Ерупција вулкана која је затворила европски ваздушни простор - може ли се поновити

У априлу 2010. године, ваздушни простор Европе био је затворен или делимично затворен осам дана, што је изазвало хаос за путнике широм света.

Вулкан Ејафјадлајекидл на Исланду еруптирао је 14. априла, избацивши огроман облак вулканског пепела у атмосферу, а временски услови усмерили су га ка Европи.

Ова ерупција, која је изазвала највећи прекид у авио-саобраћају још од Другог светског рата, истакла је неспремност авио-индустрије у том тренутку за последице вулканске активности.

Петнаест година касније, процедуре су промењене, али да ли би поново могао да се догоди сличан хаос?

Крајем марта, лондонски аеродром Хитроу је затворен на дан након пожара у оближњој трафостаници, који је узроковао нестанак струје и отказивање 1.300 летова, што је погодило хиљаде путника.

Данас је тешко и замислити шта је 2010. године значило осам дана потпуне обуставе ваздушног саобраћаја у Уједињеном Краљевству (УК) и Европи.

Тада је било затворено 300 аеродрома, отказано 100.000 летова, 10 милиона путника није могло да путује, а губици авио-индустрије процењени су на око 1,28 милијарде евра.

'Црни лабуд'

Дан после ерупције Ејафјадлајекидла током које је пепео избачен у атмосферу, на висину између шест и 15 километара, на којој се обично обављају комерцијални летови, облак пепела је почео да се шири ка југу, у ваздушни простор УК-а.

Према тадашњим међународним ваздухопловним прописима, авионима није било дозвољено да лете кроз било коју концентрацију вулканског пепела, па је ваздушни простор убрзо затворен.

До тада то никада није представљало проблем, јер је већина вулканских ерупција била локализована, а авио-компаније су могле безбедно да заобиђу облаке пепела.

„Било је то оно што су многи назвали теорија 'црног лабуда' - тешко предвидљив догађај који обично има екстремне последице - али је то заправо био црни лабуд који је могао да се предвиди, јер су исландски вулкани и раније еруптирали и наставиће то да раде”, каже Џонатан Николсон из британског Директората цивилног ваздухопловства.

Путници су били заробљени широм света, очајнички тражећи било који начин да стигну кући.

Догађај који је 'отворио очи' широм света

Британска Метеоролошка служба управља једним од девет Центара за упозорење на вулкански пепео у свету, и задужена је за издавање упутстава и упозорења на ерупције у подручју североисточног дела северног Атлантика, којој припада Исланд.

Након што је еруптирао вулкан Ејафјадлајекидл, британска Метеоролошка служба је на основу прогностичких података урадила рачунарско моделовање.

Др Метју Хорт, шеф Одељења за моделовање атмосферске дисперзије, каже да је то био најинтензивнији период у његовој професионалној каријери.

„Тај догађај је отворио очи широм света.

„Ова ерупција на Исланду је била јединствена јер се догодила у подручју где су северни ветрови доносили пепео право у ваздушни простор УК-а и дуж трансатлантских ваздушних коридора”, каже он.

Како су дани пролазили без наговештаја да ће се пепео повући, сви су били под притиском да пронађу начин да се ваздушни простор поново отвори и да буде безбедан.

Авио-компаније и произвођачи мотора морали су да спроведу истраживања да утврде која концентрација вулканског пепела неће да оштети млазне моторе.

Компанија Ролс-Ројс (Роллс-Роyце) предводила је пионирска испитивања и први пут је успела да утврди ниво вулканског пепела који значајно не утиче на рад млазног мотора током одређеног временског периода.

„То нам је у комбинацији са прогнозама Метеоролошке службе омогућило да отворимо ваздушни простор у зонама где је концентрација пепела била ниска”, објашњава Николсон.

После међународне телеконференције предвођене Директоратом цивилног ваздухопловства, 20. априла је усаглашено да је концентрација од два милиграма пепела по кубном метру ваздуха прихватљива и безбедна.

Исте ноћи је поново отворен ваздушни простор, и летови су се нормално обављали.

Вулкан Ејафјадлајекидл наставио је да еруптира и током јуна и повремено је слао облаке са вишом концентрацијом пепела ка УК-у.

Међутим, захваљујући новим правилима, власти су успеле да држе већи део ваздушног простора отворен, уз повремена затварања појединих локалних аеродрома

Да ли се нешто променило?

После ове ерупције, стално се спроводе истраживања и радне групе и даље процењују постојеће процедуре и прописе.

„Све оно што је тада урађено невероватно брзо, је 90 одсто онога што имамо данас… али то је затим поткрепљено и преточено у конкретне мере безбедности”, каже Николсон.

Данас постоје три нивоа контаминације вулканским пепелом - низак, средњи и висок - уз јасно дефинисане смернице колико дуго пилот може да лети у датим условима без значајне штете по мотор.

„Ако би се данас догодило нешто слично, одлуку о томе када и где могу да лете авиони доносиле би саме авио-компаније на основу дозвола које добијају од произвођача мотора и њихових интерних безбедносних процена, и у складу са временском прогнозом”, објашњава Николсон.

„То би се разликовало од превозника до превозника, у зависности од тога коју концентрацију пепела сматрају безбедном”.

Такође, огроман напредак је остварен у области праћења и прогнозирања кретања вулканског пепела.

После ерупције 2010. године, британска Метеоролошка служба је поставила сталне дигиталне оптичке мерне инструменте лидаре који емитују ласерске зраке и могу да мере концентрацију пепела у атмосфери.

Постављени су и нови сателити широм света који омогућавају научницима да надгледају концентрације пепела на сваких 15 минута.

Поред тога, постигнут је и напредак у рачунарском моделовању који омогућава боље разумевање физике и понашања различитих облика и величина честица вулканског пепела у атмосфери.

Може ли се поновити нешто слично?

Захваљујући лекцијама из 2010. године и бројним унапређењима, данас су УК и Европа знатно спремнији за управљање ситуацијама када се појави велика концантрација вулканског пепела.

У претходним месецима забележене су мање ерупције на Исланду, због којих је евакуисано становништво из града Гриндавика и затворена је позната бања Плава лагуна (Блуе Лагоон).

Међутим, те ерупције нису изазвале забринутост за ваздушни саобраћај, јер се углавном ради о мањим ерупцијама које избацују велике и споре токове лаве, за разлику од ерупције пепела из вулкана Ејафјадлајекидла.

Ако би се данас поновио догађај сличан оном из 2010. године, др Хорт и Николсон сматрају да „не би изазвао ни приближне, а можда никакве поремећаје”, углавном јер сада, како кажу, знамо да је ниво пепела изнад ваздушног простора УК-а 2010. године био релативно низак и безбедан за летење.

Ипак, др Хорт упозорава: „Увек може да се деси снажнија ерупција”.

А ако би неки вулкан избацио заиста високе концентрације пепела које би доспеле у ваздушни простор УК-а и остатка Европе, „апсолутно би дошло до прекида ваздушног саобраћаја, јер је то питање безбедности”, наглашава Николсон.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]