„Ангажовао сам Бенксија за 50 фунти и прекречио његове мурале"

Људи годинама покушавају да открију детаље о Бенксију, чувеном, али анонимном графити уметнику из Бристола, али им то не полази за руком.

Фотографије и аутентичне приче о њему су невероватно ретке.

Али, ББЦ је дошао до ексклизивних анегдота о Бенкисју од мушкарца који га је ангажовао да ради са децом у удружењу за младе у Бристолу крајем 1990-их, тик пре него што ће рад анонимног уметника постати познат широм света.

Бенкси је један од најпознатијих графити уметника на планети, његови радови продају се за милионе евра, а стотине хиљада људи одлази на изложбе како би их видела.

Али, испод слојева фарбе, изгубљен у времену бристолског младалачког клуба, крије се његова страна коју познаје тек неколицина људи.

Пре него што је постао славан, уметник је оставио траг, не само на улицама родног града, већ и на младим из насеља Лоренс Вестон.

Тамо је групи тинејџера држао часове уметности непосредно пре него што ће нацртати чувени мурал Благи, благи Запад (Милд, Милд Wест).

„Ако погледате фотографије, видите начин на који ради са младима.

„Они су учествовали, проводили се добро и делили идеје. Била је то права сарадња", каже Питер де Бур, човек који је Бенксија довео да држи радионице младима.

Све што је остало иза тих јединствених мурала су фотографије шарених, апстрактних и живих мурала на зидовима удружења младих.

ББЦ-ју је дозвољено да их објави уз услов да се сакрије Бенксијево лице.

Уметник се враћао у клуб више пута, отварајући врата нових светова узбуђеној деци узраста од 11 до 16 година, који нису били свесни да раде са човеком који ће постати тако славан уметник.

Крајем 1990-их Питер је радио са младима и тражио локалне уметнике у западном Бристолу који би их инспирисали.

Пријатељ му је предложио неког ко је остављао „тагове" по граду са братом и почео да гради име на улицама.

То је био Бенкси.

„Добио сам његов број телефона, позвао сам га и питао да ли би учестовао у уметничким пројектима. Био је веома загрејан", сећа се Питер.

Исте године је Бенкси урадио Милд Милд Wест, први велики мурал уз употребу шаблона, у насељу Стоукс Крофт, осликавши плишаног медведа који баца молотовљев коктел на тројицу полицајаца под опремом за разбијање демонстрација.

Кад год је Бенкси дошао у клуб младих, деца жељна учења су му се радовала.

Центар изграђен 1970-их са јасном наменом постао је право место окупљања заједнице.

„Дословно би тамо сваке недеље долазиле стотине младих.

„Било је врло живо", каже Питер, који се са страшћу бори да задовољи потребе младих у друштву.

Сећа се и узбуђења у Бристолу због Бенксијевих радова, али и да „се нико није много питао ко је он" када је држао радионице у Лоренс Вестону.

Био је само још један уметник који дели вештине и знање са заједницом, додаје Питер.

„Остало ми је урезано да заиста није имао его. Стварао је уметност заједно са њима, није он цртао за њих.

„Ујутру би седео са децом и разговарао о њиховим идејама. Онда би сви узели спреј и настајала су дела.

„Није он учествовао више од младих, дефинитивно је то био принцип пола-пола", каже Питер.

Па, колико је било скупо ангажовати Бенксија?

„За прву радионицу мислим да смо му платили 50 фунти. Тада је то покривало вероватно само трошкове за боје.

„Мислим да и није дошао због новца. То показује колико је дубокоумна, љубазна и драга особа", закључује де Бур.

Мурали које је Бенкси осликавао са децом били су забавни и пуни боја, али су имали значење.

На некима су биле краве које гледају у небо док падају бомбе изнад њих, за шта Питер верује да осликава страх од климатских промена.

Други су били опскурнији, а на њима је циркус у којем наступају роботи.

'Прекречио сам Бенксија'

Где су данас ови мурали?

Прекречени су. Изнова и изнова.

„Лично сам прекречио Бенксија. Бацио сам и његов шаблон када сам сређивао", каже де Бур.

Али, не гризе га савест због тога.

„Уопште се не кајем. Тада је поента била да радимо са младима и подстакнемо их да учествују.

„У то време, ово је био само још један пројекат", сматра Питер.

Вредност Бенксијевог ангажмана у удружењу младих не може се приказати кроз новац, већ кроз оно што је значило за локалну заједницу, верује Питер.

Пита се често и дали се деца сећају да су радили са човеком који је данас један од најпознатијих уметника на свету.

„Врло сам поносан што је овде долазио.

„Имамо младе у нашој заједници, данас су можда и родитељи, који су са њим радили, а да се можда и не сећају", додаје де Бур.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]