Виђен као 'непријатељ' и питања Путину: ББЦ уредник о ходању по жици током извештавања из Русије

У његовој емисији на руској телевизији, славни водитељ узима на зуб и пада у тираду против Велике Британије.

Само ми је драго да није његов прст на нуклеарном дугмету.

„Још увек нисмо уништили Лондон или Бирмингем“, режи Владимир Соловјов.

„Нисмо истребили тај британски олош са лица Земље.“

Звучи разочарано.

„Нисмо протерали проклети ББЦ с оним Стивом Ротен-бергом. Шетка се около изгледајући као усрана веверица… он је свесни непријатељ наше земље!“

Добро дошли у мој свет: свет дописника ББЦ-ја у Русији.

То је свет у који пружамо увид у документарцу Наш човек у Москви.

Филм снимљен за ББЦ Панораму прати годину дана у животу ББЦ-јевог московског бироа, док Кремљ наставља да води рат против Украјине, појачава контролу код куће и гради односе са председником Трампом.

Жаока са веверицом ме не дотиче.

Веверице су симпатичне.

И имају дебелу кожу – нешто што је страном дописнику неопходно овде.

Али „непријатељ Русије“?

То већ боли.

Провео сам више од тридесет година живећи и радећи у Москви.

Као младић сам се заљубио у руски језик, књижевност и музику.

На универзитету у Лидсу, водио сам хор који је изводио руске народне класике.

За један концерт сам написао песму на руском о снешку белићу који је обукао толико одеће да се отопио.

Као тај снешко, Русија коју сам познавао као да се истопила у фебруару 2022. године.

Покренувши потпуну инвазију на Украјину, највећа земља на свету пошла је најмрачнијим путем.

„Специјална војна операција“ председника Путина постала је најсмртоноснији рат у Европи од Другог светског рата.

Кад се данас осврнем, видим да то није стигло из ведра неба: Русија је анкетирала Крим од Украјине 2014. године; већ је била оптужена да финансира, потпирује и оркестрира оружани устанак у источној Украјини.

Односи са Западом постајали су све напетији.

Ипак, потпуна инвазија је представљала прекретницу.

У данима који су уследили, овде су били усвојени репресивни нови закони са циљем да ућуткају сваку побуну и казне критичаре власти.

ББЦ платформе су биле блокиране.

Одједном је извештавање из Русије почело да делује као ходање по жици над правним минским пољем.

Изазов: извештавати тачно и искрено о ономе што се дешава а да не паднете са те жице.

Хапшење новинара Вол стрит џорнала 2023. године показало је да страни пасош није гаранција да нећете завршити у затвору.

Еван Гершкович, амерички држављанин, био је осуђен по оптужници за шпијунажу.

Провео је шеснаест месеци иза решетака.

Он, његов послодавац и америчке власти одбацили су случај као политички процес.

У московској редакцији ББЦ-ја сада смо много мањи тим.

Заједно се трудимо да се изборимо са свакодневним изазовима извештавања о руској причи.

Продуцент Бен Тавенер и ја се често суочавамо са „додатним проверама“ кад летимо у Русију или из ње.

Новинари из земаља етикетираних од Кремља као „непријатељске“ (у које спада и Велика Британија) више не добијају једногодишњу дозволу за рад.

Наше новинарске визе и акредитације морају да се обнављају свака три месеца.

Многи саговорници који су нам некада давали изјаве сада нису спремни на то.

Вероватно мисле да у време повећаних међународних напетости повезивање са ББЦ-јем није вредно ризика.

А опет, заједно са другим западним емитерима који су остали у Русији, и даље добијамо позиве за догађаје у Кремљу.

А понекад добијем и прилику да поставим питање председнику Путину.

Чак и једно једино питање и одговор на конференцији за штампу могу да пруже драгоцени увид у то како размишља руски председник.

Владимир Путин је мотивисан огорченошћу према Западу: око ширења НАТО на исток, и онога што доживљава као вишегодишње непоштовање западних лидера према Русији.

Његови критичари га оптужују за империјалистичке тежње, покушаје да реформише руску сферу утицаја.

„Хоће ли бити нових 'специјалних војних операција'?", питао сам председника Путина у децембру прошле године у склопу ширих питања о његовим плановима.

„Неће бити операција ако се будете односили према нама са поштовањем. Ако поштујете наше интересе...“, одговорио је лидер Кремља.

Што поставља ново питање: ако Владимир Путин закључи да руски интереси нису поштовани, шта онда?

Сада када је Доналд Трамп поново у Белој кући, Москва сматра да јој Вашингтон указује више поштовања.

Током сусрета на Аљасци у августу прошле године, амерички председник је прострео црвени тепих пред руског лидера.

Позвавши га у Енкориџ, Доналд Трамп је извео Владимира Путина из заветрине, упркос томе што самит није успео да оконча руски рат у Украјини.

Није баш све ишло Москви на руку.

Венецуелански председник Николас Мадуро, кога су недавно заробиле америчке трупе, био је руски савезник.

Потом је Америка запленила нафтни танкер у Атлантику: овај је пловио под руском заставом.

Ипак, запањујуће је колико је мало Кремљ критиковао Америку у последњих 12 месеци.

Чини се да Москва верује да ће јој добри односи са Трамповом администрацијом помоћи да оконча рат у Украјини под условима који иду у корист Кремља.

И зато је сада већина антизападне реторике у руским државним медијима усмерена, не према Америци, већ према Европској унији и Великој Британији.

Како се све само променило.

Био сам позван 1997. године у „Клуб белог папагаја“, популарну хумористичку емисију на руској државној телевизији у којој се појављивао бели папагај по имену Аркаша.

Руске јавне личности седеле су у бару причајући једни другима британске вицеве и говорећи с љубављу о Великој Британији.

„Био сам 1944. године на фронту у Другом светском рату“, присетила се филмска легенда Јуриј Никулин.

„Сећам се како су Британци и савезници отворили Други фронт. То нам је много помогло.“

Братство Клуба папагаја тражило ми је да „отпевам нешто британско“.

Сео сам за клавир и певао о „Дејзи! Дејзи“ и „бициклу прављеном за двоје“.

Док сам седео у том московском бару, осећао сам се као да Велика Британија не може бити ближе руским срцима.

Сећам се како сам помислио да су Русија и Запад на том „бициклу прављеном за двоје“ и да је сукоб у стилу Хладног рата остао иза нас у прошлости.

Није тако испало.

Тридесет година касније, од „белих папагаја“ стигли смо до „усраних веверица“.

Још много горе од тога, од нада за источно-западно пријатељство стигли смо до четворогодишњег рата у Европи са катастрофалним последицама, првенствено по Украјину.

Како ће се овај рат завршити неће утицати само на будућност Украјине, већ и Русије, али и будућност Европе.

Током протекле четири године, било је тренутака који су ме шокирали.

Никад нећу заборавити разговор са Вером на крајње режираном про-путиновском митингу 2022. године.

Питао сам је да ли има сина. Имала је.

„Зар вас не брине“, питао сам је, „да би могао да буде регрутован у војску и послат у Украјину?“

„Радије бих да ми син погине у Украјини него да га видим како траћи живот код куће“, одговорила је Вера.

„Погледајте колико је младих незапослено и време проводи опијајући се.“

Било је и пријатнијих сусрета.

Неколико дана након што ме је телевизијски водитељ Владимир Соловјов обележио као „непријатеља Русије“, неколико Московљана ми је пришло да се рукује са мном и затражи селфи.

То вам је као руски национални симбол: двоглави орао.

Једна глава режи и назива вас „усраном веверицом“.

Друга каже: „Хвала што сте овде.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk