Кад ирански врховни вођа буде изашао из скровишта, предводиће другачију земљу

Након што је провео скоро две недеље у тајном бункеру негде у Ирану током рата његове земље са Израелом, врховни вођа ајатолах Али Хамнеи (86) могао би да пожели да искористи примирје и изађе да удахне мало свежег ваздуха.

Верује се да се закопао дубоко и да не комуницира ни са ким из страха да ће Израел извршити атентат на њега.

Чак и највиши званичници владе наводно нису у контакту са њим.

Њему би било паметно да остане опрезан, упркос крхком примирју ком су посредовали амерички председник Доналд Трамп и емир од Катара.

Иако је председник Трамп наводно наложио Израелу да не убије иранског врховног вођу, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху није искључио ту могућност.

Када – или можда тачније, ако – изађе из скровишта, видеће призоре смрти и разарања.

Несумњиво ће се појавити на државној телевизији тврдећи да је извојевао победу у овом сукобу.

Планираће како да обнови властити имиџ.

Али сусрешће се са новим реалностима – па чак и са новом ером.

Рат је оставио његову земљу значајно ослабљеном, а њега умањио као личност.

Гласине о незадовољству на врху

Током рата, Израел је брзо преузео контролу над већим делом иранског ваздушног простора и ударио на његову војну инфраструктуру.

Врховни команданти Револуционарне гарде и војске били су убијени по хитном поступку.

Размере штете по војску још увек нису најјасније и оспораване су, али стална бомбардовања база војске и револуционарне гарде и инсталација сугеришу значајно умањење иранске војне силе.

Милитаризација је одавно појела огромну количину ресурса земље.

Иранска знана нуклеарна постројења која су земљи донела скоро две деценије америчких и међународних санкција, са процењеним трошковима у стотинама милијарди долара, сада су оштећена у ваздушним нападима и ти напори су уназађени, мада је потпуне размере тога тешко проценити.

Чему је све то служило, питају се многи.

Огроман број Иранаца сматраће ајатолаха Хамнеија, који је први пут постао вођа 1989. године, искључивим кривцем за гурање Ирана на путању судара са Израелом и Сједињеним Америчким Државама, који је на крају донео значајно разарање његовој земљи и народу.

Они ће га окривљавати за стремљење идеолошком циљу уништења Израела – који многи Иранци не подржавају.

Сматраће га одговорним за нешто што верују да је лудост — његово уверење да би постизање нуклеарног статуса учинило његов режим непобедивим.

Санкције су осакатиле иранску привреду, свевши главног извозника нафте на намучену осиромашену сенку пређашње силе.

„Тешко је проценити колико још дуго ирански режим може да опстане под толико значајним притиском, али ово изгледа као почетак краја", каже професорка Лина Хатиб, гостујућа професорка на Универзитету Харвард.

„Али Хамнеи ће врло вероватно постати последњи 'врховни вођа' Исламске Републике у потпуном смислу те речи."

Могу се чути гласине о незадовољству на врху.

На врхунцу рата, једна полузванична иранска новинска агенција известила је да су неке врховне бивше режимске личности позвале мирољубивије верске учењаке земље из светог града Кома, који су одвојени од ајатолаха, да интервенишу и доведу до смене вођства.

„Доћи ће до свођења рачуна", каже професор Али Ансари, оснивачки директор Института за иранске студије на Универзитету Сент Ендрјуз.

„Прилично је очигледно да постоје огромна неслагања у оквиру вођства, а исто тако влада и велико незадовољство међу обичним светом."

'Бес и незадовољство ће расти'

Током последње две недеље, многи Иранци су се борили са сучељеним осећањима потребе да бране властиту земљу и дубоке мржње према режиму.

Они су се заузели за земљу, али не тако што су изашли да бране режим, већ се старајући једни о другима.

Било је извештаја о огромној солидарности и блискости.

Људи у малим местима и селима изван урбаних области отварали су врата онима који су бежали од бомбардовања у њиховим градовима, продавци су мање наплаћивали основне намирнице, комшије су куцале једни другима на врата да питају да ли им је потребно нешто.

Али многи су такође били свесни да је Израел вероватно желео смену режима у Ирану.

Смена режима је оно чему се такође надају многи Иранци.

Они би, међутим, могли да повуку црту код смене режима до које је довела и коју је наметнула нека страна сила.

За његових скоро 40 година владавине, ајатолах Хамнеи, један од аутократа који је остао најдуже на власти у свету, десетковао је сваку опозицију у земљи.

Опозициони политички лидери су или у затвору или су побегли из земље.

У иностранству, опозиционе личности нису успевале да формулишу став који би ујединио отпор режиму.

Опозиција је била неефикасна у стварању било каквог привида организованости која би могла да преузме власт у земљи ако се за то укаже прилика.

А током две недеље рата, кад је пад режима могао да буде реална могућност да се рат немилосрдно наставио, многи су веровали да вероватан сценарио за „први дан после" не би било преузимање власти од опозиције, већ понирање земље у хаос и безакоње.

„Мало је вероватно да би ирански режим био срушен преко домаће опозиције. Режим је и даље јак код куће и појачаће домаћу репресију да би угушио сваку побуну", каже професорка Хатиб.

Иранци сада страхују од додатно појачаних мера репресије режима.

Најмање шесторо људи је погубљено у протекле две недеље од почетка рата са Израелом под оптужбом за шпијунирање за Израел.

Власти кажу да су ухапсиле око 700 људи под истом оптужбом.

Једна Иранка рекла је за ББЦ на персијском да се од смрти и разарања у рату више плаши режима који је рањен и понижен, а бес искаљује на властитом народу.

„Ако режим не буде успевао да обезбеди основне потрепштине и услуге, онда ће бес и незадовољство само расти", каже професор Ансари.

„Видим то као процес у стадијумима. Не видим то као нешто што ће нужно, у народном смислу, узети маха све док не прође много времена од окончања бомбардовања."

Мало људи у Ирану мисли да ће примирје постигнуто у понедељак потрајати – и верује да Израел неће стати сада када има потпуну надмоћ у ваздушном простору над Ираном.

Ирански силоси за балистичке пројектиле

Једна ствар која изгледа као да је успела да избегне разарање јесте већи део иранских силоса за балистичке пројектиле које Израел није успевао лако да лоцира јер су смештени по тунелима под планинама широм земље.

Шеф генералштаба Израелских одбрамбених снага Ејал Замир рекао је да је Израел покренуо уводни напад на Иран знајући да „Иран поседује око 2.500 пројектила земља-земља".

Пројектили које је Иран испалио изазвали су позамашан број смрти и разарања у Израелу.

Израел ће бити забринут због преосталих могућих 1.500 пројектила још увек у рукама иранске стране.

Влада такође озбиљна забринутост у Тел Авиву, Вашингтону и другим западним и регионалним престоницама да би Иран и даље могао да пожури са прављењем нуклеарне бомбе, што је претходно одувек негирао да ради.

Иако су иранска нуклеарна постројења готово сигурно претрпела штету, а можда чак и учињена бескорисним током бомбардовања Израела и САД, Иран је саопштио да је преселио залихе изузетно обогаћеног уранијума на безбедно тајно место.

Залихе уранијума од 60 одсто, ако би се обогатиле на 90 одсто, што је релативно лак корак, довољне су за око девет бомби, према експертима.

Непосредно пре него што је отпочео рат, Иран је саопштио да је изградио још једно тајно постројење за обогаћивање које би ускоро требало да постане оперативно.

Ирански парламент је гласао да драстично смањи сарадњу са атомским контролором Уједињених нација, Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА).

Ово и даље захтева одобрење, али ако прође, биће на корак од изласка из нуклеарног Споразума о неширењу (НПТ) – будући да тврда струја која подржава врховног вођу тражи да се Иран одвоји да би направио нуклеарну бомбу.

Ајатолах Хамнеи би сада могао бити уверен да је његов режим преживео, за длаку.

Али у 86. години и болестан, он такође зна да би његови властити дани могли бити одбројани, а можда ће пожелети да обезбеди континуитет режима регуларном предајом власти – неком другом вишем клерику или чак савету вођа.

Изабрао је три виша клерика као кандидате за наслеђивање у случају његове властите смрти, известио је Њујорк тајмс, и направио селекцију замена читавом дужином командног ланца у случају да буде убијено још његових поручника.

У сваком случају, преостали врховни команданти Револуционе гарде који су остали лојални врховном вођи можда ће пожелети да почну да спроводе моћ иза кулиса.

Горња слика: Пацифиц Пресс виа Геттy

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]