Израелско ускраћивање хране Гази је 'оруђе рата', каже за ББЦ шеф УН агенције

Како се мери несрећа?

Уобичајен начин за новинаре је да је виде, осете, омиришу.

Измучене палестинске колеге у Гази раде управо то, и даље шаљући одатле непроцењиве извештаје уз велики ризик по саме себе.

Више од 200 њих погинуло је радећи сопствени посао.

Израел не дозвољава међународним новинарима да уђу у Газу.

Ускраћени за извештавање очевидаца са лица места – једну од најбољих алатки овог посла, ми само можемо да проучавамо, издалека, процене организација за хуманитарну помоћ које раде у Гази.

Паскал Хунт, заменик директора за операције у Међународном комитету Црвеног крста, рекао је прошле недеље да се цивили у Гази суочавају са „неиздрживом свакодневном борбом да преживе опасности од непријатељстава, да се изборе са немилосрдним расељавањем и истрпе последице ускраћивања хитне хуманитарне помоћи".

„Не сме, и не може, бити дозвољено да ова ситуација даље ескалира", додао је.

Али би она свакако то могла, ако Израел настави да тоне дубље у рат који се наставио 18. марта кад је овај прекршио двомесечно примирје низом масивних ваздушних напада.

Израел је већ запечатио капију Газе.

Од почетка марта, блокира све пошиљке хуманитарне помоћи, међу њима хране и медицинских залиха.

Повратак рату однео је сваку шансу преласка на предложену другу фазу примирја, око које су се Израел и Хамас сложили да ће се окончати ослобађањем свих преосталих талаца у замену за потпуно повлачење Израела из Газе.

То је било неприхватљиво за премијера Бенјамина Нетанјахуа и ултра-националистичке верске екстремисте који га одржавају на власти.

Они желе да Палестинци у Гази буду замењени јеврејским досељеницима.

Они су запретили да ће срушити Нетанјахуову владу ако се не врати рату, а крај Нетанјахуове политичке каријере донеће дан свођења рачуна за његову улогу у неуспеху Израела да спречи смртоносни напад Хамаса од 7. октобра 2023. године.

То би такође могло да наметне закључак на његовом дугом суђењу по оптужбама за корупцију.

Премијер Нетанјаху сада обећава нову „жестоку" офанзиву у Гази у данима након што амерички председник Доналд Трамп буде завршио брзу турнеју по богатим арапским нафтним монархијама у Заливу касније ове недеље.

Офанзива обухвата план за расељење огромног броја палестинских цивила, поред таласа артиљеријских и ваздушних напада и смрти.

„Раселити" је хладан глагол.

Он значи да породице имају свега неколико минута да побегну како би спасле животе, из области која би могла бити погођена одмах у област која би могла бити погођена касније.

Стотине хиљада чине управо то, изнова и изнова откако је отпочео рат.

Газа је била једно од најнасељенијих места на Земљи пре почетка рата.

Израелски план је да сатера што више становника Газе у сићушну област на југу, близу рушевина града Рафе, који је готово потпуно уништен.

Пре него што се то догоди, хуманитарна канцеларија УН-а процењује да је 70 одсто Газе већ практично недоступно Палестинцима.

Израелски план је да их смести у још мању област.

УН и водеће хуманитарне групе одбацују израелске тврдње да Хамас краде и контролише храну која улази у Газу.

Они су одбили да сарађују са програмом који су предложили Израел и САД а који би користио приватне фирме за обезбеђење, заштићене израелским трупама, како би делиле следовања основних потрепштина.

Далеко од Газе, у Лондону, разговарао сам са Филипом Лазаринијем, генералним комесаром УНРВА, агенције УН која пружа помоћ палестинским избеглицама.

Он ми је рекао да му понестаје речи да „опише несрећу и трагедију који погађају људе у Гази. Они су сада више од два месеца без икакве помоћи".

„Гладовање се шири, људи су исцрпљени, људи су гладни.

„Ми наредних недеља можемо да очекујемо да ће, ако не буде ушла никаква помоћ, људи почети да умиру не због бомбардовања, већ ће почети да умиру због несташице хране. Ово је претварање хуманитарне помоћи у оруђе."

Ако речи нису довољне, погледајте најубедљивију процену засновану на подацима о глади и кризама са храном у редовним извештајима које издаје Интегрисана класификација фаза сигурности хране, илити ИПЦ.

То је заједнички подухват агенција УН, група за хуманитарну помоћ и влада које мере да ли је завладала глад.

Најновији подаци ИПЦ-а указују на то да је Газа близу опште глади.

Али они говоре да читаво становништво, више од два милиона људи, од којих су скоро половина деца, проживљавају акутну несташицу хране.

Једноставно речено, то значи да их изгладњује израелска блокада.

ИПЦ каже да је 470.000 становника Газе, 22 одсто становништва, у класификацији коју назива „Фазом 5 – катастрофа".

ИПЦ дефинише то као стање у ком „најмање свако пето домаћинство доживљава екстремну несташицу хране и суочава се са гладовањем које за последицу има немаштину, екстремно критичне нивое акутне неухрањености и смрт".

У практичном смислу, класификација пете фазе, најакутније коју користи ИПЦ, процењује да ће „71.000 деце и више од 17.000 мајки бити потребна хитна нега за акутну неухрањеност".

Хиљаде тона хране, медицинске помоћи и хуманитарних залиха који су им потребни, налазе се свега неколико километара од њих, на другој страни границе са Египтом.

У Лондону сам питао Лазаринија да ли се слаже с онима који оптужују Израел да ускраћује храну и хуманитарну помоћ цивилима као оруђе рата.

„Немам апсолутно никакве сумње", каже он, „да томе присуствујемо последњих 19 месеци, а нарочито у последња два месеца.

„То је ратни злочин.

„Квантификација ће доћи од Међународног суда правде, а не од мене, али оно што могу да кажем, оно што видимо, што примећујемо, јесте да се храна и хуманитарна помоћ заиста користе за испуњене политичких или војних циљева у контексту Газе", додао је.

Питао сам Лазаринија да ли блокада, после годину и по дана рата и разарања, може да се сведе на геноцид.

То је оптужба коју су против Израела изнеле Јужноафричка Република и друге државе пред Међународним судом правде у Хагу.

„Слушајте, према било којој рачуници, разарање је масивно.

„Број убијених људи је огроман и у сваком случају потцењен, виђамо систематско разарање школа, здравствених центара.

„Људи су сталне лоптице у флиперу у Гази, све време се премештају.

„Дакле, апсолутно нема никакве сумње да говоримо о масивним зверствима. Геноцид? Могло би на крају да се испостави да је то геноцид. Има много елемената који би могли да одведу у том правцу", рекао је.

Израелски министар одбране Израел Кац не крије израелску тактику.

Прошлог месеца је Кац рекао да је блокада „главна полуга за притисак" како би се осигурала победа над Хамасом и да би се извукли сви таоци.

Министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир се сложио с тим.

Он је написао: „Прекид хуманитарне помоћи једна је од главних полуга притиска на Хамас. Повратак помоћи у Газу пре него што Хамас падне на колена и ослободи све таоце била би историјска грешка."

Нетанјаху планира још једну офанзиву, а изјаве Каца, Бен-Гвира и других, ужаснуле су израелске породице које још увек имају таоце унутар Газе.

Форум породица талаца и несталих који заступа многе од њих рекао је да Кац инсистира на „илузији... Израел је одлучио да заузме територију пре него да ослободи таоце".

Дисидентски израелски војни резервисти такође су протестовали, рекавши да су приморавани да се поново боре, не ради израелске безбедности, већ ради политичког опстанка израелске владе.

Међу резервистима ваздухопловних снага, 1.200 пилота потписало је отворено писмо рекавши да продужавање рата служи углавном „политичким и личним интересима а не безбедносним".

Нетанјаху је за отворено писмо окривио малу групу „трулих јабука".

Месецима Нетанјаху и његова влада такође оптужују Лазаринија да лаже.

Један званични извештај објављен онлајн у јануару ове године био је насловљен „Разоткривање неистина шефа УНРВА-е Лазаринија".

У њему се тврдило да он „непрестано износи лажне тврдње које дубоко дезинформишу јавну расправу по овом питању".

УНРВА је, каже Израел, инфилтрирао и искористио Хамас у до сада невиђеној мери.

У њему се каже да су неки службеници УНРВА учествовали у нападима од 7. октобра.

Лазарини негира личне оптужбе на његов рачун које је упутио Израел и шире оптужбе против УНРВА.

УНРВА истражио 19 чланова особља које је именовао Израел и закључио да би деветоро њих могло бити приморано да одговора на оптужбе, каже он.

Свих 19 је суспендовано.

Умеђувремену УНРВА добила „стотине оптужби од Државе Израел. Сваки пут, као организација која се руководи прописима, упорно тражимо поткрепљене информације", додаје.

Он каже да их никада нису добили.

Сви ратови су политички, а ниједан није више од ратова између Израела и Палестине.

Рат ангажује и разјарује спољни свет баш као и зараћене стране.

Израел тврди да самоодбрана оправдава његова дела после 7. октобра 2023. године кад су Хамас, Исламски џихад и други напали Израел, убили око 1.200 људи, углавном израелских цивила и још око 250 њих узели за таоце.

Било која друга влада, тврди он, учинила би исто.

Палестинци и све забринутији и згрожени хор држава, међу њима кључни израелски савезници у Европи, кажу да то не оправдава наставак једног од најразорнијих напада на Палестинце од рата из 1948. године, кад је Израел стекао независност, који Палестинци називају „катастрофом".

Чак и председник Трамп показује знаке дистанцирања од Бенјамина Нетанјахуа, рекавши да људи у Гази морају бити храњени.

Оптужба да потпуно ускраћивање хране цивилима у Гази представља још доказа за израелски геноцид против Палестинаца разјарила је Бенјамина Нетанјахуа, његову владу и многе грађане Израела.

Она је довела до ретког политичког јединства у Израелу.

Вођа опозиције Јаир Палид, иначе строги критичар Нетанјахуа, осудио је „морални пад и моралну катастрофу" Међународног суда правде.

Геноцид се дефинише као уништење, у целини или делимично, националне, етничке, расне или верске групе.

Међународни кривични суд, сасвим друго тело, издао је налоге за хапшење Нетанјахуа и његовог бившег министра одбране по оптужби за ратне злочине, које они одбацују.

Тројицу лидера Хамаса, за које је такође издат налог за хапшење од МКС-а, убио је Израел.

Није прерано почети размишљати о дугорочним последицама овог разорног рата, чак и ако његов крај још није на видику.

Лазарини ми је рекао да ћемо „наредних година схватити колико смо грешили... били смо на погрешној страни историје. На наше очи смо дозволили да се чине масовна зверства."

Све је почело, рекао је он, нападима Хамаса на Израел 7. октобра: „Највеће убијање Израелаца и Јевреја у региону од Другог светског рата" пратио је „масовни" војни одговор Израела.

Он је био, рекао је он, „непропорционалан, практично довевши малтене до уништења читавог становништва у њиховој домовини."

„Мислим да постоји колективна одговорност међународне заједнице, на основу нивоа, пасивности, незаинтересованости исказаној све до сада, недостатка политичког, дипломатског, економског деловања.

„То је апсолутно монструозно, нарочито у нашим земљама у којима смо рекли 'никад више'", додаје.

Чека нас можда покушај реализације опасне фантазије Доналда Трампа о Гази као Дубаију Медитерана, поново изграђене, у власништву Америке и без Палестинаца.

То је почело да даје обличје најдражим сновима израелских екстремиста који прете уклањањем Палестинаца са територије између реке Јордан и Медитерана.

Шта год да је пред нама, то неће бити мир.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]