Откривена нова врста инсекта у Србији, названа по Ивани Шпановић

Мужјак (лево) и женка (десно) 'Шпановићкине ремијеле'

Аутор фотографије, Nikola Vesović

Потпис испод фотографије, Мужјак (лево) и женка (десно) 'Шпановићкине ремијеле'
Време читања: 5 мин

Скривајући се од дневне светлости у мрачним каналима пећине на Пештеру, један мајушни инсект миленијумима је чекао да буде пронађен - па и да добије име по познатој српској спортисткињи.

„Шпановићкина ремијела" (Ремyелла спановицае), нова врста тврдокрилца златне боје, без очију и издужених ногу и антена, названа је по Ивани Шпановић, скакачици у даљ, најтрофејнијој и једној од најбољих атлетичарки у историји Србије.

Откривена је пре две године у Пећини код врела Ђерекарске реке, двадесетак километара од Тутина на југозападу Србије, готово на граници са Црном Гором.

„После Новака Ђоковића, Ивана Шпановић је била следећа за име јер је револуционарка на нашој атлетској сцени, па смо одлучили да јој одамо почаст, као једни професионалци другима", говори Никола Весовић, доктор биолошких наука и један од чланова тима који је открио бубу.

„Послали смо их у вечност јер ће називи тих врста заувек остати и сведочити о њиховим огромним достигнућима", каже виши научни сарадник на Институту за зоологију при Биолошком факултету у Београду.

Весовић, творац идеје, био је и у тиму који је 2022. открио нову врсту инсекта и назвао је по једном од најбољих тенисера света Новаку Ђоковићу – дувалиу дјоковици, започевши тако својеврсну, испоставиће се, традицију.

Најновија сазнања овог тима истраживача објављена су у раду у реномираном научном часопису Еуропеан Јоурнал оф Таxономy.

Ивана Шпановић се није оглашавала поводом вести да има имењака инсекта.

Како су српски истраживачи открили бубу?

Путујући ка Црној Гори, на редован теренски рад, тројица биолога, професор Срећко Ћурчић, докторанд Вукашин Гојшина и Никола Весовић, свратили су на Пештерску висораван и „циљано" поставили замку за инсекте у Пећину код врела Ђерекарске реке.

Вративши се после неколико недеља, имали су шта да виде – више десетина јединки је упало у клопку, а неке су прикупили и ручно.

Примерке су скупили у најдубљем делу вишег нивоа пећине, на влажним кречњачким зидовима и по глиненом поду, у потпуном мраку.

После додатне обраде материјала, испоставило се да је у питању нова врста.

Сићушну бубу, нешто већу од четири милиметара, назвали су „Шпановићкина ремијела" (Ремyелла спановицае).

У питању је врста инсекта из реда тврдокрилаца, породица лејодида (Леиодидае) и тек шести познати примерак из рода ремијела који се среће искључиво у пограничним деловима између Србије и Црне Горе.

„То је нешто што наука до сада није познавала.

„За такве врсте се каже да су стеноендемичне, када су познате само са једног локалитета и специфичне по томе што се разликују, од свих осталих сродника", објашњава Весовић.

Инсект је пронађен на Пештерској висоравни, на више од 1.000 метара надморске висине, плодном тлу за откривање нових врста, прошараном бројним крашким облицима рељефа.

„Комбинација планина и кречњачког терена, крша, резултирао је током еволуције да се многе врсте, нарочито подземне, ту специјализују за посебан начин живота који влада у пећинама", додаје биолог.

Зато у стању „вечитог мрака" Ремyелла спановицае нема чак ни „остатке очију".

Током еволуције изгубиле су „све особине које им практично не служе у таквом окружењу", каже Весовић.

„Али су зато развиле низ других - изузетно издужене екстремитете, ноге и антене, прекривене сензитивним длачицама које им помажу и омогућавају перцепцију околине, у смислу додира, чула мириса и друго."

Ко је Ивана Шпановић?

Српска атлетичарка освојила је петнаестак медаља на различитим светским и европским такмичењима.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Српска атлетичарка освојила је петнаестак медаља на различитим светским и европским такмичењима.

Ивана Шпановић је српска атлетичарка и вишеструка освајачица бројних светских титула у дисциплини скок удаљ.

Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2023. у Будимпешти, уз претходно две бронзе, док је на истом такмичењу у дворани првакиња била 2018. у Бирмингему и 2022. у Београду, раније освојивши друго и треће место.

Европска првакиња била је 2016. у Амстердаму и 2022. у Минхену, уз једну сребрну медаљу, док је у дворани три пута освајала првенство Старог континента – 2015 (Праг), 2017. (Београд) и 2019. (Глазгов), те једном била бронзана.

Трећа је била и 2016. на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

Вишеструка је победница Дијамантске лиге, а злато око врата качила је и на Медитеранским играма, Универзијади у Београду и Светском првенству за јуниоре.

Рођена је у Зрењанину 1990. и чланица је Атлетског клуба Војводина из Новог Сада.

'Трилогија која се мора затворити'

Микроскопски снимак новоотркивеног тврдокрилца

Аутор фотографије, Nikola Vesović

Потпис испод фотографије, Микроскопски снимак новоотркивеног тврдокрилца

Весовић очекује да и неки трећи инсект добије име по славном спортисти, иако не зна ко би то могао да буде.

„Неко ће морати да затвори ту трилогију", уз осмех прича Весовић.

Идеја је била да „индивидуални спортисти" добију предност јер су сами постигли све „на терену, у каријерама", каже.

„Можда ће (кошаркаш) Никола Јокић зато морати да сачека, а можда буде и неки стрелац који је доносио медаље."

Именовање нових врста је „строго регулисано" Међународним кодексом зоолошке номенклатуре и у таксономији, „грани биологије".

Одабир самог имена не сме да буде увредљив, док је избор назива на аутору, додаје Весовић.

Вишеструки значај

„Врло је битно констатовати све што живи у природи која нас окружује пре него што буде касно", сматра Весовић.

Појачаном људском активношћу, уз климатске промене, угрожавамо најпре станишта на којима живе организми, а онда и њих саме, додаје.

Научна открића попут овог су битна јер „не добијамо тек тако сваки дан информацију да је описана нека нова врста из Европе у науци".

„Важно је да јавно мњење буде упознато са тим и да би се заштититиле наше природне лепоте", закључује Весовић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]