Putin neće napadati Ukrajinu tokom ledenih dana: Tramp

Američki predsednik Donald Tramp kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da ne nedelju dana ne napada Kijev, prestonicu Ukrajine, i druge gradove i mesta nedelju zbog „izuzetno hladnog“ vremena.

Moskva je potvrdila da je Putin pozitivno odgovorio na Trampovu molbu.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, potvrdio je da je Tramp pozvao Putina i zamolio ga za privremeno primirje.

Cilj predloga je stvaranje povoljnijih uslova za pregovore o rešavanju ukrajinskog sukoba, dodao je Peskov, ne želeći da iznosi detalje.

„Bio je to lični zahtev (američkog predsednika), nema se više šta dodati", rekao je Peskov novinarima.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pozdravio Trampovu objavu i rekao da „očekuje da će Rusija ispuniti obećanje".

Tramp nije precizirao kada će pauza početi, ali se očekuje da će temperature u ukrajinskoj prestonici biti izuzetno niske i da će narednih dana biti ispod 20 stepeni Celzijusa.

Rusija je pojačala napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine tokom oštre zime, kao što je to činila tokom hladnih perioda od početka invazije, februara 2022. godine.

„Lično sam zamolio predsednika Putina da ne gađa Kijev i druge gradove nedelju dana, i on je pristao da to učini“, rekao je Tramp tokom sastanka kabineta, direktno prenošenog na televiziji.

„Mnogo ljudi mi je reklo: 'Ne gubi vreme, nećeš to dobiti od njega, ali on [Putin] je pristao. Baš lepo“, dodao je Tramp.

Ukrajinci, rekao je, „skoro da nisu poverovali, ali su bili veoma srećni zbog toga jer se baš muče“.

Zelenski je potom na mrežama objavio da je Tramp dao „važnu izjavu“ o „mogućnosti osiguravanja bezbednosti za Kijev i druge ukrajinske gradove tokom ekstremno hladnog perioda“.

„Naši timovi su o tome razgovarali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

„Očekujemo da će dogovor biti sproveden“, rekao je.

Ipak, dan kasnije, Zelenski je rekao da nema zvaničnog dogovora o privremenom prekidu vatre.

„Ovo možemo da smatramo prilikom, ne sporazumom. Da li će funkcionisati, još ne mogu da kažem. Nije bilo direktnog dijaloga ili direktnog sporazuma o ovom pitanju nas i Rusije“, rekao je Zelenski.

Dodao je da je Ukrajina je spremna da ne cilja ruske rafinerije - što čini mesecima - ako Rusija ne bude gađala ukrajinske energetske objekte.

Ukrajinski predsednik je odgovorio i na poziv ruskih vlasti da dođe u Moskvu, nazvavši ga „nekonstruktivnim".

„Mogu da ga [Vladimira Putina] pozovem u Kijev; neka dođe.

„Ali ako neko ne želi da se sastane, a to ne želi direktno da kaže iz nekog razloga, onda se Moskva upućuje takve pozive“, rekao je Zelenski.

Putin je pozvao Zelenskog da dođe u Moskvu na lični sastanak u jesen 2025. godine.

U to vreme, ukrajinski predsednik je rekao da ne može da ide u rusku prestonicu dok je njegova zemlja pod svakodnevnim napadima.

„On [Putin] može da dođe u Kijev“, rekao je tada Zelenski.

Ove nedelje, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ponovio je da će Rusija ukrajinskom predsedniku garantovati bezbednost i „radne uslove“ u Moskvi.

Putin je do sada više puta rekao da neće direktno da pregovara sa Zelenskim, smatrajući ga nelegitimnim predsednikom jer je njegov mandat istekao, a nisu organizovani novi izbori.

Ukrajinske vlasti ranije su 'zamrzle' mogućnost održavanja izbora zbog rata i nemogućnosti da budu organizovani na celoj njenoj teritoriji, kao i velikog broja izbeglih i raseljenih.

Rusija trenutno zauzima petinu celokupne ukrajinske teritorije, među kojoj i poluostrvo Krim, koje je anektirala još 2014. godine.

Ruske snage kontrolišu gotovo celokupnu teritoriju Luganske oblasti i veći deo Donjecke oblasti.

Obe te oblasti zajedno čine veliki region Donbasa, na istoku Ukrajine, a jedan od glavnih zahteva Moskve je da se ukrajinska vojska potpuno povuče iz njega.

Prošle nedelje, ruski, ukrajinski i američki pregovarači sastali su se u UAE na prvim trilateralnim razgovorima od početka rata.

Sve strane su opisale razgovore kao konstruktivne, ali nije bilo objave da je Rusija pristala da obustavi napade dok traje izuzetno hladno vreme koje trenutno pogađa region.

Umesto toga, napadi su nastavljeni, posebno na anergetsku mrežu.

Većina ukrajinskih ili nema struju ili je snabdevanje bitno ograničeno.

Milioni ljudi su bez struje ili grejanja.

Radnici elektroprivrede danonoćno popravljaju kvarove, ali njihov trud može da se vrlo brzo pokaže uzaludnim jer Rusi napadaju u talasima.

Čak i kada se struja vrati, snabdevanje traje samo nekoliko sati - dovoljno za punjenje uređaja, ali ne i za značajno zagrevanje domova.

Broj žrtava od početka rata: procene

Rat Rusije i Ukrajine bliži se četvrtoj godišnjici.

Do sada je poginulo ili ranjeno skoro dva miliona boraca na obe strane, objavio je nedavno Njujork tajms, citirajući studiju američkog Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies).

Ova organizacija, sa sedištem u Vašingtonu, tvrdi da je 325.000 ruskih vojnika poginulo između februara 2022. i decembra 2025. godine, a dodatnih 875.000 je ranjeno ili nestalo.

Blizu 600.000 ukrajinskih vojnika je poginulo, ranjeno ili se vodi kao nestalo, navodi isti izvor.

To znači da je ukupan broj žrtava na obe strane skoro 1,8 miliona, tvrdi se u studiji.

„Nijedna velika sila nije pretrpela ni približno ovaj broj žrtava ili smrtnih slučajeva ni u jednom ratu od Drugog svetskog rata“, navodi se u studiji.

Moskva je kategorički odbacila ove tvrdnje.

„Ne mislim da ovakvi izveštaji mogu i treba da se smatrati pouzdanim informacijama“, rekao je Peskov novinarima 28. januara 2026.

Od početka rata 24. februara 2022, i Moskva i Kijev su retko saopštavali broj svojih žrtava.

Nedavno je Rusija iznela tvrdnju da Ukrajina dnevno gubi 1.000 vojnika u ratu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]