Нови немачки лидер најављује сеизмичку промену у односима Европе и Америке

Кандидат за новог немачког канцелара није чекао званичне резултате парламентарних избора да објави нову европску еру.

У победничком говору, Фридрих Мерц, лидер демохришћана, рекао је да је „апсолутни приоритет" „ојачати Европу што је брже могуц́е како бисмо постигли стварну независност од Америке".

Рекавши да је Америка равнодушна према судбини Европе, Мерц је довео у питање будуц́ност НАТО-а и каже да ће тражити од европских земаља да повећају издвајања за сопствену одбрану.

Овакав тон блиског америчког савезника какав је до сада био Фридрих Мерц, а познато је да је био страствени атлантиста, до пре само неколико месеци био би незамислив за њега.

Ово је сеизмичка промена.

Његова изјава може да звучи као хипербола, али оно што сада доживљавамо у смислу трансатлантских односа је без преседана у 80 година од завршетка Другог светског рата.

Велике европске силе шокиране су до Трамповом администрацијом, која сугерише да би могла да укине безбедносне гаранције Европи које су биле на снази од 1945. године.

„Никада не бих помислио да ц́у морати да кажем нешто овако у ТВ емисији, али после прошлонедељних изјава Доналда Трампа... јасно је да његовој администрацијиније много стало до судбине Европе", рекао је Мерц током постизборне дебате у недељу.

„Мој апсолутни приоритет биц́е да ојачам Европу што је брже могуц́е како бисмо, корак по корак, заиста остварили независност од САД", додао је он.

Мерц је наговестио да је подухват био толико хитан да није сигуран да ли ц́е лидери трансатлантске алијансе који се окупљају на самиту у јуну „и даље разговарати о НАТО-у у садашњем облику или ц́емо морати много брже да успоставимо независну европску одбрамбену способност".

Значајно је да је будуц́и немачки канцелар ставио Америку Доналда Трампа ставио у ранг са Русијом, на коју у Западној Европи гледају као на безбедносну претњу.

„Ми смо под тако огромним притиском са две стране да је мој апсолутни приоритет сада заиста стварање јединства у Европи", рекао је Мерц.

Наговестио је да је подухват толико хитан да није сигуран да ли ц́е лидери трансатлантске алијансе који се окупљају на самиту у јуну „и даље разговарати о НАТО-у у садашњем облику или ц́емо морати много брже да успоставимо независну европску одбрамбену способност".

Британски премијер одлази у Вашингтон у четвртак, 27. фебруара, следећи посету француског председника Емануела Макрона у понедељак.

Фридрих Мерц признаје, индиректно, да има ФОМО - страх од пропуштања.

По праву би и Немачка требало да буде тамо ове недеље, каже он. Берлин је једна од великих европских сила, поред Француске и Велике Британије.

Али Немачка је већ неко време на маргинама европске и светске сцене.

Одлазец́а влада ослабљена и ометена жестоким унутрашњим неслагањима.

То је разбеснело немачке гласаче, који су тражили хитно решавање економских проблема, али и миграције.

Мерц каже да је главни приоритет Немачке поновно међународно ангажовање.

Немачка је вец́ други највец́и донатор војне помоц́и Украјини, после САД.

Мерц жели да настави ту подршку, али, за разлику од Француске и Велике Британије, суздржан је у погледу идеје о слању војника у Украјину, како би подржали евентуални прекид ватре.

Међутим, Немачка је до сада увек била суздржана да би на крају испоручила више помоц́и Украјини од било ког од њених европских суседа.

„Не" сада не значи заувек „не" ангажовању трупа или учешц́у у било којој форми коју би европске снаге у Украјини могле да имају.

Немци су сада највише забринути шта ће бити са 35.000 америчких војника стационираних у њиховој земљи, који им уливају осећај сигурности.

Веома је необично да спољна политика буде главна брига бирача у време избора.

Али у Немачкој овог викенда, поред економије и миграција, многи гласачи су рекли да су забринути за мир у Европи и да се осец́ају веома несигурно.

Још у новембру, немачко Министарство унутрашњих послова саопштило је да саставља списак бункера који би могли да обезбеде хитно склониште за цивиле.

Украјина је можда далеко, али Немци се осец́ају под великим ризиком од Русије из два разлога.

Прво, количина војне опреме коју је њихова земља послала Украјини.

Крајња десница, Алтернатива за Немачку (АфД), са слоганом „Немачка на првом месту" водила је кампању да се Берлин повуче из Кијева и да поново успостави односе са Русијом.

Стратегија која се не разликује од Трампове, како странка радо истиче.

Друго, многи у Немачкој мисле да би Русија, ако би заиста желела да дестабилизује Европу, могла бити у искушењу да удари неку од 'Велике тројке' ракетом дугог домета.

Француска и Велика Британија су нуклеарне силе. Немачка није.

Чак и њена конвенционална војска нема довољно припадника и опреме, па се Немачка плаши да је то мека мета.

Тим пре ако Трамп повуче активне војнике из Немачке.

Он је поручио да ц́е значајно смањити присуство америчких трупа у Европи у целини.

Немачки осец́ај дубоке унутрашње несигурности подстакао је Фридриха Мерца да сугерише прошле недеље да ц́е тражити од Француске и Британије да формирају европски нуклеарни кишобран, који ц́е заменити нуклеарне гаранције САД.

То је идеја коју је лако изнети на трагу кампање, али која је у стварности веома сложена - укључује питања способности, посвец́ености и контроле.

Провера реалности: Фридриху Мерцу ц́е бити потребно много новца да оствари планове да обезбеди Немачку и Европу, а немачка економија грца.

Он такође мора да постигне договор са коалиционим партнером, или партнерима, са којима ц́е формирати следец́у немачку владу, као и са другим европским земљама, попут Велике Британије.

И можда нец́е желети да имају тако оштар тон према САД.

Ови избори можда ће најавити јаче лидерство Немачке.

Али да ли је остатак Европе спреман?

Ко је Фридрих Мерц - укратко

Човек од кога се очекивало да постане следећи лидер Немачке је противотров за европску кризу самопоуздања, тврде његове присталице.

Фридрих Мерц (69) је добро познато лице старе гарде из његове конзервативне партије.

Политички гледано, никад није деловао узбудљиво.

А опет обећава да ће Немачкој обезбедити јако лидерство и у року од четири године изборити се са многим проблемима његове земље.

Мерц је рођен у западнонемачком граду Брилону 1955. године у цењеној, конзервативној, католичкој породици.

Његов отац је радио као локални судија, баш као и жена Фредерика Мерца Шарлота све до данашњег дана.

Млађи Мерц се учланио у ЦДУ док је још био у школи.

У интервјуу датом пре 25 година немачком листу Тагесшпигл тврдио је да имао много разузданију младост него што бисте могли да закључите на основу његовог утегнутог ЦВ-ја.

После школе је ишао да служи војску, а потом да студира право и ожени се са колегиницом са студија Шарлотом Гас 1981. године.

Њих двоје имају троје деце.

Мерц је неколико година радио као адвокат, али га је увек привлачила политика и 1989. је изабран у Европски парламент у 33. години.

Почео је да се пење на лествици, хваљен као таленат у десној, традиционалистичкој фракцији странке.

„Сјајан је говорник и дубоки мислилац", каже Клаус-Петер Вилш, члан ЦДУ-а у Бундестагу који га познаје више од 30 година.

„Борац", каже Вилш, што доказује чињеница да је Мерц три пута покушао да стане за чело странке.

Његова два неуспеха, из 2018. и јануара 2021. године, могу се протумачити и као знак његових проблема да придобије народну подршку.

Али раних двехиљадитих његове амбиције су првобитно биле осујећене кад је изгубио од Ангеле Меркел у борби за превласт у странци.

Меркел, суздржана квантна хемичарка са бившег комунистичког истока, и Мерц, претерано самоуверени правник са запада, никада се нису превише добро разумели.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]