Шта победа Зорана Милановића значи за Хрватску

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 10 мин
Убедљива победа Зорана Милановића на председничким изборима отворила је ново поглавље политичког живота у Хрватској и неизвесност у будућим, ионако већ напетим односима са владом коју предводи Хрватска демократска заједница (ХДЗ).
Милановићева кампања била је усмерена управо на жестоку критику владе, указивао је на корупцију, а током првог мандата није се либио и да поткачи Европску унију, у коју је управо он увео Хрватску 2013. године као премијер.
Главног политичког ривала, председника Владе Андреја Пленковића, који је својевремено био посланик Европског парламента, називао је „бриселским чиновником".
Из владе је добијао епитете да је „проруски човек" и „евроскептик", а таквим га сматрају и у појединим западним круговима.
Ипак, са око 730.000 гласова више од противкандидата Драгана Приморца из ХДЗ-а, бирачи су показали да председничку улогу, иако је по Уставу више симболична, схватају као кључ за спречавање једне странке да држи све полуге власти, а ХДЗ је деценијама најмоћнија.
„Неће он нас извући из Европске уније, иако је некад оштар на речима, али он добро зна шта ради и паметно ради за нас", каже пензионерка Жељка Шубин из Дубровника за ББЦ на српском.
Тријумф Милановића, политички аналитичар Драган Багић оцењује као велики успех јер је, упркос ниској излазности (најмањој у последњих 25 година), добио више гласова него пре пет година.
„То је редак случај у Хрватској, што значи да није само задржао, већ је и придобио нове бираче", говори Багић за ББЦ на српском.
Сматра да се однос снага на терену неће много променити, јер ће Милановић и Пленковић остати кључне политичке фигуре, мада председнику иде у прилог овакав резултат на семафору после директних избора.
„Само се клатно политичког легитимитета сада померило ка Милановићу и он ће бити у прилици да диктира смер тих процеса, барем у оном делу где мора да сарађује са премијером", објашњава аналитичар из Хрватске.
Избори су одржани у тренутку када се држава чланица Европске уније и НАТО-а од 3,8 милиона људи бори са инфлацијом, корупцијским скандалима и недостатком радне снаге, пише агенција Асошијејтед прес.
Међутим, пише АП, он је најпопуларнији политичар у Хрватској, а понекад га упоређују са новоизабраним председником Сједињених Америчких Држава (САД) Доналдом Трампом због борбеног стила комуникације с политичким противницима.
Милановиц́ (58) осудио је руску инвазију на Украјину, али је такође критиковао војну подршку Запада Кијеву.
Противи се и идеји да хрватски војници помажу у обуци украјинских трупа у Немачкој.
„Одбрана демократије није да свакоме ко не мисли као ви кажете да је 'руски играч'", рекао је Милановиц́ новинарима у недељу.
Такав стил комуникације је „у ствари тоталитаран", додао је он.
Према прелиминарним резултатима Државне изборне комисије (ДИП) , Милановић је победио у свим жупанијама и Граду Загребу, док је кандидат ХДЗ-а, као и у првом кругу, највише гласова добио само у иностранству.
Људи су изабрали Милановића да би се одржала равнотежа моћи у држави, владу води ХДЗ, а председник да буде из опозиције, објашњава Анкица Мамић, стручњакиња за комуникације.
„Милановић је све време прозивао Приморца, називајући га Пленковићем човеком и читава кампања је била усмерна на то да не сме да се да Пленковићу апсолутна власт, а Хрвати не воле да су им сва јаја у истој корпи.
„Зато су се, између осталог, гласачи и окренули Милановићу, а не што су били пресрећни и презадовољним његовим мандатом", додаје за ББЦ на српском.
Други разлог велике разлике у гласовима аналитичар Багић приписује лошој мобилизацији ХДЗ-а унутар њиховог гласачког тела.
„Сама перцепција Драгана Приморца као кандидата је била лоша", оцењује он.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Пружена рука Милановића влади, без честитке Пленковића

Аутор фотографије, Reuters
После затварања биралишта, када су резултати били већ познати, Пленковић је у изјави за медије из изборног штаба Приморца рекао да је „теза о кошарици с јајима дебилна", што за њега није уобичајен речник.
Ни Пленковић, а ни Драган Приморац нису честитали победу новом-старом шефу државе.
„Честитам хрватској демократији", рекао је Приморац после релативно дугачког постизборног говора са мало јасних политичких порука.
Недуго потом, уз овације „Зоки, Зоки" и громки аплауз, у друштву супруге, Милановић се озарен обратио присталицама у препуној Творници у Загребу.
„Ово је за мене велики дан, ову победу доживљавам као признање и одобравање мог рада и акт поверања", изјавио је у изборној ноћи.
Као и после првог круга избора, у којем је замало добио потребну натполовичну већину, Милановић је поновио да пружа руку влади, иако између њега и Пленковића има великог неслагања.
„Влада је најодговорнија у овој држави и молим је да чује, то су јој поручили грађани, ово није подршка мени - нико нема подршку 75 одсто бирача, то је само данас и у овом тренутку.
„Држаћу се Устава, моја дужност је да будем равноправан у питањима спољне политике, а то налаже сарадњу и сазивање Савета за националну безбедност, које се већ три године не сазива, али не мојом вољом", поручио је нови-стари председник који се током говора у шали једном и поклонио окупљенима.
Захвалио се свима који су га подржали, као и гласачима ХДЗ-а, што је поздрављено аплаузом.
Председничка овлашћења су релативно уска, али је функција симболички важна, јер представља земљу у иностранству, врховни је командант Оружаних снага, расписује изборе за Хрватски сабор и референдуме и извршну власт дели са владом.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Вишегодишњи сукоб Милановића и Пленковића кулминирао је 2024. председниковим изненадним расписивањем парламентарних избора и најавом да ће се кандидовати за премијера Хрватске, што му је Уставни суд забранио.
Њихова нетрпељивост је „нашкодила репутацији државе, јер се више није гледало на земљу где се договором и разговором могу решити ствари", указује Анкица Мамић.
„Тај однос треба да се редифинише или ће држава и даље трпети штету.
„Пленковићу ће сада бити тешко да избегне барем покушај разговара", додаје, подсећајући да Устав Хрватске обавезује премијера на сарадњу са председником.
Лични сукоби премијера и председника ће се наставити, а на то би додатно могла да утиче најава владе о промени Закона о одбрани, сматра Вишеслав Раос, професор Факултета политичких наука у Загребу.
„Влада на неки начин жели заобилазним путем да спречи Милановића да им се меша у намере, попут враћања војног рока.
„Председник по Уставу мора да потпише закон, а може и да га пошаље Уставном суду на потврду, што никада није чинио до сада, а уз ову огромну победу, Милановић нема никакву мотивацију за било каквом сарадњом иако је пружио руку помирења", додаје Раос.
Иако хрватски медији пишу да је премијер Пленковић овим резултатима поражен и потучен, комуниколошкиња Мамић сматра да му Милановићева победа неће значајно уздрмати владајућу коалицију која располаже државним новцем.
„Пленковић је остварио уверљиву победу на парламентарним изборима.
„Премијер је политички и објективно јача улога - то је права функција моћи у Хрватској", објашњава комуниколошкиња из Загреба.
Подсећа да је добро прихваћен у Европи и да многи становници Хрватске и даље мисле да је он најбољи избор за премијера.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Шта кажу грађани?
Загрепчанин Стјепан Букал каже да без ЕУ Хрватска не може да живи, а да Милановић „све ради супротно, свађа нас са светом".
„Он само то и уме - да се свађа, ништа не зна да ради, па није ништа урадио за нас ни када је био премијер.
„Да немамо Пленковића ми бисмо били последња нула. Он је признат у свету, сарађује са Европском унијом и обезбеђује нам помоћ", каже он.
Жељка Субин из Дубровника каже да у Милановићу препознаје упорност коју је видела у првом председнику државе Фрањи Туђману.
„Туђман је тако успео да нам донесе независност, а Милановић има ту црту", додаје Шубин.
Милановићев слоган под којим је наступао био је управо „Председник за председника", исти који је Туђман користио 1997. године.
Говорио је и да су „Туђман и Тито најбоље што су Хрвати имали".
Али неки млади становници Хрватске су изразили фрустрацију због недостатка расправе међу политичким лидерима о питањима која их занимају, као што су становање или животни стандард студената.
„Чујемо их (политичаре) како причају углавном о старим, рециклираним темама. Оно што је важно младим људима не пада им на памет", рекла је студенткиња Ивана Вучковиц́ за агенцију Франс прес.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Нетипична обраћања и контроверзни поступци
Милановићев први мандат није обележио само сукоб са Пленковићем, већ и његов сликовит, често нетипичан језик за политичаре и контроверзни поступци за представника лево оријентисане странке, као што је СДП.
То му је вероватно помогло и овог пута.
„Милановић је успео да привуче и бирачко тело које није лево оријентисано, продајући им причу која је суверенистичка, али се показало да људи то желе", каже Вишеслав Раос, професор Факултета политичких наука из Загреба.
У говорима често критикује Европску унију, као, например, непосредно после победе, изјавивши да Унија „у много чему није демократска и није модерна Европа у којој жели да ради и живи, али да ће учинити све да то промени".
„Милановић није евроскептичан, само је увидео да многи становници имају такав сентимент и схватио је да може да игра на ту карту, како би их привукао.
„А пошто се Пленковић сматра човеком ЕУ, Милановић нужно мора да гради критику због тога", објашњава Раос.
Милановић је јавно осудио „За дом спремни" као нацистички поздрав, али се на мети критика нашао када је вратио одликовања осуђеним ратним злочинцима, попут Бранимира Главаша, осуђеног за злочине против цивила у Осијеку 1991.
Политички противници оптужују га да је проруски оријентисан, јер се противи слању хрватских војника на украјински фронт.
Од када је проглашена независност Косова без сагласности Србије, коју је и Хрватска признала, „било је питање када ће Руси или неко трећи учинити исто", рекао је годину дана пошто је Москва покренула инвазију на Кијев 24. фебруара 2022.
Упркос критикама о слању војника у Украјину, каже да би ухапсио Владимира Путина, руског председника, уколико дође у Хрватску.
„Он није ни проруски човек, сутра да се Пленковић састане са Путином, Милановић ће отићи у Кијев да подржи Владимира Зеленског, председника Украјине", каже професор из Загреба.
Међу замеркама на његов рад су и критике да је просрпски оријентисан и да има присан однос са Милорадом Додиком, председником Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).
Ипак, у данима око годишњице страдања српске породице Зец у Загребу 1991. изјавио да је убиство брачног пара и детета „кукавичко, али да Хрватска с тим нема ништа", као и да су преживели добили одштету, „па шта још треба".
Недавно је на питање да ли би позвао Александра Вучића у званичну посету или би се одазвао позиву за долазак у Београд, Милановић је одговорио да „познаје председника Србије лично, али да му се на неки начин не може помоћи и да је у Хрватској непожељан", као и да треба да се одлучи да ли му је партнер Русија или Европска унија.
Међу реткима је на хрватској политичкој сцени који заговара и признање Палестине, посебно у светлу рата у Гази који траје дуже од годину дана.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Локални избори: Ветар у леђа СДП-у
Становници Хрватске су за годину дана три пута излазили на биралишта.
На парламентарним, одржаним у априлу 2024, убедљиво је победио ХДЗ, а у јуну су бирали представнике државе у Европском парламенту.
У мају 2025. године их чекају и локални избори, а победа Милановића даће ветар у леђа СДП-у и мањим странкама које су га подржавале, сматра Анкица Мамић.
„Сигурна сам да ће он то врло добро искористити, да ће бити на терену и подржавати их да би остварио и конкретну политичку моћ - погураће СДП", каже она.
Да ће позиција СДП-а на предстојећим изборима на локалу бити лакша сагласан је и политиколог Багић, али указује да јој то не гарантује нужно и победу.
„Почетна позиција странака левог спектра биће повољнија, али ће пресудити квалитет кандидата, кампање и програми за решавање проблема појединих локалних средина.
„ХДЗ ће морати да уложи много више напора како би понудио квалитетније кандидате и ублажио резултате ових избора", закључује.
Ко је Зоран Милановић
- Рођен је 30. октобра 1966. године у Загребу
- Дипломирао је право и крајем 1990-их почео да ради у Министарству спољних послова, да би касније био и саветник шефа хрватске дипломатије
- Учествовао је у мировним мисијама ОЕБС-а у Азербејџану 1994, а од 1996. до 1999. био је саветник у хрватској мисији при Европској унији и НАТО у Бриселу
- Председник СДП-а постаје 2007, после смрти Ивице Рачана, бившег хрватског премијера и оснивача партије
- Четири године касније предводио је Кукурику коалицију, у оквиру које су биле четири партије левог центра, када постаје премијер
- Он је фомрално и увео земљу у Европску унију 2013. године
- После пораза од ХДЗ-а на изборима 2016, најавио је повлачење из политике, када је кратко радио и као саветник албанског премијера Едија Раме
- Ипак, три године касније, као кандидат СДП-а, на председничким изборима побеђује Колинду Грабар Китаровић (ХДЗ) и постаје председник Хрватске 2020.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








