Како гласи споразум о примирју у Гази и може ли да потраје

Израел и Хамас су постигли споразум о примирју ради окончања 15 месеци рата у Гази.

Раније су катарски посредници предочили Израелу и Хамасу предложене услове споразума за обуставу борби у Појасу Газе. Споразум подразумева да Хамас преда израелске таоце у замену за палестинске затворенике.

Званичници на мировним преговорима у катарској престоници Дохи рекли су да су обе стране одобриле обуставу ватре на 60 дана.

Међутим, још увек постоје многе тачке раздора које би могле да спрече да то постане трајно примирје.

Који су услови мировног споразума?

САД су израдиле неке опште услове за мировни споразум ради окончања 15-месечног сукоба у Гази. Од тада, званичници Израела и Хамаса преговарају о детаљима преко посредника из Катара, Египта и САД.

Катарски посредници су сада представили нацрт споразума, који садржи три фазе, а које треба да доведу до трајног примирја.

Прва фаза предложеног мировног плана је обустава ватре која траје или 42 дана, према неким извештајима, или 60 дана, према палестинском званичнику који је говорио за Ројтерс.

Палестински званичник је за ББЦ рекао да ће Хамас пустити на слободу троје талаца првог дана споразума. Наредних недеља биће распоређено ослобађење још талаца.

Ројтерс јавља да нацрт споразума захтева да се током прве фазе у Израел врате 33 таоца. То ће бити:

Прва фаза: 42-дневна обустава ватре

Израел верује да је већина ових талаца жива, али за то нема званичну потврду Хамаса.

Израел тврди да је 94 њих у Гази, од којих 34 верује да су мртви.

Постоје и четири Израелца која су била отета пре рата, од којих су двојица мртва.

Према нацрту споразума, 16. дана примирја, Израел и Хамас ће започети преговоре о другој и трећој фази мировног плана. У то ће спадати повратак свих осталих преживелих талаца у замену за ослобађање палестинских затвореника.

Израел ће допустити становницима расељеним из њихових домова у северној Гази да започну да се враћају са југа територије, подложни претресима у потрази за оружјем.

Људи који буду путовали пешке мораће да се крећу обалским путем.

Људи који буду путовали возилима или теретним колима моћи ће да путују кроз центар Појаса Газе, путем паралелним са друмом Салах ал-Дин.

Скоро свих 2,3 милиона становника Газе морали су да напусте домове због израелског наређења о евакуацији, израелских ваздушних напада и борби на терену.

Неколико дана након почетка примирја, израелске трупе почеће да напуштају коридор Нецарим у централној Гази у склопу повлачења у фазама из Појаса.

Међутим, Израел ће задржати неке трупе на коридору Филаделфи, дуж јужне границе Газе са Египтом.

Гранични прелаз Рафа између Египта и Газе биће отваран постепено за болесне и рањене како би напустили територију ради лечења, а биће допуштено да више хуманитарне помоћи улази на територију.

Друга фаза: Повратак преосталих талаца у Израел

У другој фази, преостали живи таоци – живи војници и млађи мушки цивили – биће ослобођени, а тела мртвих талаца враћена.

У замену за то, Израел ће пустити на слободу палестинске затворенике и притворенике, међу њима осуђенике који служе дуге затворске казне за смртоносне нападе.

Палестински званичник који је говорио за ББЦ причао је о цифри од њих 1.000, док је званичник израелске владе рекао да ће то бити „више стотина" затвореника.

Ројтерс јавља да је палестински званичник казао да ће бити пуштено више од 1.000 затвореника.

Ројтерс и други извори кажу да борци Хамаса који су учествовали у нападу од 7. октобра 2023. године на Израел неће бити пуштени.

Израел је саопштио да ће до краја повући трупе тек кад сви таоци буду пуштени.

Након тога, он ће наводно задржати тампон зоне широке 800 метара на источној и северној страни Газе, на граници са Израелом, као и безбедносну контролу над Газом.

Трећа фаза: Обнова Газе

Очекује се да ће трећа фаза плана за примирје бити обнова Газе и повратак свих преосталих тела талаца.

Веома велики делови Газе сведени су на рушевине, тако да би ова фаза могла да потраје неколико година.

Око чега још треба да се договоре?

Не постоји договор између Израела и Хамаса око друге и треће фазе примирја. Преговори о њима започеће 16. дана прелиминарног примирја.

Али још увек постоје тачке раздора. Једно је питање ко ће управљати Газом.

Једно је питање ко ће управљати Газом.

Израел одбија да допусти Хамасу да настави да влада овом територијом.

Исто тако, он не допушта да Газу води Палестинска управа, која влада деловима територије окупиране од Израела на Западној обали.

А Израел жели да задржи безбедносну контролу над Газом након што сукоб буде окончан.

Међутим, он сарађује са САД и Уједињеним Арапским Емиратима на плану за привремену администрацију која би управљала Газом док се реформише Палестинска управа.

Нова администрација би потом преузела владавину као стална влада.

Чак и ако израелски премијер Бенјамин Нетанјаху пристане на мировни процес са Хамасом, можда неће успети да у то убеди остатак кабинета.

Њему се противи израелски министар финансија Безалел Смотрич и министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир.

Смотрич је писао на друштвеним мрежама да ће споразум бити „катастрофалан" по израелску националну безбедност и да ће он одбити да га подржи.

Хамас наводно страхује да би израелска влада могла да обнови непријатељства након што добије назад оне таоце који треба да буду враћени током прве фазе мировног плана.

Има још детаља који би могли да оборе споразум.

Израел жели повратак свих талаца, али остаје нејасно који таоци су живи а који мртви, а могуће је да је Хамас изгубио траг неких од њих.

Израел такође одбија да ослободи затворенике које Хамас жели да буду пуштени. У њих наводно спадају и они који су учествовали у нападима од 7. октобра.

А не зна се ни када ће Израел извући трупе из предложене тампон зоне на границама са Газом или ће се задржати тамо за стално.

Рат је покренуо напад Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023, у ком је погинуло око 1.200 људи, а још 251 талац је одведен у Газу.

Израел је покренуо војну офанзиву у Гази да би уништио Хамас из одмазде.

Закључно са 14. јануаром, Министарство здравља Газе које води Хамас тврди да је у борбама погинуло више од 46.640 људи.