Душан Макавејев: Филмовима рушио табуе, живео слободу

Главни јунак је прижељкивао љубавни чин у сцени, али се нашао усред расправе о идеологији.

„Покоравање друштвеној дисциплини изазива чир на желуцу и обољење дисајних органа....

„Ви сте срамотни остатак наше прошлости, друже Радмиловићу", изговара жустро тршава девојка

Она је Милена, млада комунисткиња, држи говоре о правима жена, а у филму W.Р. Мистерија организма, Душана Макавејева, који је изазвао контроверзе када је први пут приказан.

Лик који тумачи Милена Дравић обраћа се Радмиловићу, представнику радничке класе, који је стално провоцира.

А Макавејев, један од пионира Црног таласа у југословенском филму, није се покоравао.

Аутори овог филмског правца су били лево оријентисани, критиковали су тадашње друштво, увидевши да револуција није свима донела исти напредак.

„Мало ко је успео да повеже револуцију као политичку тему, сексуалност и психонализу људске свести као што је умео он", каже Никица Гилић, теоретичар филма из Хрватске за ББЦ на српском.

Макавејев је пркосио традиционалним нормама и крчио пут тада неприхватјивим темама као што су улога секса и љубави у револуцији, критикујући поједнако и комунизам и капитализам.

Попут многих сабораца, Макавејев је био цењенији у иностранству, него у сопственој земљи, где годинама није могао да снима.

„Он је био најважнији професор којег сам имао, научио ме је како да живим", изговара поносно Џошуа Опенхајмер, амерички режисер (Чин убиства, Крај) и један од ученика Макавејева на Универзитету Харвард.

Макавејев је добитник многобројних домаћих и светских награда, а по њему је названа и сала Југословенске кинотеке у Београду.

Мршави режисер, како су га описивали, преминуо је у 86. години 25. јануара 2019.

„Он је сада канонски аутор, ушао је у британске и америчке филмске антологије и његово место у филмском свету је многе боље него за живота, како то обично бива.

„Када такав великан умре, више није опасан, па му се и признаје величина", сматра Гилић.

Провокативно и шокантно

Међународне рефлекторе Макавејев је привукао управо филмом W.Р: Мистерије организма, иако је његово претходно остварење Невиност без заштите, две године раније, 1968, освојило престижну награду у Берлину.

„Мистерија организма је његово епохално дело, где је маестрално представио културу 1960-их и филмски, политички и интелектуални дух друштва, али је за тадашњу Југославију то било провокативно и шокантно", каже Гилић.

Прожет идејом да сексуално и политичко ослобађање не могу бити раздвојени, филм је награђен на Филмском фестивалу у Кану 1971, али југословенска публика све до средине следеће деценије није могла да га погледа.

Званично није био забрањен - комисија за одобравање филмова је дозволила приказивање, али се у случај умешало Јавно тужилаштво које је онемогућило пројекције.

„Наш пут у будућност мора бити животно позитиван. Другови, социјализам и физичка љубав, не смеју бити у супротности.

„Социјализам не може да искључује људска задовољства из својих програма. Октобарска револуција пропала је на питању слободне љубави", чувена је сцена где лик који тумачи Милена Дравић изговара на балкону једне београдске зграде.

Темељно истражујући дело немачког психолога Вилхејлма Рајха, Макавејев је пронашао инспирацију за ово дело.

Људска душа га је привлачила још од младости.

Пре него што се упустио у свет филмских трака и објектива, студирао је психологију.

Због проблематичног приказивања комунистичке идеологије у W.Р. Мистерији организма, морао је да напусти земљу, али је годинама касније изјавио да је „Југославија била дивна средина за стварање филма".

'Најкомплексније филмско остварење из једне комунистичке земље'

Рођен у Београду, између два светска рата, 1932, године, Душан Макавејев је прва знања о филму стекао у чувеном Кино клубу Београд, где су прве кораке направили многи касније прослављени филмски радници

„То је била посебна операција, стално су биле неке тајне пројекције, које су могли да виде само професионалци.

„Онда бисмо ми уторком и петком чекали камион са филмовима, узимали две ролне, трчали са њима кроз забрањене делове до кабине и остајали да гледамо", присетио се режисер у емисији Портрет, Мистерија Макавејева.

У међувремену је дипломирао режију на Факултету драмских уметности у родном граду.

Већ у првом играном дугометражном филму Човек није тица из 1965. Макавејев одступа од дотадашњих тема југословенске кинематографије.

Снимљен у суморном индустријском граду у Словенији, филм прати аферу старијег мушкарца са младом и безбрижном фризерком коју игра Милена Дравић.

„Најоригиналнији, најинтелигентнији, најдуховитији и најзначајнији филм те године.

„Најсофистицираније и најкомплексније филмско остварење из једне комунистичке земље", написаће Винсент Кенби у Њујорк тајмсу 1974. године.

Са провокативним и смелим сценама Макавејев наставља да се игра и у филму Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ приказујући мрачне стране живота у тадашњој Југославији.

Филм је постао препознатљив по, за тадашње време, необичним експлицитним сценама голотиње, посебно кадру у којем глумица Ева Рас лежи на кревету, а мачка јој се сместила на задњици.

Због тога је делимично цензурисан у неким државама међу којима је била и Велика Британија, где је била исечена баш та сцена.

„У њему можемо да видимо и љубав према филму, аматеризму, технологији, историји", прича професор Гилић.

Фаца у светској кинематографији

Душан Макавејев нашао се иза објектива и током студентских демонстрација 1968. године, свакодневно снимајући дешавања на београдским улицама.

Тада су студенти у Југославији, између осталог, тражили демократизацију друштва, укидање бирократских привилегија и решавање економских питања, а пре свега незапослености.

Деценију касније, почетком 1980-их, Макавејева ће упознати глумац Светозар Цветковић.

„Био је супериорно интелигентан.

„Умео је да разговара на десет тема истовремено и да те шалта као саговорника са једне на другу, а да сваку покрије знањем и духовитошћу", описује глумац режисера за ББЦ на српском.

Цветковић је играо у три Макавејева филма - Монтенегро, Манифесто и Горила се купа у подне.

Када га је Бојана, супруга Душана Макавејева, позвала да му понуди улогу у Монтенегру, који се снимао у Шведској, Цветковић, тада млади глумац, није имао дилему.

„Ту се није постављало класично питање да се прво прочита сценарио, не са Макавејевим", каже он, додајући да би о режисеру могао да причао, „онолико".

Са тим филмом Цветковић је први пут био на фестивалу у Кану, а Мак, како га назива, донео му је шимпанзу, пошто му је та животиња била партнер у Монтенегру.

Најрадикалније искуство Цветковић имао је током снимања Горила се купа у подне.

Били су то први дани уједињеног Берлина, јер је зид, који је делио западни и источни део Немачке, коначно срушен 1989. године.

Снимали су причу о руском генералу који покушава да спречи рушење највећег споменика совјетског комунистичког лидера Лењина у Источном Берлину.

Цветковић се присећа да су костим пронашли на тамошњем бувљаку и да је читав један дан провео на бисти, око Лењинове главе, бришући фарбу.

Имали су скроман буџет, а глумачку екипу чинило је њих осморо.

План снимања смишљао се дан за даном, тако што су крстарили улицама.

„Мак види нешто што је занимљиво, станемо и снимамо", присећа се тих дана.

Током тих вожњи по берлинским улицама, наишли су на велику филмску екипу међу којима је био и чувени немачки режисер Вим Вендерс.

„Тада сам увидео да је Мак, како бисмо данас рекли, био фаца у врхунском свету кинематографије и да га сви познају", каже Цветковић.

Прича о руском генералу освојила је награду за најбољи филм у Берлину.

Лекције о слободи

Макавејев је социјалистичку Југославију 1973, заменио капиталистичким Сједињеним Америчким Државама, где је предавао на престижном Универзитету Харвард.

„Дивим се Америци. Одувек је била мој сан, као што је то била многима.

„Без обзира на било шта лоше у вези са САД-ом, то је земља слободе и поштовања према појединцу", изјавио је деценијама касније.

У јесен 1995. године из студентских клупа упознао га је и Џошуа Опенхајмер.

„Да би могао да присуствујеш његовом часу морао си претходно да резервишеш место", присећа се он.

На часовима нису учили о монтажи, кадровима и снимању и како да сценарио преточе у слике, већ о слободи.

„Учио нас је како да ослободимо ум, одбацимо стеге и подржавао је и бодрио сваког код ког је препознао ту жељу за слободом.

„Имао је заразни смех, попут непосредне, пријемчиве птичије мелодије", описује Макавејева.

Али му он, додаје, није био само професор, већ пријатељ.

Та присност и дивљење назиру се и у начину на који Опенхајмер говори о њему.

Опенхајмер, данас редитељ, Макавејева је поново видео у Београду 2013. и 2015. године.

Његов филм Чин убиства (Тхе Ацт оф Киллинг) о масовном, организованом погубљењу комуниста, њихових присталица и недужних људи у Индонезији 1960-их година, побрао је 2013. велике похвале на београдском фестивалу Белдоцс.

Две године касније београдској публици представљен је и Опенхајмеров други фим Поглед тишине.

Оба пута у публици био је његов брадати професор, тада већ седе косе.

Макавејев у филму W.Р. Мистерије организма комбинује фикцију са документарним материјалом, принцип који је Опенхајмер применио у његом првом филму Цела историја куповине Луизијане у студентским данима.

Топао, благ, креативан и радознао

Никица Гилић је само једном упознао Душана Макавејева - 1999. године.

Био је, како се присећа, фасциниран режисером и његовом супругом Бојаном.

„Интелектуални разговор у врло опуштеном пријатељском духу, а он је био топао и драг", описује Гилић њихов једини сусрет.

Посебно га радује што млађе генерације све више разумеју улогу и значај Макавејева у свету кинематографије.

Светозар Цветковић је „његовог Мака" последњи пут видео 13. октобра 2018.

Макавејеву је тада био рођендан, а ту је као и увек била његова супруга Бојана.

„Она је била његова асистентица у послу, али и животу, а он је радио невероватне ствари, вечито радознао и креативан", додаје глумац.

Тог дана и Џошуа Опенхајмер је последњи пут разговарао са његовим најважнијим професором.

„Познавати га, било је попут неке много добре авантуре", закључује амерички редитељ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]