Ко је била Флоренс Најтингејл, по којој медицинске сестре славе њихов дан

Иза црно-беле фотографије жене помало уморног погледа крије се прича о пионирки модерне медицинске неге.

Живела је у 19. веку у викторијанској Енглеској, реформисала је здравствени систем и добила надимак „дама са лампом", јер је у току ноћи непрестано обилазила пацијенте.

„Флоренс Најтингејл се сматра мајком модерног сестринства.

„Била је систематична, организована и сјајно је управљала подацима", каже Сања Смиљковић из Балканског удружења медицинских сестара.

Међународни дан медицинских сестара обележава се традиционално 12. маја, на дан њеног рођења, још од 1974. године.

Храбра и одлучна

Флоренс је рођена 1820. године у Фиренци у централној Италији, граду по коме је и добила име.

Иако је њена породица припадала вишем сталежу, Флоренс се одлучује за позив медицинске сестре - занимање које се у то доба није сматрало престижним.

Тада није постојао лек за заустављање смртоносних инфекција и мало људи је разумело колико је важно одржавати медицинску опрему и болничке кревет чистим, а управо је у овоме највећи допринос који је Флорес Најтингејл дала човечанству.

Током 1854. године је добила задатак од британске владе да унапреди услове за војнике рањене током Кримског рата.

У сукобу, који је трајао од 1853. до 1856. године, учествовала је Русија на једној страни и војни савез који су чиниле Енглеска, Француска, Османско царство и италијанска Краљевина Пијемонт, на другој.

Кад је Флоренс стигла у болницу у Скутарију, данашњем Истанбулу, дочекао ју је хаос.

Одељења су била прљава, није било довољно хране и било је врло мало особља да брине о рањеницима.

„Тада је показала способност, храброст и одлучност", каже виша медицинска сестра са вишедеценијским искуством анестетичарке.

У то време, инфекције и болести су харале болницама, писао је ББЦ у тексту Хирурзи који су први очистили прљаве болнице.

Пацијенти су масовно оболевали од стања познатог као „хоспитализам" - данас бисмо могли да га назовемо сепса или тровање крви - а медицинско особље претпостављало је да га изазивају лоши мириси, или мијазма, који су се ширили ваздухом.

„Флоренс је схватила да највећи број војника умире од инфекције.

„Зато је побољшала доставу хране, ћебади, инсистирала на хигијени, а током читаве ноћи обилазила пацијенте", додаје Смиљковић.

Захваљујући њој, смртност је са 42 одсто, опала на два одсто.

'Стално ми траже помоћ и ја увек пристајем свим срцем'

У писмима пријатељици, које је објавио Универзитет Алабама у Бирмингему, Најтингејл је често писала о пребукираном распореду и бројним пацијентима који свакодневно пристижу.

„Стално ми траже помоћ за војну болницу. И увек пристанем свим срцем.

„Они знају да сам им на располагању сада и заувек", делила је утиске.

Најтингејл не само да је кренула да организују добављање залиха и унапређење услова, већ је сакупљала, сређивала и слала статистичке податке назад у Британију како би показала вредност онога што ради њен тим.

„Флоренс Најтингејл је пре и изнад свега била бриљантан комуникатор", рекла је Ен Мари Раферти, председница Краљевског колеџа за медицинске сестре раније за ББЦ.

„Могла је да покаже да су војници умирали чешће од основне небриге и недостатка праве неге, него од ратних дејстава на бојном пољу.

„Беспотребни губици живота заиста су је дирнули у душу", објаснила је Раферти.

Иако је пратила хирурге и лекаре који су подизали хигијену у болницама, Најтингејл је била испред свих, примењујући принципе викторијанског хигијенског покрета.

Тај покрет је у британске градове доносио пијаћу воду и канализацију - како би унапредила чистоћу.

Штавише, највећа трансформација у стопи смртности у њеној болници десила се пошто је поправљена бушна канализациона цев.

Пратила је бројке и пионирски се занимала за стастику, говорила је и да јој се подаци чине „животнијим него романи”.

Пре њеног доласка у војним болницама се није бележио број умрлих.

Да би имала увид у напредак њеног метода, бележила је податке и показала колико је важно ослањати се на чињенице, а не само на претпоставке и предвиђања.

„Та визуелизација података да би их пренела јавним службама и политичарима је била много важна.

„Они су видели њен допринос, и зато је изабрана за прву жену чланицу Британског статистичког друштва", каже Смиљковић.

Жена испред времена

И по завршетку рата, Најтингејл је наставила сопствену мисију.

Током 1860. године, оснива Школу за медицинске сестре при болници Светог Томе у Лондону, чиме поставља темеље професионализације сестринства.

Њена књига Нотес он нурсинг постала је приручник за генерације медицинског особља.

Била је заговорница јавног здравља, санитарних услова, превентивне медицине и образовања жена.

Током живота имала је око 60 мачака и једну сову.

Краљица Викторија ју је позвала на пријем у замак Балморал у Шкотској.

Утицај Флоренс Најтингејл осетио се и на Балкану.

Скоро пола века касније, оснива се и Медицинска школа на Звездари у Београду - прва установа тог типа на Балкану.

Основана је 1921. године ради школовање медицинских кадрова који би заменили медицинске сестре из иностранства по њиховом одласку из земље.

Прва директорка школе је била Енглескиња Едит Њут, ученица Флоренс Најтингејл.

Који су проблеми медицинског особља данас?

Ни после век и по, рад медицинских сестра није лак.

„Радимо у лошим условима и има нас све мање", каже Смиљковић.

„Многи медицински радници су отишли у иностранство, започели посао у приватним клиникама, неки су променили професију или отишли у пензију, а не препознаје се потреба за школованим особљем", додаје.

На 100.000 становника неопходно је имати 1.400 медицинских сестара, а у Србији их има 696, према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" из 2023. године.

Ипак, позив који је изабрала не би мењала.

„Не постоји лепши осећај од тога што знате да сте помогли неком", каже Сања Смиљковић, уз осмех.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]