Зашто више људи него икада пре доживи стоту

Чинило се да ће последња недеља новембра бити једнако једнолична као и обично за Жоаоа Мариња Нетоа. Бивши узгајивач стоке само се радовао уобичајеном ручку са пилетином у дому за старије где живи последњих 10 година у Апуиаресу, градићу на сушном североистоку Бразила.

Три дана касније, међутим, Нето (112) је доспео у домаће и светске вести као најстарији живи мушкарац на свету.

„Такође и најзгоднији", нашалио се са једном од медицинских сестара која му је саопштила вест.

Нето је наследио Гинисов рекорд после смрти Британца Џона Тинисвуда, који је преминуо 25. новембра, такође у 112. години.

Најстарија жива особа на свету тренутно је Јапанка Томико Итука, која је до сада поживела 116 година.

И сама Итука је релативно нова рекордерка – она је „крунисана" тек у августу.

Обоје су стогодишњаци – људи који су поживели дуже од њиховог 100. рођендана – група у којој је све више људи широм света.

Близу милион стогодишњака до 2030. године

Одељење за становништво УН-а процењује да је 2024. у свету живело око 588.000 људи старости од најмање 100 година.

Очекује се да ће тај број премашити милион до краја ове деценије.

Године 1990. само 92.000 људи били су стогодишњаци.

Људи су прешли дуг пут у погледу очекиваног животног века захваљујући напретку у низу области које су нам дале боље лекове, храну и услове живота у поређењу са нашим прецима.

Просечна особа рођена 1960, најраније године када су УН почеле да бележе светске податке, могла је да очекује да ће живети око 52 године.

Шест деценија касније, светски просечни животни век дужи је од 73 године, а УН пројектују да ће достићи 77 година до 2050.

Ипак, доживети стоту није мали подвиг.

Стогодишњаци су 2023. године чинили само 0,007 одсто светског становништва, према подацима УН.

Научници упозоравају да шансе да достигнете троцифрене године остају танке за већину нас: студија из 2024. године коју је спровео француски Национални институт за демографске студије проценила је да ће мање од два одсто дечака и мање од пет одсто девојчица рођених 2023. године поживети толико дуго.

Такође, важно је напоменути да ће већина људи који доживе дубоку старост вероватно бити напаћени хроничним болестима.

„Дужи живот није синоним за добар живот", каже Џенет Лорд, професорка ћелијске биологије на Универзитету у Бирмингему, у Великој Британији.

Професорка Лорд објашњава да мушкарци у просеку проводе последњих 16 година суочавајући се са разним стањима у распону од дијабетеса до деменције, а за жене је та цифра 19 година.

Која је тајна „суперстогодишњака"?

Ако је доживети стоту тешко, отићи много даље још је теже.

У Сједињеним Америчким Државама, дугорочна студија Бостонског универзитета процењује да само један од пет милиона Американаца достиже фазу „суперстогодишњака" односно доживи најмање 110 година.

Ипак, број Американаца који имају 100 или више година повећао се са око 50.000 људи 2010. године на више од 80.000 људи 2020. године, показују бројке из америчког пописа.

„Суперстогодишњаци" стога природно привлаче велику пажњу научника који проучавају старење људи.

„Ти људи пркосе ономе што се дешава већини људи у старости. А ми још нисмо сасвим сигурни зашто", додаје професорка Лорд.

Поред дуговечности, суперстогодишњаци се истичу по томе што су релативно доброг здравља за њихове године.

Нето, поред лошег вида, нема других здравствених проблема, према Алелуиаи Теишери, једној од сестара која се брине о стогодишњаку.

„Не требају му никакви лекови нити има историјат озбиљних болести. Он има 112 година!", рекла је Алелуиа Теишера за ББЦ.

Оно што још више збуњује стручњаке за старост је управо то што неки људи који достигну 100 и више година нису идеали добре здравствене праксе.

И док је Нето живео прилично чистим животом и био трезвењак (према његовом најстаријем сину Антонију), други стогодишњаци су, да тако кажемо, били малко безбрижнији.

Францускиња Жана Калман, која је умрла 1997. у 122. години и званично је једина особа која је живела дуже од 120 година, пушила је и таманила је чоколаду.

Студија из 2011. године, објављена у часопису Америчког геријатријског друштва, која је проучавала више од 400 америчких Јевреја старијих од 95 година, открила је обиље лоших навика.

Скоро 60 одсто испитаника били су тешки пушачи, половина њих била је гојазна већи део живота, а само три одсто били су вегетаријанци, међу осталим упадљивим чињеницама, а многи чак нису ни умерено вежбали.

„Прва ствар коју треба да кажемо људима који желе да живе тако дуго је да не слушају савете о начину живота од стогодишњака или суперстогодишњака", каже Ричард Фарагер, професор биогеронтологије на Универзитету у Брајтону, у Великој Британији, и водећи стручњак за проучавање старења.

„Постоји нешто урођено изузетно у вези са њима. Зато што раде управо оно што је супротно ономе што знамо, а што може помоћи некоме да живи дуже", додаје Фарагер.

Научници подозревају да генетика игра огромну улогу у овој дуговечности.

Чини се да стогодишњаци (и суперстогодишњаци) могу да се заштите од трошења које током времена погађа млађе људе.

Такође се чини да су у стању да пронађу компензацију, чак и за нездраве навике које већину нас шаљу у прерану смрт.

Можемо ли да будемо још старији?

Све већи број људи који доживе стоту такође наводи научнике да се запитају да ли ће се границе људске дуговечности продужити.

Истраживачи са Универзитета у Вашингтону, у САД, тврде да ће екстремна дуговечност достићи нове рекорде у овом веку – и да ће људи вероватно дувати 125 или чак 130 свећица на рођенданским тортама.

„Верујемо да је готово сигурно да ће неко оборити тренутни старосни рекорд до 2100. године и да је сасвим могуће да би неко могао да доживи 126, 128 или чак 130 година", тврди Мајкл Пирс, статистичар и коаутор студије.

Пирс и професор Адријан Рафтери су користили Међународну базу података о дуговечности да симулирају границе дуговечности за наредне деценије.

Закључили су да постоји скоро 100 одсто вероватноће да ће рекорд Жане Калман бити оборен и 68 одсто вероватноће да ће неко прославити 127. рођендан.

Такође помаже ако сте жена: закључно са 9. децембром 2024. године, 50 од 50 најстаријих људи на свету су жене – Нето се налази на 54. месту.

Међутим, постоји много питања на која наука тек треба да одговори да би у потпуности схватила игру старења.

Стручњаци попут доктора Ричарда Сијаоа, директора истраживања старења на Краљевском колеџу у Лондону, верују да је ово разумевање кључно за решавање питања квалитета живота са све старијом глобалном популацијом.

УН процењују да свет већ насељава више људи старијих од 65 година него деце млађе од пет.

„Овде највеће питање није да разговарамо о томе колико дуго можемо да живимо, већ о томе како да одложимо почетак пропадања везаног за старење и да останемо здрави дуже него сада", истиче Сијао.

„На овај начин, ако имамо довољно среће да достигнемо старост, можемо да уживамо у тим годинама уместо да патимо."

* Уз додатно извештавање Хосуе Сеиксаса (ББЦ њуз Бразил).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]