Осигурање за америчке шпијуне и врхунска технологија: Кинеска мегаломанска куповина од билион долара

Од 2018. године, Сједињене Америчке Државе пооштравају законе како би спречиле ривале да улажу у њихове осетљиве секторе, блокирајући инвестиције у све, од полупроводника до телекомуникација.

Али прописи нису одувек били толико строги.

Џеф Стајн, искусни новинар који покрива америчку обавештајну заједницу, добио је 2016. године следећу дојаву: мала осигуравајућа фирма специјализована за обезбеђивање осигурања од одговорности агентима ФБИ и ЦИА продата је једном кинеском ентитету.

„Неко са директним сазнањем о томе позвао ме је и рекао: 'Да ли знаш да је осигуравајућа компанија која осигурава обавештајно особље у власништву Кинеза?'“, присећа се он.

„Био сам запањен!“

Осигуравајуће друштво Рајт УСА купљено је у тишини 2015. године од Фосун групе, приватне компаније за коју се верује да има врло блиске везе са кинеским вођством.

Разлози за забринутост Америке постали су моментално евидентни: компанија Рајт УСА је била упозната са личним детаљима многих врхунских агената из америчке тајне службе и њених обавештајних званичника.

Нико у САД није знао ко би могао да има приступ тим информацијама сада када је осигуравач и његова родитељска фирма, Ајроншор, прешао у кинеско власништво.

Рајт УСА није био изолован случај.

ББЦ је имао ексклузивни рани приступ потпуно новим подацима који показују како кинески државни новац пристиже у богате земље, откупљујући имовину у САД, Европи, на Блиском истоку и у Аустралији.

У последњих неколико деценија, Кина је постала највећи инострани инвеститор, што јој је пружило могућност да доминира осетљивим индустријама, тајнама и кључним технологијама.

Пекинг сматра детаље о властитом трошењу у иностранству, колико новца троши и где, државном тајном.

Али за услове продаје Рајт УСА-а, Стајн каже: „Није било ничега илегалног у свему томе".

„Све је било отворено, такорећи. Али зато што је све толико тесно испреплетено у Пекингу, ви практично уступате све те информације кинеској обавештајној служби.“

Кинеска влада је учествовала у овој погодби: свежи подаци у које је ББЦ имао увид показују да су четири кинеске државне банке обезбедиле зајам од 1,2 милијарде долара, пристигао преко Кајманских острва, како би омогућиле Фосуну да купи Рајт УСА.

Стајнов чланак је био објављен у Њузвику.

И дошло је до хитре реакције Вашингтона - покренута је истрага огранка америчког Министарства финансија који проверава инвестиције, Одбора за страна улагања у Сједињеним Америчким Државама (ЦФИУС).

Убрзо након тога, компанија је била поново продата - назад Американцима.

Није најјасније ко је наложио ту продају.

Фосун и Стар Рајт УСА, компанија која је данас власник Рајт УСА, нису одговорили на ББЦ-јев захтев за коментар.

Високи амерички обавештајни извори потврђују да је продаја Рајт УСА била један од случајева који је довео до тога да Трампова администрација 2018. године пооштри законе о улагањима.

Мало ко је у то време могао да схвати да је ово трошење кинеске државе део много шире стратегије коју Пекинг спроводи ради улагања и куповине поседа на сваком континенту.

„Много година смо претпостављали да буквално сав кинески новац одлази земљама у развоју“, каже Бред Паркс, извршни директор AidData.

„И тако је за нас било велико изненађење кад смо схватили да заправо стотине милијарди долара одлазе у земље као што су САД, Велика Британија и Немачка, и да нам се све то дешава пред носом.“

AidData је истраживачка лабораторија са седиштем у Вирџинији, специјализована за праћење како владе троше новац изван властитих граница.

Налази се на Вилијаму и Мери, једном од најстаријих америчких универзитета, и добија средства од влада и добротворних организација из читавог света.

Последњих 12 година, AidData је била усредсређена на Кину.

Четворогодишњи пројекат у ком је учествовало 120 истраживача довео је до првог знаног покушаја да се попишу све инвестиције кинеске државе из читавог света.

Читав сет података ове групе сада је јавно доступан, али је ББЦ добио ексклузиван приступ унапред.

Кључно откриће AidData: од 2000. године, Пекинг је потрошио 2,1 билион долара изван властитих граница, са отприлике равноправном поделом између земаља у развоју и богатих земаља.

„Кина има финансијски систем какав свет још није видео“, каже Виктор Ших, директор Кинеског центра за 21. век на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу.

Кина има највећи банкарски систем на свету – већи од САД, Европе и Јапана заједно, додаје он.

Та величина, заједно са количином контроле коју Пекинг има над државним банкама, даје му јединствене способности.

„Влада контролише каматне стопе и управља тиме где одлазе зајмови“, каже Ших.

„То је могуће само уз строгу контролу државе, што ниједна друга земља не може да има на одрживом нивоу.“

Неке од инвестиција у богате економске силе чини се да су направљене да би генерисале здрав повраћај новца.

Друге потпадају под стратешке циљеве Пекинга, зацртане пре једне деценије у крупној владиној иницијативи названој Made in China 2025.

У њој су кинеске власти зацртале јасан план за доминацију у 10 најнапреднијих индустрија, као што су роботика, електрична возила и полупроводници, до поменуте године.

Пекинг је желео да улаже велике инвестиције у иностранству како би се кључне технологије враћале у Кину.

Глобална узбуна због овог плана навела је Кину да одустане од његовог јавног помињања, али Виктор Ших каже да је он „и те како жив“ као водећа стратегија.

„Још се објављују свакакви планови“, каже он.

„Међу њима и план за вештачку интелигенцију, као и план за паметну производњу. Међутим, мајка свих планова је 15. петогодишњи план.“

На кључном састанку Комунистичке партије одржаном прошлог месеца, кинески лидери су зацртали циљ убрзања „високе научне и технолошке самосталности и самоусавршавања“ до 2030. године.

Нова база података AidData истиче државно трошење у иностранству које се поклапа са десет сектора зацртаних још 2015. године.

У ранијем извештају, ББЦ је детаљно изнео како је кинеска влада финансирала куповину британске компаније за производњу полупроводника.

Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и многе друге економске силе пооштриле су механизме контроле улагања након што изгледа да је свака од ових земаља била ухваћена неспремна погодбама као што је продаја осигуравајућег друштва Рајт УСА.

Бред Паркс из AidData каже да богате владе испрва нису схватиле да су кинеске инвестиције у свакој земљи део шире стратегије Пекинга.

„На први поглед су мислиле да је то само много иницијатива појединачних кинеских компанија“, каже он.

„Мислим да су временом научиле да партијска држава Пекинга иза кулиса исписује чекове како би омогућила да се то деси.“

Међутим, мора се истаћи да су такве инвестиције и куповине легалне, чак и ако су понекад скривене у оквирима фиктивних компанија или преусмерене преко офшор налога.

„Кинеска влада је одувек тражила од кинеских предузећа која раде у иностранству да се строго придржавају локалних закона и прописа, и доследно их је подржавала у вођењу међународне сарадње засноване на узајамној користи“, саопштила је кинеска амбасада у Лондону за ББЦ.

„Кинеске компаније не само да обезбеђују квалитетне производе и услуге људима из читавог света, већ и активно доприносе расту локалне економије, социјалном развоју и стварању радних места.“

Обрасци кинеског трошења се мењају, показују подаци AidData, са пекиншким државним новцем који одлази у земље које су одлучиле да оберучке прихвате кинеска улагања.

У Холандији се води расправа око Нексперије, проблематичне компаније за полупроводнике у кинеском власништву.

Она се појављује и у бази података AidData, кинеске државне банке су позајмиле 800 милиона долара како би помогле кинеском конзорцијуму да купи Нексперију 2017. године.

Две године касније, власништво је прешло у руке друге кинеске компаније - Вингтек.

Стратешка вредност Нексперије дошла је до изражаја кад су холандске власти преузеле контролу над делатношћу компаније у септембру, делом, саопштила је холандска влада, из забринутости да је Нексперијина технологија у опасности да буде пребачена у друге делове шире компаније Вингтек.

Последица тог смелог потеза била је да се Нексперија практично пресече на два дела, раздвојивши холандске активности од кинеске производње.

Нексперија је потврдила за ББЦ да је њено кинеско пословање престало са радом у оквиру Нексперијиног оквира управљања и да игнорише упутства која добија.

Компанија је саопштила да поздравља кинеску посвећеност наставку извоза њених критичних чипова на светско тржиште.

Шаошуе Мартин, стручна сарадница института Клингендел у Хагу, каже да су многи у Холандији били изненађени начином на који је влада решила овај случај, будући да је у прошлости увек пажљиво руковала односима са Кином.

„Ми смо земља којој је увек ишла од руке отворена трговина, слободна трговина. А ово је заправо трговачка страна холандске политике“, каже она.

„Тек смо недавно сазнали да због геополитичког приступа 'чекајте мало' је неопходно водити мало предузимљивију политику, да се раде провере инвестиција, кад се у прошлости није посвећивало превише пажње томе.“

Шаошуе Мартин је, међутим, недвосмислена, лако је отићи предалеко у страховима, шта би могло да се деси као последица толиког пословања са суперсилом као што је Кина.

„Постоји опасност да се Кина представи као некакав монолит, да тамо сви желе једну те исту ствар, и да је свима циљ да среде Европу, и да среде Сједињене Државе, кад очигледно то није случај“, каже она.

„Већина компанија, ако су приватне, само жели да заради новац. Желе да се према њима односи као према нормалној компанији. Они не желе ту негативну рецепцију коју добијају у Европи.“

Ако је Кина толико далеко испред њених ривала у плановима да покупује осетљиве секторе, да ли то онда значи да је трка за доминацијом у тим аренама већ окончана?

„Не! Биће још много кругова“, инсистира Бред Паркс.

„Има много кинеских компанија које још покушавају да остваре ове врсте аквизиција. Разлика је сада у томе што наилазе на веће нивое провера како би се одобрили долазећи извори страног капитала.

„Кина, дакле, вуче потезе. Кина више није неко ко следи, она је лидер. Она удара темпо. Али оно што ја предвиђам је да ће се сад многе земље Г7 пребацити са задње ноге на предњу.

„Оне ће се пребацити са дефанзиве на офанзиву.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]