Милетина буна и студентски поход у Крагујевац: Има ли сличности

Хиљаде представника друштвене елите траже да се ограниче моћ и самовоља једног човека у држави и крећу у Крагујевац, затим убрзо, без испаљеног метка, владар јавно признаје да су победили и да је спреман на уступке.

Иако подсећа на Сретење 2025. у Србији када је током студентске блокаде Крагујевца, председник Александар Вучић позвао студенте да „прогласе победу" после тромесечних протеста широм земље, ова сцена се одиграла у зиму 1835. године на истом месту.

Такозвана Милетина буна избила је против кнеза Милоша Обреновића, а Кнежевина Србија била је део Отоманског царства.

Хиљаде побуњеника предводио је Милета Радојковић, а уплашен побуном, кнез је пристао да сазове скупштину на којој ће бити донет Сретењски устав, први модерни либерални устав Србије којим је ограничен владарев апсолутизам.

„Можемо рећи да је и данас суштина иста.

„Народ је суштински незадовољан зато што у држави постоји потреба за институцијама, за уставом, за поштовањем устава, уређења државе и надлежности тих институција", каже студент Филозофског факултета у Београду током 15-часовне блокаде Крагујевца.

Студенти у Србији месецима блокирају факултете и траже да власти испуне њихове захтеве да се утврди кривична одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду када је живот изгубило 15 људи, а двоје тешко повређено.

Не пристају на дијалог с председником, коме поручују да није надлежан.

„Ми сада живимо у 21. веку и суочавамо се са другачијим контекстом посебно по питању медија и стриктније контроле.

„То у 19. веку нису били кључни проблеми, тако да можемо рећи да су начини и форме другачији, али да суштина ипак јесте иста", сматра овај студент.

Вучић понавља позиве на разговоре и каже да пружа руку „онима који унутар наше земље подржавају спољне напоре за рушење Србије".

„Желимо да их чујемо, саслушамо, видимо и разумемо који су њихови захтеви, њихове потребе, да изађемо у сусрет колико је то могуће, али и са једнаком одлучношћу да кажемо да држава Србија нема цену, да држава Србија је постојала, данас је јача и снажнија и биће још јача и снажнија", рекао је током доделе одликовања поводом Дана државности.

Позвао се и на, како је рекао, „завет Сретења".

„О Србији и њеној политици и њеној будућности морају да одлучују њени грађани.

„То је завет Сретења, то је Карађорђев завет, то је завет Сретењског устава, то мора да буде завет свих нас", рекао је Вучић.

Погледајте видео: Сусрет на Сретење - студентска блокада у Крагујевцу

Како је дошло до Милетине буне?

Тридесетих година 19. века у Србији, после признања аутономије унутар Турске царевине - хатишерифом из 1830. године, постављено је питање унутрашњег уређења, каже историчар Радомир Поповић.

„Опозиција, најближи сарадници кнеза Милоша и највиши чиновници тадашње кнежевине, плус чланови његове породице кнегиња Љубица и брат Јеврем Обреновић, захтевали су да се престане са аутократском владавином и да се постави граница Милошеве власти формирањем Савета.

„Савет или Сенат је требало да буде политичко тело у ком би били најзначајнији политичари који би контролисали Милошеву владавину, али је он то одбијао", каже научни саветник Историјског института у Београду за ББЦ на спрском.

У то време Србија се простире од Шапца, Београда и Пожаревца на северу, до Рашке, Крушевца, од Рађевине на западу до Тимочке и Неготинске крајине на истоку - територија Београдског пашалука проширена за шест области или нахије.

Док кнез одуговлачи да прогласи конштитуцију, односно устав, чиновници га све више притискају.

„Тад су највиђеније старешине Аврам Петронијевић, Стојан и Алекса Симић, Димитрије Давидовић, кнежев секретар, који је био у дослуху са њима, па чак и Тома Вучић Перишић, направили договор.

„У кући Стојана Симића у Крушевцу, на крштењу његовог сина, а међу окупљенима су били кнегиња Љубица и кнежевић Михајло, најстарији Милошев син, завереници одлучују да организују буну", каже Поповић.

Циљ је био присилити кнеза да донесе устав, али завера је прерано откривена и морало се одмах кренути у буну.

У Поморављу и Шумадији међу старешинама укључених у заверу, било је командира и заповедника већих области.

„Милета Радојковић је био старешина у јагодинској нахији, учесник Првог и Другог српског устанка, виђена и истакнута личност.

„Снагом ауторитета успео је да окупи више хиљада људи, а онда су и остали исто наредили народу и да долазе по наоружање.

„Нису говорили да иду против Милоша, него су их једноставно мобилисали", објашњава историчар.

Милетина војска као најорганизованија, креће од Јагодине ка Крагујевцу, који је од 1818. престоница Србије и вести брзо стижу до кнеза.

„Милош је схватио размере те буне и да се велика војска спрема, па је у једном тренутку био спреман и да напусти Србију.

„Крагујевачки двор и престоничку позицију сачувао је Тома Вучић Перишић који је ступио у преговоре са побуњеницима и договорено је да мирно уђу у град", додаје.

Обе стране су добиле гаранције да неће бити насиља, а кнез Милош се сагласио да сазове народну скупштину.

Све то се дешавало крајем јануара 1835, а скупштина је заказана на празник Сретење 2. фебруара по старом календару.

„Све се брзо одвијало, за само десетак дана Димитрије Давидовић је написао Сретењски устав, компилација либералних устава, белгијског и француског.

„Тим уставом подељена је власт на извршну, законодавну и судску, дата су велика овлашћења кнезу, али је његова власт била ограничена Саветом у који су ушли његови највећи противници".

Блистава историјска епизода кратког даха

Србија је добила грб, заставу, проглашене су недељивост територије и суверена власт кнеза - све одлике државе.

То је превазилазило права аутономне кнежевине Србије, дата из Порте и међународним уговорима, због чега су се три велике силе - Русија, Турска и Аустрија побуниле.

„Силе су схватиле да једна мала држава која се тек ослободила од турске власти нема право да доноси такве одлуке".

Устав је после мање од два месеца укинут.

Три године касније биће усвојен такозвани Турски устав, који је у великој мери окрњио аутономију Србије, а турским званичницима вратио право да се уплићу у унутрашње ствари земље.

Погледајте видео: Хиљаду студентских писама за тужитељку Загорку Доловац

Милетину буну и студентски поход ка Крагујевцу, које су претходних дана повезивали и на друштвеним мрежама, ипак деле два века.

Сретењски Устав трајао је само 55 дана, а ја се надам да ће од ове фантастичне студентске прославе Србија, постати у стварности уставна демократија, написала је социолошкиња Весна Пешић на Иксу.

За 190 година околности и у држави и у свету су се потпуно промениле, те је незахвално правити паралеле.

„Ово сад је уставно уређење, а Милош је владао у неуставном уређењу док није донет Сретењски устав.

„Али од Милоша до данас, Устав се у Србији не поштује строго, прекрачују се одредбе прописане у вези са вршењем власти на свим нивоима", закључује Поповић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]