Неки подводни вулкани би ускоро могли да еруптирају - треба ли да страхујемо

Подводни вулкани су далеко од очију, па многи о њиме и не размишљају.

Међутим, недавна упозорења научника о могућим ерупцијама у блиској будућности ипак су привукла пажњу.

Једно од тих упозорења односи се на велики подводни вулкан назван Аксијални гребен, који се налази око 480 километара од обале Орегона у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Стручњаци тврде да се овај вулкан загрева и да показује знакове могуће ерупције у наредних годину дана.

Недавни земљотреси на грчком острву Санторинију такође су подстакли научнике да детаљније проуче калдеру, геолошки облик кога ствара вулкан када се уруши сам у себе, стварајући велики и посебан облик вулканског кратера, као и оближњи подводни вулкан Колумбо.

Верује се да ови вулкани можда неће еруптирати ускоро, али да је само питање времена када ће се то догодити.

Дакле, треба ли да страхујемо?

Скривени у дубинама океана

Вулкани су отвори у Земљиној кори кроз које излазе врели пепео, гасови и растопљене стене, позната и као магма.

Многи их обично замишљају као велике планине, попут Везува и Етне, из којих куљају огромни токови наранџасте лаве.

Међутим, стручњаци процењују да су око две трећине свих вулкана на Земљи подводни.

Скривени хиљадама метара испод површине мора, станиште су многим непознатим врстама, а њихове ерупције могу да створе нова острва.

Као и они на копну, подводни вулкани могу да изазову земљотресе и цунамије, који понекад имају далекосежне последице.

Тако је ерупција вулкана Хунга Тонга-Хунга Ха'апаи у острвској држави Тонгу 2022. године изазвала цунами у Тихом океану, а таласи су стигли до Аустралије, Новог Зеланда, Јапана, као и западних обала Северне и Јужне Америке.

Троје људи је погинуло, стотине кућа је оштећено, а Тонга је пет недеља, због прекида подморског интернет кабла, била одсечена од света.

Где се налазе подводни вулкани?

Углавном се формирају на местима где се тектонске плоче или раздвајају или клизе једна поред друге, што омогућава магми да избија на површину из дубине Земљине коре.

Пошто тектонске плоче покривају целу планету, подводних вулкана има готово свуда - од Атлантског и Тихог океана, до Средоземног мора.

Понекад се врели млазеви магме уздижу кроз делове тектонске плоче и тако формирају вулкане.

Различите ерупције

Докторка Изобел Јео, стручњакиња за подводне вулкане при британском Националном центру за океанографију, објашњава да су због интеракције магме и воде ерупције подводних вулкана другачије од оних на копну.

„Замислите да баците воду на усијани тигањ - одмах ће испарити.

„Иста реакција се дешава у плитким вулканским системима”, каже она, објашњавајући да се то односи на вулкане који се налазе неколико стотина метара испод површине мора.

Код дубљих подводних вулкана експлозивна реакција изостаје због притиска воде.

И ти вулкани избацују магму, али се она брзо хлади, каже Јео.

Количина гасова у магми такође одређује снагу ерупције - што је већа количина гасова, то је ерупција снажнија, кажу стручњаци.

Колико често еруптирају подводни вулкани?

Тешко је одредити тачан број подводних вулкана и учесталости њихових ерупција, јер се већина њих ретко и нередовно прати, каже докторка Јео.

Стручњаци истичу да је праћење подводних вулкана веома скупо из неколико разлога, као што су трошкови потребне технологије, подморница и бродова и тешкоц́е спровођења активности у удаљеним деловима океана.

Неки научници процењују да широм света има хиљаде подводних вулкана, док други сматрају да их можда има и милион.

Оваква мишљења се темеље на сложеним математичким прорачунима и чињеници да је око 70 одсто Земљине површине прекривено водом.

„Постоји само неколико места у свету где се спроводе детаљна мерења ових система”, истиче професорка Деб Кели, морска геолошкиња на америчком Универзитету у Вашингтону.

Која острва су вулканског порекла?

Хавајска острва представљају ланац вулканских острва који је, према проценама стручњака, почео да се образује пре око 70 милиона година.

Стручњаци верују да су настали тако што се магма испод океана непрестано уздизала и избијала изнад нивоа мора.

А за разлику од Хаваја, острво Санторини у Егејском мору је створила огромна ерупција око 1630. године пре нове ере, према америчкој Националној управи за океане и атмосферу (НОАА).

Још једно познато острво које је настало вулканском активношћу је Исланд.

„Али има заиста много места широм света где могу да се нађу вулканска острва.

„Ако одете негде и песак је црн, вероватно је вулканског порекла”, каже Јео.

Подводни вулкани редовно стварају нове копнене површине.

На пример, ерупција подводног вулкана 2023. године створила је ново острво недалеко од острва Иво Џиме близу Јапана.

Међутим, таква нових острва понекад еродирају и нестају под водом.

„Вероватно ћемо сведочити стварању нових острва, али ћемо вероватно видети и како нека од њих нестају”, каже докторка Јео.

Више од вулкана

Праћење подводних вулкана је важно за боље разумевање морских екосистема, наглашава професорка Кели.

„Ти вулкани су као оазе на морском дну, тако да имају невероватно биолошке заједнице које су повезане са њима.

„Некада не можете да видите стене јер су прекривене животињама”, објашњава она.

Кели додаје да би више података о овим срединама помогло да се доносе одговорне одлуке о активности као што су рударење у дубоком мору.

„Заиста је важно да знамо какве врсте организама постоје, како утичу на остатак океана, колико дуго опстају, и такве информације су потребне пре него што их ископате”, истиче она.

Треба ли да будемо забринути?

Сви вулкани, без обзира на то да ли су на копну или испод површине мора, могу да представљају опасност, истиче Јео.

„Не мислим да треба да будемо више забринути због подводних вулкана него због других”, каже она.

„Али мислим да би требало да их подједнако пратимо, што тренутно не чинимо”.

У априлу су туристи и мештани евакуисани због ерупције вулкана на Исланду.

„Мислим да би таква евакуација требало да буде омогућена и за ерупције подводних вулкана”, сматра Јео.

Праћење подводних вулкана није важно само због опасности повезаних са ерупцијом, већ и зато што делови вулкана могу да се одвоје под водом, што може да изазове цунами, додаје она.

Шта је са вулканом Аксијалним гребеном?

Професорка Кели учествује у праћењу подводног вулкана названог Аксијални гребен, чија се подножје налази на око 2.600 метара дубине у Тихом океану.

Каже да се вулкан надгледа преко кабла дугог скоро 500 километара, који се протеже од обале до самог вулкана.

Захваљујући томе, научници су уочили да се вулкан загрева и да је већ прешао тачке надувавања код његових претходних ерупција, каже професорка Кели.

То значи да постоји могућност ерупције у наредних годину дана, каже она.

Ипак, она се вероватно неће осетити на копну, између осталог због великог притиска воде океана, додаје.

Кели верује да ће нове технологије омогућити боље праћење подводних вулканских система у будућности.

„То је изузетно важан део наше планете.

„Свакако би требало да знамо много више о њему”, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]