Незапамћене суше у Ирану, групна молитва за призивање кише

Власти у Ирану су попрскале облаке хемикалијама како би изазвале кишу, у покушају да се изборе са најгором сушом у последњих неколико деценија.

Познат као засејавање облака, процес је спроведен изнад басена језера Урмија у током викенда, известила је званична иранска новинска агенција Ирна.

Урмија је највец́е иранско језеро, али је углавном пресушило остављајуц́и огроман слој соли.

Засејавање облака је процес убацивања у облаке хемијских соли, између осталих сребра или калијум јодида, авионима или путем генератора на земљи.

Водена пара затим може да се лакше кондензује и претвори у кишу.

Ова техника постоји деценијама, а Уједињени Арапски Емирати је користе последњих година како би решили проблем сташице воде.

Иранска метеоролошка служба саопштила је да су падавине ове године смањене за око 89 одсто у поређењу са дугорочним просеком, известила је агенција Ирна.

Ово је најсушнија јесен у Ирану у последњих 50 година, додају.

Количина падавина је рекордно ниска, а резервоари су скоро празни.

Званичници су најавили мере за кажњавање домац́инстава и предузец́а која троше прекомерне количине воде.

Председник Масуд Пезешкијан недавно је упозорио је да ће, ако ускоро не буде довољно падавина, могле да буду уведене строге рестрикције у Техерану.

Али, додао је, можда чак ни те рестрикције можда нец́е бити довољно да се спречи катастрофа.

„Ако то не успе, можда ц́емо морати да евакуишемо Техеран", рекао је ирански председник.

Његови коментари изазвали су критике у иранским медијима и на друштвеним мрежама.

Бивши градоначелник Техерана, Голамхосеин Карбаши, назвао је идеју „шалом“ и рекао да „евакуација Техерана нема никаквог смисла“.

Криза са водом недељама утиче на свакодневни живот у престоници.

„Планирам да купим цистерне за воду које ц́у користити за тоалет и друге потрепштине“, рекла је једна жена у Техерану за ББЦ персијски сервис.

Ирански репер Вафа Ахмадпур је током лета објавио видео на друштвеним мрежама на којем се види како из славине у куњини не тече вода.

„Прошло је четири или пет сати.

„Купио сам флаширану воду само да бих могао да одем у тоалет", додао је.

Молитва за кишу у Техерану

Стотине људи се 14. новембра окупило у џамији у Техерану на молитиви за падавине.

Ирански метеоролози су известили да је било падавина на западу и северозападу земље, а на једном снимку се виде снежне падавине на скијалишту северно од Техерана, први пут ове године.

Већ неколико недеља, медији указују да постоји опасност да ће главни извор воде за пиц́е у Техерану пресушити.

У главном градском резервоару сада је „само 14 милиона кубних метара воде", рекао је раније директор компаније за водоснабдевање иранске престонице Бехзад Парса.

Пре годину дана, у овом резервоару је било 86 милиона кубних метара.

Упозорио је да на тренутном нивоу, Техеран може да буде снабдевен пијаћом још само „две недеље".

Регион Техерана суочио се са дуготрајном сушом, што је довело до једне од највећих несташица воде у последњих неколико деценија.

Ниво падавина је „скоро без преседана у последњих 100 година", рекао је локални званичник у октобру.

„Ако не буде падавина у наредним месецима, управљање водним изворима и одрживо снабдевање водом за пиц́е у Техерану суочиц́е се са озбиљним изазовима“, пренела је државна новинска агенција ИРНА.

Широм Ирана, несташице воде и чести нестанци струје довели су до великог незадовољства.

Нивои воде у резервоарима су на историјском минимуму, нестанци струје су редовни, а живци су све тањи.

„Искључења воде и огромни пад воденог притиска доводе до тога да стамбене зграде брзо остану без воде или да је уопште немају“, каже становница Техерана за персијски сервис ББЦ-ја.

„Кад нестане и струја, интернет и лифтови такође престају да раде.

„Ситуација постаје неподношљива, нарочито по врелом летњем времену и масивном загађењу ваздуха.

„А ако код куће имате и мало дете или неког старијег, још је горе, зато што они понекад морају да трпе такве услове сатима“, каже жена која је тражила да остане анонимна.

Од стамбених зграда у престоници до села у Хузестану и Систан-Балучистану, свакодневни живот је угрожен, а многи кажу да је неподношљиво.

После пет узастопних сушних година и рекордних врелина, Техеран се приближава тренутку да општинске чесме потпуно пресуше.

'Нулти дан'

Званичници упозоравају да би без значајног смањења потрошње делови града могли у року од неколико недеља да се суоче са „Нултим даном" - тренутком кад чесме по домаћинствима буду биле затваране у ротацији, а вода дељена преко хидраната или цистерни.

Од почетка године, редовно издају упозорења.

Ванредно стање прати екстремне летње температуре и врши притисак на иранску остарелу електро-енергетску мрежу.

'Није криза са водом, већ водени банкрот'

„Ово није само водена криза, већ 'водени банкрот' - систем је толико преоптерећен да штета чак више не може ни да се поправи“, каже професор Кавех Мадани, директор Института за воду, животну средину и здравље Уједињених нација, за персијски сервис ББЦ-ја.

Даниел Цегаи из Конвенције УН-а за борбу против дезертификације (УНЦЦД) додаје да је Иран најбоља илустрација шта се дешава кад се споје несташица воде, пропадање земље, климатске промене и лоша владавина.

Каже да је ово сурово упозорење за друге земље.

Шта би 'Нулти дан' значио у Техерану

У пракси, за „Нулти дан" би болнице и основне службе постале приоритетне, док би домови добијали унапред ограничена следовања.

Власти би могле на смену да искључују воду по насељима.

Богатија домаћинства могу да инсталирају резервоаре за воду на кровове; сиромашније породице ће имати проблема.

„Људи су изузетно отпорни и брзо ће се прилагодити", каже професор Кавех Мадани, бивши заменик шефа иранског Министарства за животну средину.

„Моја већа брига је да че, ако следећа година такође буде била сушна, наредно лето бити још горе."

ББЦ је затражио коментар од иранског Министарства спољних послова, лондонску амбасаду и лондонски конзулат Техерана за планове земље поводом несташице воде.

Нису одговорили на мејлове и писмо уручено амбасади.

Критично низак ниво у резервоарима

Главни град Техеран је највећи град у Ирану у којем живи скоро 10 милиона људи.

Он зависи од пет главних брана.

Једна од њих, брана Лар, практично је пресушила и функционише на само један одсто нормалног оперативног нивоа, према компанији која је води.

Председник Масуд Пезешкијан је позвао грађане да хитно смање потрошњу за најмање 20 одсто.

Званичне бројке показују да је у јулу потражња опала за 13 одсто, у поређењу са прошлом годином.

Уочи септембра и октобра, власти су затражиле додатну штедњу од још 12 одсто да би залихе биле довољне.

Зграде владе у Техерану и другим градовима редовно се затварају да би се штедела енергија, што је довело до жалби компанија услед губитака због тога.

Од суше до 'воденог банкрота'

Званичне бројке показују да су падавине у протеклој години за 40-45 одсто испод дугогодишњег просека.

У неким покрајинама су смањене за више од 70 одсто.

Али клима је само део ове приче.

„Ово није водена криза", тврди Мадани.

„Ово је водени банкрот - стање у ком штета не може више до краја да се поправи а њено ублажавање више није адекватно решење."

Деценијама је Иран трошио више воде него што му је природа обезбеђивала, прво исцрпевши реке и резервоаре, а потом почевши да троше и резерве подземних вода.

„Суша није изазвала ово сама од себе“, каже Мадани.

„Лоше управљање и прекомерно трошење ресурса створили су ову кризу много пре него што ју је климатска криза интензивирала.“

Пољопривреда троши око 90 одсто иранске воде, већи део кроз неефикасно наводњавање.

Усеви који траже много воде, као што су пиринач и шећерна трска, узгајају се у сушним областима.

Цурења

У Техерану се навпдно губи и до 22 одсто обрађене воде због цурења у цевима која пропадају.

Међутим, у воденим системима широм света долази такође до сличног расипања. Вести о води Европе јављају да се 25 одсто пијаће воде Европске уније губи у цурењима. Мекински и компанија каже да 14-18 одсто америчке обрађене воде нестаје на сличне начине, а неке службе пријављују да се кроз цурења губи чак 60 одсто.

Иранске подземне воде су изузетно исцрпљене од 1970-их.

Потрошено је више од 70 одсто резерви, према неким проценама.

У неким подручјима, земљиште тоне за по 25 центиметара годишње због пропадања аквифера (пропусне стене или други материјал који настаје природним путем а који дозвољава води да тече под земљом).

То убрзава губитак воде.

Погледајте ранији видео: Јордан, држава која остаје без пијаће воде

Енергетски шок: Кад суве бране погасе светла

Несташица воде је покренула и енергетску кризу.

И док су резервоари празни, учинак хидроелектрана доживљава крах, а постројења која раде на гас имају проблема да намире све већу потражњу од клима уређаја и водених пумпи.

У јулу је државна новинска агенција ИРНА известила да је потражња за електричном енергијом скочила на 69.000 мегавата.

То је далеко изнад отприлике 62.000 мегавата неопходних за стабилно снабдевање.

Уобичајена су искључења струје на два до четири сата дневно.

Према извештајима у медијима и изјавама политичара, искључења струје највише погађају најсиромашније грађане, јер само богати највероватније имају агрегате.

Реакција владе

„Обезбеђивање пијаће воде је приоритет и сви морају да је добију", рекао је ирански министар за енергију Абас Алиабад.

Говорећи о покушајима да се уштеди вода, Алиабади је рекао: „Уз мере предузете ове године, успели смо да уштедимо троструко више воде него што шаљемо.“

Влада је на мети критика зато што је допустила рударење криптовалута (генерисање електронских валута) које троши много енергије.

За неке криптооперације тврди се да постоје политичке везе.

Званичници тврде да су кренули у лов на илегалне локације за рударење криптовалута и да им је приоритет снабдевање домаћинстава.

Алибади оптужује илегалне операције са криптовалутама за исцрпљивање залиха електричне енергије.

„Веома је тешко открити и елиминисати рударе активне на овом пољу", признаје.

Уз бес на улицама, осети се геополитика

Протести су избили у неколико покрајина, међу њима у Хузестану и Систан-Балучистану, где су несташице највеће.

Демонстранти су узтвикивали да су приступ „води, струји и животу“ њихово основно право.

И док бунари и канали пресушују, миграције због животне средине се убрзавају.

Многе породице се селе у Техеран у потрази за пословима, службама и бољом инфраструктуром.

Аналитичари упозоравају да би овај тренд могао да изазове још већу нестабилност док град прима нове расељене.

Криза се прелила и на геополитику.

После сукоба са Израелом из јуна 2025. године, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху истакао је десалинацију и технике рециклаже његове земље.

У поруци намењеној иранском народу, он је рекао да би могли имати користи „кад њихова земља буде била слободна“.

Техеран је одбацио ове опаске као политичку представу, а председник Пезешкијан је узвратио Нетанјахуу указивањем на хуманитарну кризу у Појасу Газе.

Данијел Цегаи из Конвенције УН за борбу против дезертфикације каже да Иран није усамљен у региону.

Широм западне Азије, вишегодишње суше подривају снабдевеност раном, стабилност и људска права.

Они утичу на пољопривреду, енергију, здравље, превоз и туризам.

Упозорење за читав свет

Данијел Цегаи каже да свет улазу у доба суше настале људском активношћу, потпомогнуту климатским променама и прекомерним искоришћавањем земље и воде.

Иран, тврди он, показује шта се дешава кад се укрсте оскудица, пропадање земље и лоша владавина.

Светски гледано, суше су се повећале за 29 одсто од 2000. године, према Уједињеним нацијама.

Ако ови трендови буду настављени, троје од четворо људи би могло да буде погођено пре 2050. године.

Погледајте видео: Зашто је воде све мање и како избећи оскудицу

Суша из 2015-2018. године у Кејптауну, кад је овај град у Јужноафричкој Републици увео ограничења по особи и повећао накнаде, често се наводи као модел проактивне реакције.

„Ми знамо за технолошка решења - морамо да претворимо знање у политику, а политику у праксу.

„Није питање да ли ће суша наступити, већ када", каже Цегаи.

Гледање у будућност

Стручњаци кажу да решења постоје, али им је потребна хитна, координисана акција за све: водену, енергетску и земљишну политику.

Иран је обећао да ће смањити националну потрошњу воде за 45 милијарди кубних метара годишње у периоду од седам година преко поновне употребе, наводњавања кап по кап и побољшања у испоруци воде.

Ове амбициозне циљеве успоравају међународне санкције, бирократија и недовољна улагања.

„Иран на крају мора да прихвати властито стање воденог банкрота“, каже еколог Кавех Мадани.

„Што касније влада буде прихватила неуспех и финансирала другачији развојни модел, све су мање шансе да се избегне пропаст.“

Његово упозирење је сурово:

Неће временски услови диктирати да ли ће чесме Техерана наставити да раде у најтоплијим месецима, већ је важно колико брзо буду реаговале власти.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]