Русија циља дипломатску и економску добит од рата на Блиском истоку: ББЦ уредник

Десило се већ два пута ове недеље.

Телефонски разговор председника Русије и Ирана.

Док Америка и Израел настављају ударе на Иран, руски председник Владимир Путин представља се као међународни миротворац.

То није имиџ који је лако продати свету.

Ипак је лидер Кремља тај који је фебруара 2022. наредио руску инвазију на Укранију, независну и суверену државу.

Тада је Генерална скупштина Уједињених нација (УН) осудила инвазију на Украјину као кршење УН повеље.

И док Кремљ сада позива на „брзу деескалацију и политичко решење сукоба у Ирану", Русија наставља да ратом исцрпљује Украјину.

Москва има потписан споразум о „Свеобухватном стратешком партнерству" са Ираном, али је Путин тек ове недеље поновио „непоколебљиву подршку" Техерану.

Међутим, у њиховом споразуму о стратешком партнерству нема договора о заједничкој одбрани.

Москва је уместо тога понудила да посредује у сукобу.

У телефонском разговору са америчким председником Доналдом Трампом 9. марта, Путин је „изнео неколико предлога чији је циљ брзо дипломатско решење конфликта у Ирану", пренео је Кремљ.

Предлози су „између осталог засновани на контактима са лидерима Заливских држава, председником Ирана и лидерима других држава".

За Русију је ово је шанса да оснажи представу о себи у земљама Персијског залива и на Блиском истоку и да се представи као утицајна сила.

Прилика је и да продуби однос са Вашингтоном.

Кремљ жели да задржи добар однос са Трампом пошто везе са Трамповом администрацијом сматра корисним за ратне циљеве Москве у Украјини.

То објашњава зашто је Путин био опрезан и није критиковао лично и јавно Трампа због рата у Ирану.

„Путин жели да помогне", рекао је Трамп 9. марта после телефонског разговора са руским председником.

„Рекао сам му: 'Можеш да будеш од од веће помоћи ако завршиш рат Украјине и Русије.

„То би било од веће помоћи.'"

Али док Кремљ позива на „деескалацију" на Блиском истоку, тај сукоб пружа друге прилике Москви.

За почетак, привредне.

Недавни скок цена нафте доноси изузетно потребне приходе руској влади и то би, уз дужи период високих цена, помогло Русији да настави да финансира рат у Украјини.

Руски буџет се темељи на извозу нафте по цени од 59 долара по барелу.

Последњих месеци цена нафте је пала значајно испод овог износа.

Ове недеље, међутим, цена сирове нафте драматично је скочила на 120 долара по барелу, да би потом пала, али је и даље скупља од 59 долара по барелу.

Трамп је наговестио да ће Америка укинути санкције на нафту „неким државама" како би се ублажио мањак изазван ратом у Ирану.

Ако се ублаже санкције на нафту Русији, Москва би могла да рачуна на још већу финансијску корист.

Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да би то био „озбиљан ударац" за Кијев и позвао је Трампа да то не чини.

Наслов у прорежимским новинама Комсомолскаја правда 10. марта су оптимистични.

„Скупа нафта је разлог да Запад укине санкције", један је од наслова.

Кремљ можда не критикује америчког председника, али неке руске новине нападају Трампа и рат у Ирану.

„'Председник мира је просто скренуо са ума', пише у издању таблоида Московски комсомолетс од 10. марта.

„Цар је без одеће. Или боље речено, без разума."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk