Балкански волонтери: Покретачи „круга доброте”

Игор, Бојана, Алекса и Харис живе у различитим местима на Балкану, не познају се, али све их повезује потреба да чине добра дела.

Никшићанин Игор Мијушковић волонтира још од средње школе.

Заједно са колегама прикупљао је пакете помоћи за социјално угрожене људе, а пред новогодишње празнике правили су и пакетиће за децу.

„Потребни смо једни другима.

„Волонтирање је постало много важније у савременом свету у ком сви јуримо за неком личном користи”, каже овај 22-годишњи студент електротехнике, уз осмех.

Често се догоди да чланови социјално угрожених породица, којима је помагао, касније такође волонтирају.

„То је као круг доброте.

„Кад неком помогнем, без било какве новчане надокнаде, осећам неописиву срећу и задовољство”, каже Игор за ББЦ на српском.

Уједињене нације сваког 5. децембра обележавају светски дан волонтера, у знак сећања на дан када су 1985. године направиле први програм за добровољни рад.

Чишћење језера после поплава

Две недеље пошто су почетком октобра велике поплаве захватиле централне и југоисточне делове Босне и Херцеговине (БиХ), Харис Ћосић је био међу добровољцима који су чистили обале Јабланичког и Грабовичког језера.

Стање језера и река је у том периоду „било јако лоше”, али је и пре поплава било проблема због нагомилане пластике, испричао је за медије.

„Лако смо се организоваил, ми ту живимо и зато ми није тешко да се потрудимо”, каже Ћосић који живи у Јабланици, у срцу БиХ, за ББЦ на српском.

Пошто је у питању мала заједница од неколико хиљада становника у којој се сви међусобно познају, било је довољно да позову једни друге или поделе објаву на друштвеним мрежама.

„Било је тешко прикупити смеће које плови по води, али нам није требало много времена.

„После свега што се догодило, то је било најмање што смо могли да учинимо, а долазили су и из других места да помогну”, додаје он.

У поплавама, одронима и клизиштима 4. октобра погинуло је најмање 27 људи, а поједина места су потпуно урушена и одсечена.

Волонтирање помаже и волонтерима

Кад помогнеш другоме, помогао си и себи - ова мисао мотала се по глави Бојани Живковић пре него што је летос кренула вијугавим путем у село на оброницима Копаоника.

У Међухани, у општини Блаце, заједно са осталим волонтерима учествовала је у изградњи спортских терена и клупа за децу и младе.

„Људи који живе у Међухани су дружељубиви, али нису имали уређен простор или игралиште, па сам желела да учествујем и да помогнем.

„Деца су се радовала и читаво село је радило са нама”, каже Бојана за ББЦ на српском.

аОва правница се дуго бави волонтерским радом, али је сада први пут заједно са мештанима уређивала травњаке, фарбала кошеве и голове.

Описује то као „праву малу авантуру”.

„Не постоје речи које би описале задовољство кад видите да сте обрадовали целу заједницу”, додаје она.

Научна студија из 2017. године показује да волонтирање побољшава квалитет живота и смањује симптоме депресије и стреса.

Бојану је чинило срећном и када је учествовала у сакупљању средстава за школски прибор за децу.

„Њихови вршњаци су осликавали магнете и продавали их.

„У тој повезаности је лепота волонтеризма”, каже она.

„Када волонтирамо, бежимо од сопствених проблема и доживљавамо бројне емоционалне користи - срец́нији смо, мирнији, отпорнији“, рекао је раније за ББЦ, Стивен Пост, професор превентивне медицине на Универзитету Стони Брук у Њујорку и коаутор књиге Зашто се добре ствари дешавају добрим људима.

'То није бесплатан рад'

Двадесетогодишњи Алекса Митић, као љубитељ природе, лако је одабрао да се укључи у Младе истраживаче Србије.

У мају прошле године волонтирао је на еколошким радионицама у Француској.

„Имао сам прилику да се спријатељим са волонтерима из других држава, а на радионицама о бризи за животну средину научио сам много тога“, каже он.

Генерација З је склона волонтирању, јер им је битна брига о животној средини и брига о људским правима.

Млади на Балкану често виде волонтирање као бесплатан рад, а то се догађа јер их организације са којима сарађују не вреднују довољно, објашњава Един Салихагић из босанскохерцеговачког удружења „За Дољанку” које окупља волонтере за еколошке акције за ББЦ на српском.

Они немају никакву сатисфакцију осим „личног лепог осећања“, сматра.

„Људе који су спремни да издвоје време, труд и корист треба да буду вредновани и виђени у друштву”, додаје Салихагић.

'Проналазак смисла'

У Србији је Уницеф покренуо платформу волонтеринамрези.рс у сарадњи са државом како би се лакше повезали и информисали млади који желе да волонтирају са организацијама, институцијама, спортским савезима и локалним самоуправама.

И Бојани је волонтирање помогло да се боље повеже да људима у окружењу.

„Постанете свесни тренутка, места где живите, људи око вас и тога да нико не треба да буде сам у проблему.

„А све то храни душу”, закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]