'Рођен да скија са Евереста': Словенац који је извео први спуст са крова света

„Апсолутно сам срећан и апсолутно уморан", изговара мушкарац у жутом скијашком оделу, неколико тренутака пошто се на скијама спустио са „крова света".

Седми је октобар 2000, а испод одела, наочара и великог ранца крије се Даворин Даво Карничар из планинског месташцета Језерско на крајњем северу Словеније.

Преко снега и глечара који нестају под ногама, са Монт Евереста, највишег врха Земље на 8.850 метара, до Базног кампа на 5.340 метара надморске висине, скијао је непрекидно пет сати, што никоме у историји до тада није успело.

„На неким местима сам морао да скијам веома брзо да бих побегао са леда који пуца.

„Ова планина је увек пуна изненађења, а било је шокантно искуство када сам угледао тело мртвог мушкарца током пута", испричао је у кампу после спуста, писао је ББЦ.

Али, рекорди за Карничара нису били новост.

Ни спуст са Монт Евереста није био његов први сусрет са Хималајима, планином у централној Азији, на којој је девет од 10 највиших врхова света.

Заједно са осам година млађим братом Андрејем 1995. постао је први Словенац који је освојио 8.091 метар високи врх Анапурна на Хималајима.

Одмах потом су се и први у историји света спустили са овог врха на скијама, пише Радио-телевизија Словеније.

„Тада је Даво већ рекао да му је следећи изазов скијање са Евереста, иако је Анапурна била 'олд сцхоол' експедиција, потпуно различита од Давове из 2000, која је тада за мене била научна фантастика“, прича Андреј Карничар за ББЦ на српском.

Већ наредне године, Даво је покушао да скија са Монт Евереста, али га је у томе спречила снежна олуја у којој је погинуло осморо.

О овој несрећи, амерички планинар Џон Крекауер написао је књигу Инто Тхин Аир, а исту тему обрађује и филм Еверест.

„Даво је преживео, али је изгубио два прста на руци - скидао је рукавице како би нешто поправио на опреми и прсти су му промрзли", прича његов брат Дрејц, како га зову у Словенији.

Карничар је 2006. постао један од првих људи у историји који су скијали са свих Седам врхова (Севен Суммитс) - највиших тачака свих седам контитената на Земљи.

„Све је после Евереста ишло много лакше, јер су и врхови осталих континената мање опасни", каже Стипе Божић, хрватски алпиниста и пријатељ Дава Карничара, за ББЦ на српском.

'Врста лудила'

Поред Крничара, четворочлану експедицију на Монт Еверест октобра 2000., чинили су пријатељ и сународник Франц Одерлап, и двојац локалних водича Анг Дорје и Пасанг Тензинг.

Брат Андреј, данас начелник општине Језерско, није био са њима јер је током успона на Анапурну остао без већине ножних прстију.

„Био је бескомпромисан, знао је шта му је потребно, прави вођа те експедиције, врло доминантан човек - све је морало да буде онако како је замислио", сећа се Андреј.

Експедиција је била „одлично посложена", јер је „много фактора морало да се поклопи" како би била успешна, што је Даво знао, додаје.

„Више пута је изјавио да се 'родио да би скијао са Евереста', заиста је то осећао и за мене је то најјача чињеница о њему", прича Андреј Карничар.

Његов брат је први, неуспели успон на Монт Еверест покушао са северне стране, што је искористио као лекцију, па се 2000. експедиција кретала јужном падином.

Стигли су на 8.850 метара надморске висине после четири дана, између шест и седам сати ујутру, пише у тексту магазина Еверест тудеј.

Када је сунце изашло, Карничар је кренуо у спуст.

На четири километра дугом и захтевном путу морао је да буде изузетно опрезан.

„Били смо веома изненађени количином снега коју смо затекли.

„Хилари Степ (стена на 8.790 метара висине), стрми гребени и огромне количине снега које су претиле да покрену лавину главне су одлике првог непрекидног скијашког спуста са највише планине света", описао је Карничар.

Спуст који је Словенац извео многи су тада сматрали „лудим", сећа се Стипе Божић, који је са Карничарем ишао у експедиције на Анапутру и К2, други највиши врх света.

„Али, врхунски успеси у алпинизму су врста лудила, поготово кад се узме у обзир стрмина оштрог гребена и опасности због изненадних проклизавања", описује Божић.

Готово две деценије касније, Карничар ће објаснити да су га увек мотивисале амбиције које многима делују неоствариво и опасно.

„Када поставимо себи тешке циљеве, главни мотив када одемо у планине треба да нам буде то само искуство.

„Али, мој мотив је да урадим нешто што досад нико није, да будем први.

„Због тог мотива наш пут није квадрат, већ круг. Човек стално истражује", рекао је у документарном филму Незаустављив.

Карничарев подухват из 2000. био је несвакидашњи и због тога што је сниман камерама дуж стазе којом је скијао, али и на његовој кациги.

Стотине хиљада људи у више од 70 земаља погледало је подухват на интернету.

Званичан сајт експедиције на којем је емитован снимак регистровао је више од 650.000 корисника, писао је тада лондонски Гардијан.

Снимак је био „фасцинантан", каже Стипе Божић.

Словеначки режисер Миха Качич упознао је Карничара 18 година после спуста са Монт Евереста .

Одлучио је да сними документарни филм о њему.

Качић сматра да је снимање и емитовање експедиције 2000. било „револуционарно", али и да „две ствари нису биле у складу са данашњим временом".

„Под један, он је све то радио само за част и славу, није постао милионер, а чак је и скије са Евереста оставио локалном Горењском музеју, иако су му Италијани нудили милион евра за њих", каже Качич за ББЦ на српском.

Друго, наставља, опрема је била далеко лошија пре 25 година.

„Имао је проблема са батеријама на кациги, већ на 7.000 метара техника се мрзнула.

„Причао ми је да је на тешким деоницама увек имао упаљену камеру, јер је знао да ће људи сумњати да ли је скијао туда", препричава Миха.

'Све или ништа'

Одрастајући у словеначким Алпима, Даво је од малена скијао и сањао о највишим врховима.

Био је једно од петоро деце, а отац Андреј је такође био скијаш, инструктор и члан горске службе спасавања.

Шест година старији брат Лука био је први Словенац који је скијао са више од 7.500 метара надморске висине, што му је пошло за руком на Врху комунизма у данашњем Таџикистану, прича Давов млађи брат Андреј.

Лука је за Дава био узор, али је 1997. погинуо као горски спасилац у несрећи на Окрешљу, такође у Алпима, близу Језерског.

„Био је то јак ударац", сећа се Андреј.

Смрт блиских пријатеља, Карничара је два пута заустављала у амбицији да скија са врха К2 у Непалу, другог највишег на свету.

Када је покушао 1993. у „страшној трагедији" погинуо је словеначки алпиниста Боштјан Кекец, присећа се Стипе Божић, члан тадашње експедиције.

Иако је био „непоправљиви сањар", морао је да одустане, додаје.

Смрт Франца Одерлапа, најбољег пријатеља и сапутника у већини најзахтевнијих експедиција, Дава је „потпуно зауставила" 2009, а такође близу врха К2, каже Андреј Карничар.

„Даво је тада рекао да неће више у високе горе.

„Пет година касније, међутим, рекао је да мора да скија са врха К2, то га је јако копкало", сећа се.

Даво је, каже, био „човек за све или ништа" и успевао је да настави походе, упркос ударцима.

„Увек је тражио неки изазов и његова барка никад није била мирна", прича Андреј.

Готово деценију касније, Даво је у кратком документарном филму Незаустављив објаснио како је успевао.

„Много мојих пријатеља је изгубило животе у планинама и у тим тренуцима не размишљаш превише, једноставно осетиш да ти је доста... одједном страх постане превелики, толики да немаш храбрости да идеш било где.

„Али време лечи све ране, па чак осетиш и јачу потребу да тиме чуваш успомену на неког ко је до јуче био уз тебе.

„То је најискренији начин да сачуваш сећање на такве људе", испричао је Даво.

Несигурност није опрема са којом се иде у највише планине света, веровао је.

„Ако пре експедиције мислиш да нећеш успети, ако имаш и мрву сумње, идеш само да покушаш, онда мораш да останеш у долини и да безбедно уживаш у лепоти живота", говорио је.

'Човек гора' и 'иронија' смрти

Режисер Мате Качич пожелео је да сними документарни филм о људској страни алпинисте, а тај подухват је започео 2019.

Даво је тада био „тврд, није пуштао никог близу и све се вртело око планина", сећа се Качич.

„Имао је огроман его, али другачије не може да се постигне то што је он постигао“, додаје.

Није био „човек града, већ човек гора", а то је Качичу објаснио на једноставном примеру.

„Увек ми је говорио: 'Упамти, када идеш у планину, имаш пријатеља који ти држи уже. Ако пусти, ти умреш.

„Ако идеш са пријатељем у Љубљану на кафицу, када устанеш и одеш, он може о теби да прича било шта. Иди у горе и упознаћеш пријатеље који ће дати живот за тебе'", препричава Качич.

Због филма су снимали Дава на местима где је постигао највеће успехе.

Отишли су до врха Кала Патара на Хималајима, а потом и на Денали, највиши врх Северне Америке, са којег је Карничар планирао нови спуст.

„Нажалост, повредио сам скочни зглоб током експедиције на Денали и нисмо могли да дођемо на врх.

„Да бих му показао да сам вредан, ходао сам 30 километара са таквом ногом", сећа се Качич.

Када је Карничар видео да Љубљанчанин неће попустити, одлучио је да прекине мисију и да крену назад.

„На крају ми је рекао 'ниси ти слаб', што је за њега био врх романтике и поштовања према мени.

„Тада је за мене био очинска фигура", описује Качич.

Даво је у родном Језерском радио и као инструктор скијања, горски спасилац, а био је и страствен ловац.

После свих експедиција и хода по танкој линији између живота и смрти, Даво Карничар је умро практично на кућном прагу.

Док је секао дрва у шуми покрај породичног дома у Језерском, „стабло му је пало на главу и погинуо је на месту" 16. септембра 2019, сећа се његов брат Андреј.

„Велика иронија. После свега што је доживео и преживео, погинуо је на тај начин", каже.

Данас у Словенији „тешко да може некога да сретне и каже презиме, а да људи не спомену одмах Дава".

Посебно га је обрадовао подухват пољског алпинисте Анреја Баргила, који је прошле недеље постао први човек који се на скијама спустио са Монт Евереста без употребе боце са кисеоником.

„То чини још важнијим оно што је Даво радио, а и сви ми са њим", каже Андреј Карничар.

Погледајте: Пољак први скијао низ Монт Еверест без боце са кисеоником

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]