Шта каже наука - зашто волимо псе

Можда је тешко поверовати, али сви пси, па чак и чиваве, потичу од вукова.

Њихови древни преци одавно су изумрли, а најближи живи сродник данашњем псу јесте сиви вук - моћни грабљивац који и данас лута дивљином.

Али када тачно су вукови почели да живе близу нас, и због чега толико много људи широм света обожава псе?

Како смо стигли до данашњих паса?

Верује се да су пси прве животиње које је човек припитомио.

Истраживање ДНК древних паса спроведено 2017. године открило је да су се највероватније развили од вукова на само једном месту у Европи, пре 20.000 до 40.000 година.

Раније се веровало да су пси припитомљени из две популације вукова које су биле удаљене хиљадама километара.

Али прича о томе како су први пси заправо постали питоми потомци вукова и даље се истражује.

Постоји много теорија.

На пример, једна позната теорија указује да су људи припитомили вукове тако што су хватали и одгајали вучиће, а затим током генерација укрштали јединке које су биле мање агресивне да би им помагале у лову.

Према другој познатој теорији, вукови су се практично сами припитомили.

Вукови који су се најмање плашили су се приближавали људским насељима у потрази за храном, и у неком тренутку људи су схватили да та веза може да им буде корисна.

Храбрији вукови су имали веће шансе да преживе и да се размножавају, а те особине „питомости" су се преносиле генерацијама због природне селекције.

Погледајте видео: Научно објашњење о љубави људи према псима

Грегер Ларсон, генетичар и професор геномике на Универзитету у Оксфорду, верује да је то било случајно, у тренутку када смо схватили да можемо да помогнемо једни другима.

„Ако кажемо да смо ми припитомили вукове то подразумева извесну намеру коју већина односа у нашем животу једноставно нема.

„И зато звучи као да смо знали шта радимо, да смо имали план и били паметни у том смислу", објашњава професор Ларсон.

Он каже да су на почетку односа постојале обостране користи, попут делотворнијег лова.

„Мислим да смо вероватно имали користи, јер ако су нас ти вукови доживљавали као своје, понашали су се као стражари, због чега је све било мало безбедније.

„А за вукове је то могло да значи редовнији извор хране", додаје он.

Током хиљада година, људи су почели селективно да узгајају псе због одређених особина за одређене потребе, као што су лов и чување стоке.

А њихове могућности и примена су се драстично промениле од дана када су само чували пећине.

Данас имају бројне улоге - од водича слабовидих, трагача у спасилачким службама до њушкала сумњивих пакета на аеродромима.

Овај људски утицај на природну селекцију је разлог што данас постоји на стотине различитих раса паса.

Пси имају и већи распон величине од било које друге врсте сисара, наглашава Џон Бредшо који проучава интеракције између људи и животиња.

У неком тренутку, улога пса се променила од обичног помагача до члана породице.

Анализа надгробних споменика на јавним гробљима за кућне љубимце у Уједињеном Краљевству (УК), коју је спровео Универзитет у Њукаслу 2020. године, открила је велике промене у нашем односу према кућним љубимцима од 1881. године, када је отворено прво овакво гробље.

Према истраживању, у викторијанском добу (од 1837. до 1901. године), кућни љубимци су се на надгробним споменицима чешће описивали као сапутници или пријатељи, док каснији натписи показују да су их власнициа сматрали члановима породице.

Примец́ено је и да се број натписа у којима се животиње помињу као чланови породице повец́ао после Другог светског рата.

Истраживање је такође документовало све израженије веровање у загробни живот кућних љубимаца до средине 20. века.

Неодољиво слатки

Идеално је да штенци остану са мајком и браћом и сестрама између осам и 12 недеља, наводи Ветеринарски колеџ Универзитета Корнела у Сједињеним Државама (САД).

То је кључни период за њихову социјализацију и развој.

А студија Државног универзитета Аризоне из 2018. године указује да су отприлике у том узрасту пси најслађи.

„Управо у том кључном периоду, када су штенци најрањивији, када им је потребна мајка и када су потпуно неспособни да преживе сама, тада су и најслађи људима, који ће највероватније да их узму, однесу кући и почну да их хране“, каже професор Ларсон.

Такође, истраживање из 2019. године показало је да су пси развили мишиће око очију, који им омогућавају да праве изразе који су посебно привлачни људима, попут оног чувеног „тужног погледа штенета".

Студија наводи да је управо то помогло припитомљеним псима да се боље повежу са људима.

„Када штене једном научи да су људи пријатељски настројени према њему, његови инстинкти му говоре да му је најбоља шанса за опстанак да се веже за неког човека", објашњава Бредшо.

Већина људи је уверена да их њихови пси воле, а научници сада имају доказе да је управо приврженост људима оно што покреће многа понашања паса.

Грегори Бернс, неуронаучник и професор психологије на Универзитету Еморију у САД-у, проучава однос између паса и људи.

Обучио је псе да мирно седе током функционалне магнетне резонанце (фМРИ) да би могао да посматра њихов мозак.

Његово истраживање је открило да се део мозга који је повезан са позитивним очекивањима углавном активира када пси осете мирис њима познатог човека.

Дакле, можда ми не можемо да их не волимо, али се чини да је то осећање обострано.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]