Остаци римских војних утврђења на истоку Хрватске

На стрмим обронцима Дунава, у насељу Мохово, надомак Илока, најисточнијег хрватског града, археолози су после вишегодишњих истраживања наишли на неочекивани призор.

Налази су им потврдили да је реч о остацима дрвене, гломазне римске војне осматрачнице која одолева вековима.

Римско царство се на врхунцу, у другом веку нове ере, простирало од британске атлантске обале и Месопотамије на истоку до северне Африке.

Ископине у малом хрватском месту вероватно су настале у периоду између првог и четвртог века нове ере када су Римљани владали и овим просторима, објашњава Марко Диздар са загребачког Института за археологију.

„Није било познато да су чувале границу царства (лимес) и у овом делу Паноније - зато је ово откриће јединствено", додаје за ББЦ на српском.

Римљани су латинском речју лимесназивали границу поседа или пут између два поља, а потом су истим изразом називали граничну линију под војним надзором.

То је обухватало све војне грађевине: од легијских логора, осматрачница, мостова до прометних путева дуж некадашње границе Римског царства.

Лимес је био у облику бедема, насипа и јама, а некада је био постављен у залеђу природних препрека попут обала река.

Овај вид одбране успоставио је цар Август (27. године пре нове ере -14. године нове ере), а цар Хадријан (117.-138.) је те границе чврсто утврдио, изградивши зид који је делио Велику Британију на пола.

Шта су археолози пронашли у Мохову?

Тим хрватских археолога већ годинама спроводи истраживања уз Дунав, дуж некадашње границе великог римског царства.

Било им је познато да су постојала два војна утврђења на простору данашње Славоније - у Сотину (Цорнацум) и у Илоку (Цуцциум), а насеље Мохово шћућурило се између.

Од Илока је удаљено 13 километара, данас има око 200 становника, на самом улазу у село је црква, а ископине су баш надомак ње - на брду.

Војна осматрачница, заштићена дрвеном оградом (палисадом), површине 1.500 квадратних метара, шест метара широка и осам висока, служила је за надгледање непријатеља са друге стране Дунава, објашњава археолог.

У то време, преко реке живела су углавном германска племена.

„Готово исте ископине већ су пронађене у Великој Британији на Хадријановом зиду, Холандији и Мађарској, уз реке Рајну и Дунав које су већим делом биле тадашња граница Римског царства, али не и у Хрватској.

„Нико није знао за њих зато смо додатно изненађени", каже Диздар.

Претпоставља се да је у овом утврђењу боравило до десет војника, чије су јединице биле у близини, а да су они у том објекту живели и чували границу.

Археолози су пронашли и елементе њихових униформи, делове коњске опреме, као и остатке животиња којима су се хранили, уз по које парче керамичког посуђа.

„Посматрачница је окружена низом јама, које иду у шпиц, што је карактеристично за римску војску.

„Где год да су били они су по истом принципу градили логоре и утврђења", објашњава археолог.

Римско царство није било највеће у историји, али је било значајно због изузетне војне и политичке моћи и развијања права и просторног планирања и градње.

Погледајте које тајне крију камене кугле надомак Бањалуке

До ових објеката квадратног облика стизало се преко дрвених мостића (ћуприја) постављених преко тих јама, а анализе указују да у околини није било насељених места и да је реч о искључиво војној зони.

Како је овај тип грађевине опстао свих ових година под земљом?

„Биле су под лесом, жутим, финим седиментом и то их је и сачувало.

„Успели смо да допремо до њих захваљујући технолошком развоју и савременим методама, иначе их је јако тешко уочити", одговара Диздар.

Бакарно посуђе дубоко у рововима

Анализирајући војна утврђења хрватски археолози су наишли и на трагове заједница људи који су у Мохову живели 5.500 година пре нове ере, што је доба праисторије када је на Балкану почео неолитски период.

У тим истим дубоким земљаним рупама сачуване су кости, керамичко посуђе, рогови.

Диздар каже да су вероватно из бакарног доба (3.500 година пре нове ере) које је прелазно раздобље између неолита и бронзаног периода, када се и даље користио камен, а откривен и бакар - метал.

Ова открића су их зачудила, јер је познато да су људи у том периоду праисторије живели на простору данашње северне Србије па све до Румуније.

Тек треба да се обаве детаљније анализе, јер је познато да су утицаји заједница у средишњој Европи стизали само до Дунава, али та речна граница обично није прелажена.

„Ако кренете даље ка западу Хрватске тога нема.

„Мада Дунав је одувек био тачка где су се сретали север и исток и остао је мост који спаја људе и крајолике", закључује археолог.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]