Притисак на Нетанјахуа: Израелски резервисти устали против рата у Гази

Израелски рат у Гази меље даље, али противљење рату расте.

Последњих недеља су хиљаде израелских резервиста - из свих грана војске - потписале писма у којима се захтева да влада премијера Бенјамина Нетанјахуа обустави борбе и уместо тога се усредсреди на постизање споразума који ће вратити преосталих 59 талаца у Хамасовим рукама.

Пре осамнаест месеци, мало је Израелаца сумњало у логику рата: поразити Хамас и вратити таоце.

Код многих је јануарско примирје и накнадни повратак више од 30 талаца пробудило наду да би рат могао ускоро да се оконча.

Али након што је средином марта Израел прекршио примирје и вратио се рату, те наде су биле развејане.

„Дошли смо до закључка да се Израел креће у веома лошем правцу", рекао ми је Дени Јатом, бивши шеф обавештајне службе Мосад.

„Ми смо свесни да су оно што највише брине Нетанјахуа његови властити интереси.

„А на списку приоритета, први су његови интереси и интереси одржавања стабилне владе, а не таоци."

Многи од потписника тих скорашњих писама су, попут Јатома, премијерови дугогодишњи критичари.

Неки од њих су учествовали у антивладиним протестима који су претходили избијању рата 7. октобра 2023. године после Хамасовог напада на Израел.

Али Јатом каже да то није разлог зашто се он одлучио да се огласи.

„Потписао сам своје име и учествујем у демонстрацијама не из било ког политичког разлога, већ из националног разлога", каже он.

„Изузетно сам забринут да ће моја земља застранити."

Прво отворено писмо које је било објављено, почетком априла, потписало је 1.000 резервиста и пензионера ваздухопловних снага.

„Наставак рата не доприноси ниједном од његових декларисаних циљева", написали су они, „и довешће до смрти талаца."

Потписници су позвали остале Израелце да следе њихов пример пре него што истекне време за процењених 24 таоца за које се још верује да су живи у Гази.

„Сваки наредни дан који прође додатно ризикује њихове животе. Сваки тренутак оклевања је велика брука."

У недељама од тада, слична писма потекла су из скоро сваке гране војске, па и елитних борбених и обавештајних јединица, заједно са великим бројем одликованих команданата.

Свеукупно више од 12.000 потписника.

После 7. октобра, стотине хиљада израелских резервиста се одазвало позиву, жељно да служи.

Али сада, све више и више њих то одбија да ради, а извештаји сугеришу да је одзив резервиста спао на чак 50-60 одсто.

За војску која се умногоме ослања на резервисте у вођењу њених ратова, то је предстојећа криза размера који нису виђени још од првог израелског рата против Либана 1982. године.

У озеленелом јерусалимском парку срећем „Јоава" (није му право име), пешадијског резервисту који је тражио да остане анониман.

Јоав је служио у Гази прошлог лета, али каже да то не би поново радио.

„Имао сам осећај да морам да идем да помогнем браћи и сестрама", рекао ми је он.

„Веровао сам да радим нешто добро. Компликовано, али добро. Али сада на то више не гледам на исти начин."

Решеност владе да настави да се бори против Хамаса, док таоци ризикују смрт у тунелима Газе, каже Јоав, потпуно је погрешна.

„Веома смо снажни и можемо да победимо Хамас, али суштина није у томе да се победи Хамас", каже он.

„Суштина је у томе да ћемо изгубити нашу земљу."

Током времена које је провео у Гази, каже ми Јоав, покушавао је да буде „најморалнији војник који човек уопште може да буде".

Али што рат дуже траје, кажу критичари, Израелу је теже да тврди, као што то званичници владе често раде, да је њихова војска најморалнија на свету.

У скорашњој колумни у листу левог центра Харец, пензионисани генерал Амирам Левин рекао је да је време да војници, почев од виших команданата, почну да размишљају о одбијању да извршавају наређења.

„Ризик од увлачења у ратне злочине и задавања смртоносног ударца Израелским одбрамбеним снагама и нашем социјалном етосу", написао је он, „чини немогућим да се само стоји по страни."

Погледајте видео: Неиспричане приче преживелих у нападу Хамаса на музички фестивал Нова

Неки критичари Израела, међу њима и они који су га тужили Међународном кривичном суду и Међународном суду правде, тврде да су такве границе већ одавно прекорачене.

Нетанјаху се окомио на демонстранте, одбацујући њихове бриге као „пропагандне лажи" које шири „шачица маргиналних елемената - гласни, анархични и отуђени пензионери, од којих већина није служила у војсци годинама."

Али анкете сугеришу да протестна писма одражавају све веће уверење јавности: да ослобађање преосталих талаца треба да буде испред свега.

У Тел Авиву, где се бучне антиратне демонстрације одржавају више од годину дана, слике талаца се држе високо у ваздуху док други демонстранти седе на путу, држећи у наручју слике палестинске деце убијене током рата.

Усред пометње коју су изазвала писма, такви емотивни изливи као да су успели да уздрмају власт.

Полиција је 20. априла кратко поручила демонстрантима да „слике деце или беба из Газе" неће бити дозвољене, заједно са плакатима на којима стоје речи „геноцид" или „етничко чишћење".

После згрожене реакције организатора, полиција је брзо одустала од те идеје.

У међувремену, премијер наставља да говори о решености да порази Хамас.

Војни притисак, наставља да инсистира Нетанјаху, једини је начин да се таоци врате кући.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]