иначе, зато и не чуди што многи једноставно нису за војску.

Суштински сте приморани да се бавите послом којим не желите.

Имајући то у виду, обавезни војни рок је данас застарео концепт, барем на начин у ком је био познат до пре 10 или 15 година, и мора се поново осмислити.

Главни проблем је што је у већини земаља важио само за један пол - мушкарце.

Чиме би таква дискриминација данас могла да буде оправдана?

Рећи да је нешто „преопасно за жене“ указује се на застарелу политику, где се жене своде на улогу мајки и „нежнијег пола“, што је данас недопустиво.

Међутим, у исто време би увођење обавезног војног рока за жене било непопуларно.

Који политичар у демократском систему би после такве одлуке преживео следеће изборе?

Естонија никада није укидала војни рок.

Највећи број регрута служи осам или 11 месеци.

Обука се одвија по територијалном принципу - регрути из једне области су у истој јединици, са циљем да се у потенцијалном оружаном сукобу добро међусобно познају, као и терен који бране.

Каја Калас, естонска премијерка, обавезни рок види као део одвраћања потенцијалног напада Русије, али и снажније одбране ако до њега дође.

„Имамо резервни састав војске од 44.000 људи”, навела је у интервјуу за ББЦ.

Летонија је обавезни војни рок вратила 2024. године - био је укинут 2006. - такође због руске агресије на Украјину.

И регуларни и цивилни војни рок траје 11 месеци, а летонски званичници најављују и увођење обавезног војног рока за жене.

То се, како наводе, неће десити одмах, али предвиђају потенцијално од 2028. године.

Литванија је обавезну службу вратила 2015, после петогодишње паузе.

Рок траје девет месеци, а у 2024. години услови су пооштрени.

Цивилно се сада мора служити 12, уместо десет месеци, а они који желе да студирају неће то моћи без одслужења војног рока.

„Пре неколико година, наши политичари су говорили да ће нас НАТО увек штитити“, изјавио је Ваидотас Малинионис, шеф литванског удружења пуковника.

„Мала смо земља, па смо претпоставили да можемо без великих улагања у одбрану, али сада се све променило“, додао је пуковник у пензији, алудирајући на руску инвазију на Украјину.

Проблем балтичких република је мали број људи, сматра Благојевић.

„Једино у војсци је квантитет сам по себи квалитет, тако је било и остало.

„Битни су квалитет наоружања, спремност за борбу, издржљивост на терену, отпорност у рату, обука, али џаба све ако држава има укупно два милиона људи".

Аустријанци су 2013. на референдуму одбили укидање обавезног војног рока.

Основна обука траје шест месеци, после које војници постају део резервног састава и могу бити позвани на једномесечне војне вежбе.

Одлагање је могуће због школовања, али најкасније до 28. године, као и цивилна војна служба, у трајању од девет месеци.

Обавезни рок има и Швајцарска, и то са дугом традицијом.

„Зато што су војно неутрални“, објашњава Благојевић.

„Очувати политички суверенитет подразумева и способност да се сам браниш.“

И они су на референдуму одбили укидање војног рока.

Обухвата четири месеца основне обуке и додатних четири или пет за резервне официре.

Швајцарска војска је, на пример, уз католичке и протестантске, 2023. увела и војне имаме и рабине за муслимане и јевреје.

Један од првих имама у швајцарској војсци постао је Мурис Беговић, рођен у Босни и Херцеговини.

У Молдавији је војни рок обавезан, траје 12 месеци.

Иако нема много званичних података о њему, у Турској обавезни војни рок траје шест месеци и важи за све мушкарце између 20 и 41 године.

Регрути рок могу да скрате на месец дана, уз накнаду од око 5.000 евра.

Један од најригиднијих система има Белорусија, која никада није укидала војни рок од чак 18 месеци за војнике са средњом школом и 12 месеци за високообразоване.

Казна за неодазивање је и до пет година затвора.

Наравно, ситуација је ригидна и у Русији и Украјини, где је због рата на снази мобилизација.

Украјина је обавезни војни рок увела 2014. године, после руске анексије Крима.

Обавезни војни рок постоји и у Русији.

Све о рату у Украјини прочитајте - ОВДЕ.

Погледајте видео: Старији и неискусни - мења се профил руских бораца који гину на фронту

У војсци

Запантис за његових девет месеци у грчкој војсци каже да „нису били тако лоши“ и из ње има „много лепих успомена“, па и пријатеље са којима се и даље чује.

„Имао сам 29 година, био тамо старији од неких људи са вишим чиновима, који су се школовали за то што раде, али су били добри према мени.

„Кључно је било то што сам у глави био припремљен за оно што ме чека.“

Иако је у војсци провео тек 11 дана, Михелис је не памти по добром.

Такође је био старији од многих надређених, од којих су га неки „кињили из чисте досаде“.

„Војници су имали фору да вам кад се купате однесу пешкир и све ствари, па стојите тамо голи насред ходника... Купао сам се првог дана и после више уопште нисам“, каже са осмехом.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]