Зашто младе у Србији све више занима политика

До пре две године, 22-годишњу Наталију Лукић интересовале су књиге, музика и филмови.

Сада је занима и политика.

„Сва моја сазнања о политици углавном су долазила из породице.

„Нисам имала оформљено мишљење, нити сам учила и сазнавала о свему томе", каже плавокоса девојка за ББЦ на српском.

Ипак, када се преселила из родног Крагујевца у Београд због студија, ситуација се променила.

„Што сте самосталнији, то вас више занима свет око вас", говори она.

И блокаде факултета у Србији су додатно утицале на њена интересовања, додаје.

Студентски бунт у Србији, један од највећих последњих деценија, почео је блокадом Факултета драмских уметности у Београду, да би се постепено проширио на више од 50 широм земље.

Блокадама факултета више од девет месеци студенти траже испуњење захтева, међу којима је кривична одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, што је био и окидач за протесте.

Млади су знатно више заинтересовани за политику и политичка дешавања него претходне године, показују резултати извештаја Кровне организације младих Србије за 2025. годину.

Више од 90 одсто њих би у овом тренутку изашло на изборе, што је за око 20 одсто више у односу на претходну годину, пише у истраживању.

„Дуго година је преовладавало мишљење да су млади апатични и отуђени од политике", објашњава Никола Јовић, професор на Факултету политичких наука у Београду за ББЦ на српском.

Међутим, све што се дешава у друштвеном и политичком животу Србије од децембра 2024. показује да је политика „била отуђена од младих", додаје он.

'Не могу да мислим само на себе'

Још од средње школе 21-годишњи Милан Ђаковић прати политичка дешавања у земљи и свету.

„Многе моје вршњаке то није занимало, али као неко из ЛГБТ + заједнице, било ми је важно да се укључим, да бих видео да ли ће се било шта променити у вези мојих права", каже младић за ББЦ на српском.

Кад је кренуо на факултет, променио је начин размишљања.

„Схватио сам да не могу да мислим само на себе, већ и на читаво друштво и како свима може да буде боље".

Тек тада је Милан „уочио колико проблема има - од економских до еколошких".

Често је одлазио и на протесте против компаније Рио Тинто 2021 године.

„Климатске промене, загађење, ископавање литијума, како да игноришем све то", додаје.

Око 93 одсто младих против је тога да се у Србији почне са ископавањем литијума у скоријој будућности, показује КОМС-ов извештај.

Када су почеле студентске блокаде факултета, Милан је постао ентузијастичан.

„Схватио сам да постоје људи који су храбрији и предузимљивији од мене, чијој борби бих могао и ја да се прикључим и то ме чинило срећним", говори.

Такође, изненадило га је и што су старије генерације „мање пасивне него што је очекивао" и „спремне да подрже младе људе".

Снажно осећање заједничког идентитета, изграђено и кроз учешће у различитим акцијама, међусобна подршка и охрабривање одиграли су велику улогу, каже Драган Попадић, социјални психолог и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду за ББЦ на српском.

Тако је „солидарност постала важнија од очекивања успешних резултата".

„Групни идентитет је прерастао у политизовани групни идентитет, где чланови препознају друге групе као политичке савезнике или противнике.

„Са студентима су се брзо и лако идентификовали и други млади, пре свега средњошколци па и основношколци, који су у њима видели своје узоре", каже Попадић.

Страх од неизвесне будућности

Млади рођени између 1996. и 2012. године, од рођења су уз друштвене мреже, а значајно их је обликовала светска економска криза.

Све дубља друштвена криза може бити један од разлога за већу заинтересованост младих за политику, каже Ђокица Јовановић социолог и универзитетски професор у пензији.

„Свет се полако затвара и ушао је у једно стање нереда и распадања поретка, не само друштвених установа, већ и друштвених веза.

„Млади људи виде да су им многа врата затворена и да морају сами да створе сопствену будућност овде где јесу", додаје он.

Млади гласачи су све утицајнији у политичким процесима, а највише их брину проблеми попут климатских промена и економске неједнакости, показује студија Универзитета Беркли у Калифорнији.

Политика је до сада била 'делатност за одрасле'

За 24-годишњу Катарину Богићевић поглед на политику је дуго био у црно-белим категоријама.

„Углавном сам размишљала о изборима и политичким партијама, а касније сам учећи схватила да је и наша свакодневна и приватна сфера одређена њеним правилима", каже она за ББЦ на српском.

Иако је половина светског становништва млађа од 30 година, они и даље нису заступљени у политици, од парламената до локалних самоуправа, показује истраживање Европског партнерства за демократију.

„Чини се да су млади поље политике опажали као делатност за одрасле, нешто што треба да изазове извесну одбојност.

„По том виђењу, они који се у том пољу нађу су или каријеристи или изложени патернализму старијих", објашњава Попадић, социјални психолог.

Млади су по први пут „стављени у средиште политичког живота као кључни актер, а не као објекат или комуникационо средство за долазак до подршке родитеља", објашњава професор Јовић.

У овом тренутку не постоји снажнији друштвени актер у Србији, ни у симболичком смислу, ни по нивоу политичке подршке, додаје он.

Око 70 одсто младих не верује да је Србији потребан јак вођа и лидер, показује КОМС-ов Алтернативни извештај.

Управо је ово главна разлика новијих генерација у односу на претходне, каже Јовић.

„Старије генерације су, у одређеној мери, одгајане да буду послушне - од некритичког прихватања ауторитета до страха да се супротставе онима којима не верују.

„С друге стране, нову генерацију младих одликује критичко преиспитивање ауторитета и научена непослушност према онима који овај положај нису заслужили", каже.

Како је у другим земљама?

Студентски бунт у Србији на тренутак је покренуо и читав Балкан.

После низа трагичних догађаја, обрушавања надстрешнице у Новом Саду, масовног убиства на Цетињу и поплава у Јабланици - студенти су покренули протесте широм региона.

Блокирали су факултете, организовали скупове и захтевали одговорност институција са мање или више успеха.

Политички ангажман младих видљив је и у свету.

Покрет за борбу против климатских промена покренуо је протесте широм света.

Протест је инспирисала Грета Тунберг, Швеђанка која је 2018. године почела да изостаје из школе како би протестовала испред зграде шведског парламента и тражила да влада реагује на изазове климатских промена.

Последњих година у Америци, покрети попут Блацк Ливес Маттер окупили су, између осталог, стотине хиљада младих, док су у Чилеу студенти предводили масовне протесте против неједнакости и корупције.

Од почетка рата Израела и Хамаса у Гази у октобру 2023. године, студенти су предводили протесте у кампусима у Америци.

„Кроз културу, уметност, телевизију ова генерација је представљена са слушалицама у ушима, задубљена у телефоне.

„Они показују да нису искључили чула, већ да врло обраћају пажњу на оно што се дешава", рекла је Ивана Ранђеловић, директорка за Европу међународне организације за људска права Civil Right Defenders раније за ББЦ.

Катарина Богићевић верује да се млади људи у Србији труде да укажу да је политика део свакодневног живота.

„За генерацију којој припадам једини валидни одговор на питање да ли нас занима политика је: 'А шта онда да нас занима - трансформерси? Покемони?", пита се она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]