Пет ствари које су обележиле студентске походе по Србији

Оставили су иза себе стотине препешачених километара од почетка 2025. године.

Током четири марша до највећих градова у Србији, студенти су ходали магистралним и сеоским путевима, по равници и брдима, сунцу и киши.

У колонама препознатљивим по редарима у флуоресцентни прслуцима, уздигнутих транспарената, уз буку пиштаљки, бубњева и музике са звучника, стигли су на протесте „Ћутања је доста, 1. 2. на 3 моста" (Нови Сад), „Сретнимо се на Сретење" (Крагујевац), „Студентски едикт" (Ниш), „15 за 15" (Београд).

Последњи протест у главном граду Србији окупио је највише људи до сада, али је био и једни који се није завршио у миру, пошто се током 15-минутне тишине зачуо јак звук, изазивајући краткотрајну панику и метеж.

На овим скуповима студенти су поновили захтеве, међу њима је и објављивање целокупне документације о железничкој станици у Новом Саду, на којој је пала надстрешница 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи, док је још једно лице тешко повређено.

Представници власти говоре да су захтеви испуњени, и протесте називају „обојеном револуцијом".

„Месецима спроводе обојену револуцију, а кријући се иза измишљених, суштински непостојећих захтева, мањина малтретира, шиканира и спроводи насиље над грађанима Србије", рекао је председник Србије Александар Вучић.

Студенти тврде међутим да захтеви нису испуњени и настављају протесте и блокаде факултета.

Међу утисцима које су новинари ББЦ на српском забележили са досадашњих студентских похода, издвајамо пет ствари.

Погледајте и видео: Шта је обележило студентска пешачења

Сузе

Много их је било.

Плакали су људи који су дочекивали студенте, говорећи да им колоне младих после много година буде наду у лепшу будућност.

Плакали су студенти због дочека мештана који су им нудили смештај, храну, загрљаје и аплаузе.

„Никад овако нешто нисмо доживели", „не може да се опише речима", говорили су са осмехом и сузама у очима ББЦ репортерима док су после вишедневних пешачења стизали до крајњих одредишта.

После вишедневних пешачења , за њих су били распространи црвени теписи, кроз шпалир људи који су их поздрављали аплаузима.

На исти начин, пред београдски протест „15 од 15" дочекана је Дијана Хрка, мајка Стефана Хрке, који је страдао у паду надстрешнице.

Погледајте видео: Дијана Хрка, мајка погинулог Стефана - „То су моја деца која крваре и боре се за правду"

Људи су плакали због помешаних осећања.

Иако су трагични догађаји покренули демонстрације и незадовољство, заједништво током шетњи побудило је сузе радоснице.

Погледајте видео: Долазак студената у Крагујевац - „Више ништа не боли"

Погледајте и овај видео: Сретењски сусрет студената у Крагујевцу

Жуљеви

Плакало се из због жуљева и повреда због којих су поједини морали да одустану од пешачења.

ББЦ новинари затекли су студенткињу Симону у групи која је ишла ка Крагујевцу на скуп „Сретнимо се за Сретење", а која није могла да настави даље.

„Стопала су ми катастрофа.

„Дође ми да у овим кломпама наставим са њима даље", рекла је Симона стојећи у белим рупичастим папучама поред пута којим се кретала студентска колона.

Студентима у колонама прву помоћ пружале су њихове колеге медицинари.

„Најважније ми је било да стигнемо до циља у што већем броју, и да што мање студента одустане.

„Најтеже ми је кад некога морамо да вратимо кући или да се растајемо због неких повреда или болова", испричала је Катарина Павловић са Високе здравствене школе из Београда.

Било је и родитеља који су чекали децу на крајњим одредиштима и превијали им повређена стопала, попут маме у Нишу.

Погледајте видео о мами и ћерки са наше Instagram странице

Због студентских колона које су се кретале кроз Србији били су привремено затворени поједини путеви, док су током скупова биле блокирани делови већих градова више сати.

Вучић је за блокаде рекао да су „противуставне и противзаконите".

Раније је позвао полицију да обезбеђује све скупове, а после више инцидената у којима су повређени студенти, када су поједини возачи покушали да пробију блокаде на путевима.

Погледајте видео: „500 нишких студената за Београд кренуло"

Од Новог Сада до Ниша: Сличности и разлике

Пише: Слободан Маричић, ББЦ новинар

Протесте памтим по сликама.

Да, сва три (Нови Сад, Крагујевац и Ниш) имала су нешто заједничко - толико људи, хране и суза да их је немогуће пребројати.

Свих шест, ако рачунамо Славију, па Аутокоманду и поново Славија и Скупштина Србије 15. марта, који су такође на списковима највећих скупова у модерној историји Србије.

Славија се ту највише разликује од осталих.

Током одавања почасти страдалима на новосадској железничкој станици 15-минутном тишином, попео сам се на Е из црвено-белог натписа Београд, недалеко од кружног тока, и где год да сам погледао били су људи и светло њихових телефона.

И тишина.

То је прва слика.

На Аутокоманди је ситуација већ била мало другачија - протест је трајао 24 сата, многи су долазили и одлазили, а атмосфера је била готово фестивалска.

Слике коју памтим су некадашњи кошаркашки репрезентативац Владимир Штимац, а сада функционер Нове демократске странке Србије (НДСС), како усред гужве игра баскет са демонстрантима и момак који је дошао из Црне Горе како би спремао пицу.

Хране је било, али не баш као у Новом Саду... Или у данима пред Нови Сад.

Јер каква ће ситуација бити видело се чим су студенти кренули на 70 километара дуг марш.

У Новој Пазови су људи дуж целог села стајали уз пут и константно, многи уз сузе, искакали пред студенте нудећи им храну, док се Стара Пазова се окупила у центру села и изнела све што је имала.

То је трећа слика.

Погледајте видео: Стара камера, за нови тренутак - студентски протест у Новом Саду

То је и једна од разлика скупова, када је реч о храни сви су износили оно по чему су најбољи - у Новом Саду је било леба и масти, а у Нишу роштиља.

Атмофера је свуда била иста, уз те константне сузе и осећај заједништва и солидарности који су истицали сви демонстранти са којима сам причао, али је разлике било у транспарентима.

Ту се поново враћамо на локализме - четврту слику.

У Новом Саду војвођанских - „прво фруштук, па ондак на пут", „не лажи ми бабу и Жику", уз слику Ђорђа Чваркова из Државног посла - у Крагујевцу са много шајкача, а у Нишу цитата из Зоне Замфирове, мајања и кратких попут „ће буде".

И већ су по интернету кренули фазони и форе како ће се Београд показати 15. марта и шта ће Београђани спремити гостима - авокадо тостове и другу фенси храну из центра града је гласио најуобичајнији одговор.

Али са скупа15. марта ипак памтим друге слике - непрегледну масу, поломљене тракторе, мирис разливеног бетона и кордоне испред Пионирског парка.

Погледајте видео: Откуд десетине трактора у центру Београда

Храна

Где год су пошли - дочекала их је храна, много хране.

За њих су кували познати мајстори, неки су чак дошли из Црне Горе само да припреме специјалитете за демонстранте, како претходно на Аутокоманди, тако и у Новом Саду.

Највише хране даровали су мештани села и градова кроз које су пролазили.

„Молим колеге да се не преједају", шаљиво је поручио редар мегафоном студентској колони која се ходила кроз гостопримљиви Срем, чувен по гурманлуцима.

На менију су биле кифлице, слаткиши, воће, специјалитети, али и храна из младости њихових родитеља - парче хлеба намазано машћу и посуто алевом паприком.

После протеста у Нишу, Вучић је коментарисао јеловник за студенте.

„Ја сам на путу сваки дан, ја једем сендвиче, а ови тамо прасиће, а пре тога од чорбице само гулаш", рекао је.

Погледајте видео са нашег Instagram профила

Заједништво

Од почетка блокада и протеста студенти су у први план истицали заједништво, понављајући да њихове организације немају вође и да сви учествују у доношењу одлука.

Заједништво су показали и на друге начине пошто су „похитали" у Нови Пазар, а потом угостили колеге из овог мултиетничког града у Нишу.

„Е, они стварно постоје", тако је студенткиња Селма Колашинац описала нови однос према Новом Пазару који је дошао до изражаја током студентских протеста.

Док су на улицама Ниша демонстранти бирали шта ће да једу, у просторијама Филозофског факултета студенти су обезбедили посебне оброке за колеге муслимане, којима је почео месец поста.

„Спремили су нам храну, пазили су нас, обезбедили су нам просторије где можемо обављати молитву.

„Нишлије су нас дочекале као породица, пуно ми је срце", рекла је Дина Меховић, студенткиња Државног универзитета Новог Пазара.

Погледајте видео о студентима из Ново на нашем Instagram налогу

„Пумпај!" и Ћаци

До зиме 2025. у Србији су се обично само пумпале гуме.

Током студентских шетњи и протеста глагол пумпај је добио нови слој значења.

Најједноставније објашњење било би да поручује 'Не спуштај енергију', мада се тиме не исцрпљује значење које је реч добила.

Њоме су људи дочекивали студенте, редари су је узвикивали када почне да опада елан у колонама, студенти су неретко узвикивали у телевизијске камере као једини коментар.

Поред „пумпај", на беџевима и транспарентима претходно су се издвојиле црвена шака, као симбол протеста од почетка, али и порука упућена председнику Александру Вучићу „Ниси надлежан".

То је био одговор студента на председников позив на дијалог и његова уверавања да су студентски захтеви упућени другим институцијама испуњени.

На транспаренте су ускочили и Ћаци - нова реч настала на графиту пред Јовином гимназијом у Новом Саду.

Ко је 'Ћаци' и какве везе има са студентским протестима можете прочитати овде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]