Шта се дешава са срцем када се маратон трчи 366 дана

Уго Фаријас је 2023. године поставио светски рекорд истрчавши 366 узастопних маратона.

То значи да је дуже од годину, сваког дана, по киши, сунцу, прехлађен и повређен трчао више од 42 километра.

Током овог невероватног подухвата, 45-годишњи пословни човек из Бразила учествовао је у медицинској студији која је пратила како ће његово срце реаговати на напор док је трчао укупно 15.000 километара током 12 месеци.

„Нисам био велики спортиста.

„До тада сам истрчао само један маратон, али жеља да напишем нову животну причу, оставим траг кроз спорт… је једноствано расла у мени”, каже Уго.

Погледајте видео о овом невероватном подухвату

Одлуку да напусти посао и посвети се спортском изазову донео је због све већег незадовољства свакодневним животом.

„Дошао је тренутак када сам се запитао: Да ли сам рођен само за ово?

„Да сваког дана понављам исто 35 или 40 година?", каже Уго у разговору за ББЦ Њуз Бразил.

„Од малих ногу учимо да треба да изаберемо каријеру пре 18. године, тежимо стабилности, оснујемо породицу и припремамо се за пензију.

„Почео сам да осећам да могу да учиним нешто више, да мотивишем људе на другачији начин”, додаје Уго.

Допринос науци

Желео је да остави траг, па је тражио нешто што до сада нико није остварио.

Открио је да је белгијски атлетичар Стефан Енгелс већ истрчао 365 маратона за годину дана, па је одлучио да истрчи маратон више.

Током осам месеци, Уго је осмислио прецизан план који је обухватио логистику, физичке припреме и подршку неколико стручњака.

„Знао сам да то не могу да изведем сам, те сам окупио мултидисциплинарни тим: лекаре, спортске стручњаке, као што су тренери и физиотерапеути, и психолога”, каже Уго.

„Заменио сам стабилну каријеру нечим потпуно неизвесним, што, наравно, изазива анксиозност и несигурност.

„Зато ми је било важно да имам професионалца који ће ми помоћи да олакшам терет овакве одлуке и останем усредсређен на мој циљ”, додаје.

Једно од стручних тела које је позвао да учествује у његовом подухвату био је Институт за болести срца ИнЦор у Сао Паулу.

„Питао сам их да ли би желели да сарађују и прате како ће моје срце реаговати на овакав изазов - да ли ће се повећати или смањити, да ли ће развити аритмије (проблеме са срчаним ритмом) и све друге могуће промене.

„Желео сам да дам и неки допринос науци”, прича он.

У овом пројекту учествовала је и кардиолошкиња Марија Жаниере Алвес.

„Ово нико никада није покушао, а могло би значајно да утиче на рад срца”, објашњава докторка Алвес.

Научници су поставили ограничења „заснована углавном на обиму, а не интензитету” физичког оптерећења, која би омогућила Угу да заврши изазов „без ризика по кардиоваскуларни систем”.

Угу је сваког месеца рађена ергоспирометрија (дијагностичка процедура која мери функцију срца и плућа током физичког напора), а на свака три месеца и ехокардиографија (ултразвук срца).

„Циљ је био да се прате срчане адаптације како на великом, тако и на микроскопском нивоу, и да се уоче могући знакови поремећаја, адаптације или лоша прилагођавања на физички напор”, објашњава Алвес.

'Безбедна зона'

Уго је изазов завршио 28. августа 2023. године.

Било му је потребно око 1.590 сати да пређе укупно 15.569 километара, што му је донело и упис у Гинисову књигу рекорда.

Као отац двоје деце, увек је трчао ујутру да би остатак дана могао да проведе са породицом, опорави се и усредсреди на вежбе јачања мишића.

Скоро увек је трчао истом трасом у граду Американу, у савезној држави Сао Паулу.

Студија, која је објављена у научном часопису Арqуивос Брасилеирос де Цардиологиа, показала је да упркос учесталости и обиму физичке активности, није било знакова оштећења миокарда (мишићнг ткива срца).

Све кардиоваскуларне промене биле су претежно физиолошке, дакле природне и здраве, и нису указивале на било какво обољење.

Истраживање је пре свега показало да је могуће „прилагодити срце спортском напору великог обима, под условом да је интензитет умерен”, истиче докторка Алвес.

„Ово додатно потврђује веровање да срце тренираног спортисте може да издржи екстремни напор, све док се одржава у безбедном опсегу интензитета и уз одговарајући опоравак између тренинга”, каже Филипо Савиоли, спортски кардиолог који није учествовао у студији за ББЦ.

Он наводи да је Уго трчао умереним интензитетом и да му је просечан пулс био 140 откуцаја у минути, што је отприлике 70 до 80 одсто максималног броја откуцаја предвиђеног за његову старосну доб.

„То га је држало у безбедној зони, у којој тело још може да усклади потрошњу кисеоника са производњом енергије”, објашњава доктор Савиоли.

Према његовим речима „трчање у том опсегу смањује ризик од оштећења срца, као што су упала, ожиљци и аритмије”, чак и током дуготрајног свакодневног физичког напора.

Истиче да у случају да је Уго трчао високим интензитетом, последице су могле да буду штетне, и упозорава да је опасно упустити се у овакав изазов без физичке припреме и медицинског надзора.

„То представља значајан ризик и никако се не препоручује.

„Без одговарајуће припреме постоји стварна опасност од озбиљних повреда, као што су аритмије, упала, па чак и изненадне смрти”, каже доктор.

'Верујте у сопствене могућности'

Закључци студије су били изненађење и олакшање за Уга.

„Постигао сам ниво физичке спреме за који никад нисам помислио да могу да достигнем.

„И било ми је изузетно важно да знам да нема никаквих последица по моје здравље”.

Али изазов није био без ризика.

„Прошао сам кроз све – хладноћу, врућину, кишу, саобраћај, повреде”.

Три пута је имао озбиљне дијареје, а најгора је трајала пет дана.

„Изгубио сам четири килограма и морао сам да прилагодим исхрану и унос течности.

„Али смо наставили ка циљу”.

Око 120. маратона, добио је плантарни фасциитис, болну упалу пете и доњег дела стопала која се често јавља код дугопругаша.

Затим је око 140. маратона добио атлетску пубалгију (спортску килу) - повреду у пределу препона која погађа тетиве и мишиће доњег стомака и унутрашње стране бутине.

Уго је написао књигу о искуству и наставља да трчи.

Његов следећи изазов је да постане први човек који ће истрчати читаву дужину америчког континента: од места Прудоу Беја на Аљасци до Ушуаје у Аргентини.

„Циљ је да се широм света укаже на користи физичке активности и да су људи способни за невероватне ствари.

„Нико не мора да трчи маратон сваки дан, али сви треба истински да верују у сопствене могућности”, закључује Уго.

Погледајте како је изгледа трчати на -50 Целзијуса

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]