Понижавање наставница: Сурова осветничка кампања ђака

Ли Га-еун често затиче себе како плаче код куће, док је теши њен осмогодишњи син.

Она је читаву деценију радила задовољно као наставница у јужнокорејском граду Бусану.

Али у марту прошле године, њен свет се окренуо наглавачке кад јој је ученик показао слику њеног лица налепљеног на голо тело, која је настала уз помоћ дипфејк технологије.

Фотографија је била постављена на каналу на Телеграму, где је око 1.200 чланова користило хештегове као што су „понижавање наставница".

Га-еун (није јој право име) верује да су многи њени ученици видели те њене слике.

„Кад год би зурили у мене, не бих могла да се не запитам да ли су видели фотографију и да ли су гледали у мене да би то проверили. Нисам могла да их погледам у очи и да им редовно предајем као пре", каже она.

Она је на боловању већ последњих седам месеци.

„Желела сам да будем наставница одмалена и тај сан се никад није променио", каже Га-еун.

„Али сада, због депресије и анксиозности, морам да узимам пет пилула дневно. И даље се осећам немоћно, и мислим да ће потрајати пре него што будем могла да се вратим."

Око годину дана раније, наставници енглеског у вишим разредима основне школе у покрајини Гјеонги, коју ћемо звати Парк Сехи, такође је показана њена изманипулисана слика на интернет страници званој Дцинсиде.

Фотографија је првобитно била узета из апликације за размену порука коју је користила да би комуницирала само са њеним ученицима.

Њено лице, заједно са лицем непознатог човека, било је налепљено на тела два мајмуна у сексуалном чину.

Речи уз фотографију су гласиле: „Парк Сехи ради ОНО са њеним сином."

Она каже да је била толико шокирана да на тренутак није могла да дише.

„Неко време сам се будила усред ноћи, ударајући песницом у јастук од беса. Нисам могла да контролишем бес. Осећала сам се беспомоћно, а помисао да су уплели чак и мог сина била је неподношљива", додаје она.

„Била сам с овим ђацима од самог почетка и провели смо три године заједно. Заиста ми је било стало до њих а и они су мене много волели. Имали смо сјајан однос. Били су познати по томе да су дивни ђаци, тако да је то за мене био велики шок."

Она је поручила ђацима да то неће пријавити полицији ако починилац призна шта је урадио, али се нико није јавио.

На крају је отишла у полицију, али су јој они тамо рекли да не могу да пронађу никакве доказе и затворили су случај а да је нису чак ни испитали, каже она.

На крају је одустала од покушаја да пронађе кривца.

Земља је недавно била погођена скоком дипфејк порнографије у школама.

У септембру је ББЦ јавио да је било захваћено више од 500 школа и универзитета.

У августу 2024. године је Синдикат корејских наставника и просветних радника (КТУ) спровео истраживање, питајући наставнике и ђаке да ли су икада били жртве илегално изманипулисаних слика – било је пријављено 2.492 случајева.

У жртве су спадали ученици средњих, основних и специјалних школа, па чак и вртића.

Укупно је било погођено 517 особа – 204 наставника, 304 ученика, а остало је било школско особље.

Иако многе жртве никад не оду у полицију, број пријављених случајева је у сталном порасту.

У Јужној Кореји уопштено, број полицијских пријава за дипфејк сексуалне злочине порастао је са 156 из 2021. године на 1.202 из 2024. године.

Полицијски подаци објављени крајем прошле године показују да су 548 од 682 ухапшених људи били тинејџери.

Више од 100 њих били су деца старости између 10 и 14 година, којима не може да се суди и који не могу да се казне као криминалци због њиховог узраста.

Али упркос томе што људи постају свеснији ове дипфејк порно кризе, наставнице се осећају изневерено од полиције.

Наставници у средњој школи у Инчеону, коју ћемо звати Џихи, показана је објава на Иксу, на којој су делови њеног тела у крупном плану, са хештегом „понижавање наставника".

Она каже да ју је изнервирао изостанак полицијског деловања након што је пријавила ове слике, тако да је узела ствари у своје руке.

Схватила је да су слике настале у једној конкретној учионици, тако да је минуциозно анализирала сваки угао столица у просторији како би утврдила ко је направио ове слике.

На крају је као осумњиченог идентификовала ученика треће године.

„Упркос томе што сам била жртва, било је излуђујуће што сам морала да наставим да гледам овај тип фотографија да бих сакупила информације", каже Џихи.

Након што је поднела извештај на 10 страна, полиција је покренула истрагу, али је на крају закључила да нема довољно доказа.

Међутим, ученик кога је Џихи сумњичила био је званично оптужен у другом случају са једном од њених колегиница.

Од наставница се често очекује да наставе да раде свој посао након што су постале жртве, чак и када ученик који се сумњичи да је кривац за дело можда остао у учионици.

То је у великом контрасту са ученицима, који могу бити моментално уклоњени из учионице ако пријаве да су постали жртве дипфејка.

Неки су, попут Га-еун, узели боловање.

Али ако боловање премаши недељу дана, морају да се подвргну истрази коју на крају мора да потпише школски одбор.

Захтеви понекад буду одбијени, што значи да подносилац жалбе мора уместо тога да узме годишњи одмор.

Пребацивање у другу школу је готово немогуће изван редовног периода мартовских трансфера.

„Не знам да ли се више патим због дипфејка или због борбе са просветним властима", уздише Га-еун.

Школски надзорник у Просветном секретаријату за Бусан Ким Сун-ми је рекао: „Не постоји закон или приручник који конкретно говори да треба моментално одвојити наставника од ђака који су починиоци или колико дуго то одвајање треба да траје."

Једине доступне смернице су да ученик може бити премештен на зачеље учионице ако његово дело „негативно утиче на права на учење других ђака".

Захтев такође може бити поднет родитељима да обезбеде учење од куће, али то не може бити наметнуто ако родитељи одбију.

Га-еун такође верује да још много тога мора да се уради да би се образовали ђаци о озбиљности дипфејк порнографије.

Анкета коју је спровело Министарство просвете у децембру прошле године на више од 2.000 ученика виших разреда основне школе и средње школе, показала је да не постоји свест о злочинима повезаним са дипфејком.

Кад су били упитани за разлоге дипфејк сексуалних преступа, 54 одсто ученика је навело „пуку забаву" као главни разлог.

Узнемиравање може да поприми и друге облике, каже Га-еун, присетивши се инцидента из прошле године кад је ученик поставио камеру у женски тоалет за наставнице.

Она додаје да у учионици неки ученици имају честе сексуалне коментаре и намерно гурају другове из одељења на наставнице у покушају да остваре физички контакт.

„Кад покушам да прекорим овакво понашање, они кажу: 'Само сам се зезао' или 'Била је то само неслана шала.' Јако много деце није свесно озбиљности ове ситуације. Она кажу: 'Нисам знао да је то заправо злочин'", објашњава она.

Ју Џи-ву (није јој право име), 16-годишњакима која каже да је једна њена другарица из одељења био жртва дипфејк порнографије, чуди се зашто није организована национална едукација по овом питању.

„Очекивале смо да ће бити образовања у школама широм земље, невезано за то да ли је било неког инцидента или не, али ништа се од тога није догодило", каже она.

Чунг Ил-сун, директорка одељења за политику родне равноправности при Министарству просвете, каже да они доживљавају дипфејк сексуалне злочине „као веома озбиљно питање".

„Послали смо дописе школама и одборима да бисмо се осигурали да се не показује попустљивост у опхођењу према починиоцима и да се предузимају строге мере."

Она је рекла да је главни нагласак Министарства „постарати се да они разумеју да то није шала већ злочин" кроз образовање, кампање ширења свести и друге напоре.

„Влада, заједно са Министарством просвете, радила је вредно на томе да пренесе ову поруку и ученици сада углавном разумеју да је дипфејк садржај криминалан."

Ли Јонг-се, виши инспектор у Корејској националној полицијској служби, рекао је да су у регионалним полицијским снагама оформљени тимови посвећени истраживању сајбер сексуалног насиља.

Полицајци се такође обучавају за тајне и истраге против сајбер-злочина.

Полиција је такође рекла да је, као последица њихових акција, број случаја наводно пао са просечних 17 дневна током одабране недеље у септембру на два случаја дневно месец дана касније.

Џихи би волела да може да се врати животу пре него што је видела дипфејк верзију себе.

„Да ме је неко питао да ли бих платила извесну количину новца да могу да се вратим у време пре него што се десио овај инцидент, одмах бих пристала, без обзира на цену. Волела бих да то сећање може да се избрише и да ствари могу да се врате на оно какве су биле."

Али она се сетила и ученика који ју је упозорио и оставио јој поруке охрабрења.

Га-еун каже да чека дан кад ће јој криви ученици прићи и тражити од ње опроштај.

Као наставница, она осећа дужност да осигура да су они свесни тежине властитих дела.

„Желим да знам да разумеју да то никад није била само шала. Верујем да морате да осећате кривицу после свега. Неслане шале које сте извели из радозналости... мени су нанеле јако много бола", каже она док јој глас подрхтава.

„Потпуно су ми промениле живот."

Додатно извештавање: Јуџин Чои и Хјунџунг Ким

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]