По чему ћемо је памтити: 24 догађаја која су обележила 2024. годину

Једног далеког дана, када некој млађој генерацији будете препричавали годину за нама, по чему ћете је памтити?

Иако је ових 366 дана пролетело, много се тога догодило - и лепог и ружног.

Које ће вам слике бити у глави када се, можда баш уз ону музику из „Грлом у јагоде", сетите 2024. године? Неколико осмеха, погледа и нажалост, превише тешких призора.

Има ли уопште музике у позадини, или је мук, као после оних најтежих тренутака?

Рећи ћете, то је била година коју ћемо памтити:

1. По паду надстрешнице у Новом Саду

После 1. новембра, када је у паду надстрешнице тек реновиране Железничке станице у Новом Саду погинуло 14 људи, а још једна жртва касније подлегла повредама, Србија више није била иста.

Покренут је велики талас протеста, предвођених слоганима „Корупција убија" и „Руке су вам крваве", којима се тражи утврђивање одговорности за пад надстрешнице.

Званичници су већ у првим сатима после трагедије тврдили да надстрешница није била реновирана, али су их стручњаци убрзо оповргли.

Пред Нову годину оптужница је подигнута против 13 људи, међу којима је и доскорашњи министар грађевинарства Горан Весић.

2. По првим пресудама за мајске трагедије

Пред крај године родитељи малолетног дечака, који је у мају 2023. извршио незапамћени злочин у београдској основној школи, осуђени су на укупно 17 година и шест месеци затвора.

Малолетни К. К. је 3. маја 2023. у Основној школи „Владислав Рибникар" убио деветоро ђака и чувара и ранио још петоро ученика и наставницу историје.

Пошто је у тренутку злочина имао мање од 14 година година, дечак није могао кривично да одговара.

Нешто раније је 22-годишњи Урош Блажић осуђен на 20 година затвора за масакр 4. маја 2023. у селима Дубона и Мало Орашје између Младеновца и Смедерева, где је убио деветоро, а ранио 12 младих људи.

На исту казну осуђен је и његов отац Радиша Блажић због незаконитог држања оружја.

У оба случаја реч је о првостепеним пресудама.

3. По протесту студената

Биће 2024. упамћена и као година „оног" протеста на Славији.

На београдском кружном току се тог 22. новембра, на позив студената, окупило више десетина хиљада људи, у једном од највећих протеста у новијој историји.

Студентски бунт почео је блокадом Факултета драмских уметности у Београду, чији су студенти нападнути током акције „Застани, Србијо", када су крајем новембра на 15 минута у тишини одавали почаст страдалима у Новом Саду.

Постепено се проширио на више од 50 факултета широм земље.

Студенти ће, како су најавили, и Нову годину дочекати на улицама.

Погледајте видео са великог протеста у Београду 22. децембра

4. По повратку Трампа на власт

Иако је најављивана једна од најнеизвеснијих изборних трка у америчкој историји, бивши председник Доналд Трамп се без превише проблема вратио у Белу кућу.

Победи Трампа, претходио је и покушај убиства док је говорио на предизборном скупу у Пенсилванији.

Неизвесност како ће Америка и планета изгледати када Трамп у 2025. поново преузме кормило једне од највећих светских сила скоро да је опипљива и обележиће свакако прве месеце наступајуће године.

Погледајте видео: Атентат на Доналда Трампа

5. По Жизел Пелико

Свет је током 2024. чуо и за име једне храбре жене - Жизел Пелико.

Име које је она сама тражила да се чује.

Њен супруг Доминик Пелико јој је од 2011. до 2020. у храну и пиће стављао издробљене пилуле за спавање и потом је несвесну силовао и звао десетине других мушкараца да јуе напаствују.

Он и још 50 мушкараца су крајем године осуђени на казне од три до 20 године затвора.

Жизел Пелико се одрекла анонимности и тражила да суђење буде отворено за јавност да би, како је истакла, срамота била на страни силоватеља, а не жртве.

И њено име неће бити заборављено.

Велику пажњу широм света су изазвале и оптужбе за сексуално злостављање против славних америчких репера Пи Дидија и Џеј Зија.

6. По Ђоковићевом олимпијском злату

Један од оних догађаја за које ће се многи сећати где су били, шта су радили и ко је све био ту када се догодио.

Памтиће се тренутак када је Новак Ђоковић по освајању последњег поена против Карлоса Алкараза пао на париску шљаку и почео да плаче, а камера ухватила како му палац подрхтава од емоција.

Током каријере је освојио све што се може освојити, али је на Олимпијским играма имао „само" две бронзе, због чега је ово злато често истицао као велики сан.

И зато, када је дошао до најсјајнијег одличја, које би могло да буде кључни аргумент у дебатама ко је највећи тенисер свих времена, цела Србија као да је била у потпуној екстази.

7. По оној прослави кошаркаша

На истом такмичењу виђен је и полуфинални сусрет кошаркашке репрезентације Србије са моћном селекцијом Америке препуном и НБА звезда.

Да, дрхтали су моћни Американци од екипе електора Светислава Пешића и тек пред сам крај меча успели да дођу до победе - касније и до злата - али нема везе, нека им.

„Орлови" су после у дуелу за бронзу савладали актуелног првака света Немачку, што су и те како знали да прославе, па су на додели медаља били... Па, прилично весели.

Троструки најкориснији играч НБА лиге Никола Јокић певао је „проклета је Америка и злато што сја".

8. По наставку пројекта Рио Тинто - и протестима

После дугих еколошких протеста, власти су 2022. стопирале пројекат „Јадар" компаније Рио Тинто, која на подручју Србије жели да отвори рудник литијума, рекавши да је на ту причу „стављена тачка".

Међутим, делује да је та тачка током 2024. постала зарез.

Влада Србије је у јулу усвојила уредбу којом омогућава наставак пројекта изградње рудника недалеко од Лознице, на западу Србије, што је изазвало низ нових протеста.

Еколошки активисти, неки мештани и демонстранти траже забрану истраживања и рударења литијума, тврдећи да би могло да дође до еколошке катастрофе.

Власти оптужбе негирају, а председник Александар Вучић каже да је отварање рудника „могуће 2028. године", што сматра економском приликом за Србију.

9. По затварању институција Србије на Косову

На Косову је затворен низ институција које су функционисале у систему државе Србије које званична Приштина не признаје.

На северу Косова, где мањинско српско становништво чини већину, затворене су, између осталих, канцеларије ПИО Фонда, Канцеларије за КиМ, Центра за социјални рад, и неколико предузећа.

Раније је у српским срединама укинут динар, затворена је банка Поштанска штедионица, трезор Народне банке Србије у Лепосавићу, као и објекти Поште Србије.

Преостале институције којима управља Србија на Косову данас су само у здравству и школству.

10. По нестанку девојчице код Бора

У Србији је 26. марта 2024. први пут активиран систем „Пронађи ме".

На мобилне телефоне широм земље стигле су поруке са описом двогодишње девојчице Данке Илић, нестале са породичног имања у селу Бањско Поље, недалеко од Бора.

Покренута је опсежна потрага, али девојчица није пронађена.

Ухапшена су двојица мушкараца из Бора - Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић - против којих је подигнута оптужница за тешко убиство.

Оптужени су у полицији прво признали убиство, да би га потом у тужилаштву негирали.

11. По паду Асада

Скоро да нико није предвиђао окончање крвавог грађанског рата у Сирији.

Крајем децембра, после муњевите офанзиве, побуњеници су ушли у сиријску престоницу Дамаск, чиме је означен крај готово 25-годишње владавине председника Башара ал-Асада.

Асад је са породицом отишао у Москву, где је добио политички азил.

Међутим, велико питање је како ће Сирија у будућности изгледати.

12. По новој влади - и протестима

Да, избори су били у децембру 2023, али је епилог уследио почетком 2024.

Уз парламентарне, одржани су покрајински и локални избори у 65 градова, међу којима и у Београду, а уследиле су бројне оптужбе о нерегуларности - посебно у престоници.

Уследили су бројни протести, а једна од лидерки опозиције Мариника Тепић штрајковала је глађу.

Власт је негирале све оптужбе, тврдећи да су избори вили „до сада најчистији и најпоштенији".

Србија је на крају 30. априла добила владу премијера Милоша Вучевића, лидера владајуће Српске напедне странке (СНС), са укупно 32 члана - највише од 2000. године.

13. По кружном току са семафором

Нови мандат на челу Београда поново је добио Александар Шапић, високи званичник СНС-а.

Уследиле су промене у главном граду, често изазивајући велике котроверзе.

Затворен је Стари савски мост, један од три у центру града, а најављена изградња новог на истом месту, што је изазвало свакодневне протесте активиста и грађана.

Почело је и рушење хотела Југославија, на чијем месту ће бити изграђен нови, због чега се такође протестовало.

Погледајте видео: Како се вози кроз кружни ток са семафором и без

Градске власти најавиле су бесплатан јавни превоз, чија ће возила у будућности бити „немањићко плава", а међу њима више неће бити тролејбуса.

Најавио је и ексхумацију и пресељење тела Јосипа Броза Тита, некадашњег маршала Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и споменик четничком лидеру Дражи Михаиловићу, али до тога није дошло.

Отворена је нова аутобуска станица, изграђено је и неколико кружних токова, а посебну пажњу привукао је онај на почетку Бранковог моста, са неубичајеним додатком - семафором.

14. По једној опозиционој општини у Србији

Локални избори у 89 градова и општина одржани су 2. јуна и посебно се памте они у Нишу.

Тамо је доктор Драган Милић, изашавши накратко из хируршке сале, освојио велику подршку бирача.

Милић је упамћен по несвакидашњем потезу крајем 2022, када је са колегама са Клинике за кардиохирургију самоиницијативно одлучио да ради и викендом, без надокнаде, како би се смањиле листе чекања пацијената за операције.

Дуго су се ломила копља ко ће у трећем највећем граду Србије формирати власт, која је на крају поново припала Српској напредној странци.

Нишка општина Медијана је ипак постала једна од ретких на којој СНС није на власти.

15. По међународној резолуцији о Сребреници

Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Резолуцију којом је 11. јул проглашен Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници.

Документом се осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.

Званични Београд се противио усвајању, тврдећи да би на тај начин српски народ био проглашен за „геноцидан", иако се у резолуцији не помињу ниједан народ или држава.

16. По поплавама и каменолому

Почетком октобра, разорне поплаве у Јабланици, градићу на југу Босне и Херцеговине, и оближњим местима, однеле су 27 жртава.

Из Тужилаштва су касније навели да је увиђајем и обдукцијом тела страдалих утврђено је да је „смрт код већине наступила гушењем земљом и сличним садржајем", а не дављењем.

То се поклапа са речима мештана и појединих политичара да је за толико жртава пре свега крив каменолом изнад Доње Јабланице, који се током поплава сручио на домове.

Истрага је у току, али до сада нико није ухапшен.

17. По „Сабљи" на телевизијским екранима

Била је ово и година серије Сабља, о полицијској акцији после атентата на Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера Србије.

Некима се свидела, некима није, али се током јесени само о њој причало.

Да, било је ту и других остварења, попут наставка Дине и Воље синовљеве, првог српског постапокалиптичног филма, али је Сабља привукла далеко највише пажње.

18. По Европском првенству у фудбалу

И то првом за репрезентацију Србије после готово четврт века.

„Орлови" су такмичење ипак завршили у групној фази, после пораза од Енглеске 1:0, ремија са Словенијом 1:1, како је завршен и меч против Данске.

Хрватска је такође такмичење завршила у групној фази, док је Словенија у мечу осмине финала поражена од Португала на пенале.

Шпанија је у финалу победила Енглеску 2:1.

19. По Лиги шампиона и променама

Црвена звезда се 2024. трећи пут пласирала у Лигу шампиона, овог пута у новом, лигашком формату.

У шест мечева забележила је пет пораза, уз победу против немачког Штутгарта и шансе да се нађе у нокаут фази су јој минималне, готово у домену теорије.

На другој страни београдског Топчидерског брда је дошло до великих промена.

Милорада Вучелића и Милоша Вазуру на челу Партизана, који већ годинама заостаје за вечитим ривалом, уз бројне финансијске проблеме, замениле су клупске легенде Предраг Мијатовић и Данко Лазовић, док је председник постао политичар Расим Љајић.

20. По првом кардиналу из Србије

Ладислав Немет, београдски надбискуп, ушао је 2024. у историју као први кардинал Римокатоличке цркве именован из Србије.

Титула по значају одмах до папе значи и да ће кардинал Немет моћи да бира и буде биран за поглавара Католичке цркве.

21. По експлодирању пејџера

Са Блиског истока су током читаве године стизале застрашујуће вести.

Сукоб Израела и Хамаса је ушао у другу годину, а гранатирање болница и погибије цивила, пре свега у Гази, били су готово свакодневни.

Међународни кривични суд (МКС) издао је налог за хапшење израелског премијера и бившег министра одбране, као и војног лидера Хамаса, које оптужују за ратне и злочине против човечности.

И Израел и Хамас су одбацили оптужбе.

Хиљаде људи је поврђено, а најмање 37 погинуло, када су пејџери припадника Хезболаха експлодирали у истом тренутку широм Либана, који је такође ушао у сукоб са Израелом.

Пејџере и воки-токије су израелски обавештајци подметнули Хезболаху.

Израел и Хезболах су крајем године постигли споразум о примирју.

Примирја у Гази још нема.

22. По умешаности Северне Кореје у рат у Украјини

Рат је ушао у трећу годину, број жртава расте, а Украјина је извела први упад на руску територију после Другог светског рата.

Руска војска је широм линије фронта на неким местима потиснула украјинске снаге, које су заузврат, вршиле нападе на положаје Москве.

У сукоб се на страни Русије умешала и Северна Кореја, која је послала око 10.000 војника, тврде Украјина, Јужна Кореја и НАТО.

Москва и Пјонгјанг нису ни потврдили ни демантовали те информације.

23. По концертима Рамштајна и Еда Ширана у Србији

Биће 2024. упамћена и по музици.

На пример, да су Рамштајн и Ед Ширан и гостовали у Београду, где је и Бајага са његовим Инструкторима одржао концерт поводом 40 година каријере.

И по свим другим журкама, свиркама и концертима на којој сте се проводили, ђускали и љубили.

24. По одласцима и доласцима

Многих.

Према подацимаWорлд популатион ревиеw, у свету сваке секунде умре 1,98 људи, што значи 119 у минуту, 7,111 у сату, а 170,790 у дану.

Математика каже и да је за 366 дана 2024. године преминуло око 62,5 милиона људи.

Међу њима су бројни очеви, мајке, бабе, деде, браћа, сестре и пријатељи, чији ће одлазак у 2024. многима остати урезан до краја живота.

Међу њима су бизнисмен Миодраг Костић, политичар Драган Марковић Палма, спортисти Марко Валок и Дејан Милојевић, музичар Бора Ђорђевић, глумице Рада Ђуричин и Радмила Живковић, као и редитељ Синиша Павић...

Свет ће 2024. памтити по одласку Алена Делона, славног француског глумца.

Преминули су и Меги Смит, позната по улогама у филмовима о Харију Потеру и Џејмс Ерл Џоунс, који је у Ратовима звезда давао глас Дарту Вејдеру.

У истом календарском периоду, родило се нешто више од 131 милиона нових Земљана.

Па ће 2024. година бити упамћена и по рођењу нечијих синова и ћерки, браће и сестара.

Биће и то урезано до краја живота.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]