Путин предложио директне преговоре са Украјином, Зеленски: 'Чекам те лично у Истанбулу'

Рат у Украјини загазио је у четврту годину, десетине хиљаде људи је погинуло, градови су разрушени, али би следећа недеља могла да буде кључна за постизање коначног мира.

Неколико сати пошто су европски лидери затражили од Русије да пристане на безусловни 30-дневни прекид ватре са Украјином почевши од понедељка, 12. маја, руски председник Владимир Путин изнео је другачији предлог који се допао његовом америчком колеги Доналду Трампу.

Путин је позвао Украјину на директне преговоре без предуслова 15. маја у Истанбулу, а Трамп је на то рекао да би то могао да буде „потенцијално велики дан за Русију и Украјину" и да би окончање сукоба спасило стотине хиљада живота.

Украјински председник Владимир Зеленски потом је рекао да је спреман да се у четвртак „лично" састане са Путином у Истанбулу на разговорима о окончању рата.

Коментар Зеленског уследило убрзо након што је Трамп затражио од Украјине да пристане на Путинову понуду о директним разговорима две земље у Турској.

„Нема смисла да се продужавају убиства. А Путина ц́у чекати у Турској у четвртак. Лично", написао је Зеленски.

Након што је Путин изнео предлог, Трамп је на друштвеним мрежама објавио да би Украјина требало да пристане „одмах" и да би то пружило јасан одговор да ли постоји начин да се оконча рат.

„Они ц́е барем моц́и да утврде да ли је договор могуц́, а ако није, европски лидери и САД ц́е знати на чему су и понашаће се у складу са тим", написао је Трамп.

„Одмах задржите састанак!", гласила је порука америчког председника.

Нешто раније у недељу, Зеленски је рекао да је Украјина отворена за разговоре са Русијом, али тек након што се договори моментални прекид ватре.

Путин је претходно рекао да ће лично контактирати председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да уговори састанак Москве и Кијева у Истанбулу.

Русија тражи „озбиљне преговоре" у циљу „кретања ка трајном, снажном миру", рекао је Путин.

„Не могу да искључим" могуц́ност да би разговори могли довести до тога да Русија и Украјина договоре „ново примирје", додао је.

Украјински председник Зеленски је опрезно и дипломатски одговорио на Путинов предлог.

То је „позитиван знак да су Руси коначно почели да размишљају о окончању рата", написао је Зеленски на друштвеној мрежи Икс раније у недељу.

„Цео свет је ово чекао веома дуго. И први корак у стварном окончању рата јесте прекид ватре.

„Нема смисла наставити убијања ниједан дан. Очекујемо да ц́е Русија потврдити прекид ватре - потпуно, трајно и поуздан - од понедељка, 12. маја, а Украјина је спремна на састанак", гласила је ранија порука Зеленског.

Тешко је рец́и да ли су обе стране заиста спремне на компромисе, али ни Путин ни Зеленски не желе да их Трамп њих гледа као на препреку миру, пише Френк Гарднер, ББЦ-јен стручњак за међународне односе.

Претходно су неки лидери земаља Европске уније (ЕУ) и Велика Британија, окупљених у такозвану „коалицију вољних" из Кијева 10. маја поручили Путину да пристане на безусловно 30-дневно примирје или ће се суочити са новим, „масовним" санкцијама.

Зеленски је угостио лидере Француске, Немачке, Велике Британије и Пољске, док су још неки званичници земаља ЕУ учествовали онлајн.

Позив Русији објављен је након што су о плану разговарали телефоном са Трампом.

Британски премијер Кир Стармер рекао је да је циљ коалиције да покаже да „агресија никада нец́е превладати на нашем континенту".

Из Москве су поручили да су поруке Европе уобичајено контрадикторне и да прво треба да престану да војно помажу Украјину.

Путин није директно одговорио на претње неких европских лидера.

'Прво примирје, па преговори', каже саветник Зеленског

Један од најближих сарадника Зеленског рекао је 11. маја да Русија мора да пристане на прекид ватре пре него што почну директни преговори две земље.

„Прво прекид ватре на 30 дана, па све остало.

„Русија не сме да камуфлира своју жељу да настави рат вербалним извртањима", наоисао је Андреј Јермак, шеф кабинета украјинског председника, на друштвеним мрежама.

„Прекид ватре је први корак ка окончању рата и он ц́е потврдити спремност Русије да оконча убијања", додао је.

Иста порука и од Макрона.

„Сада је потребан прекид ватре, како би преговори могли да почну".

„Док оружје говори, не може да буде преговора", поручује француски председник.

Поруке из Кијева

„Када примирје буде постигнуто, биц́е потребно време, али ово ц́е бити огроман тренутак у поновном повезивању украјинске економије, јачању поверења инвеститора и помагању да се поново уједине породице раздвојене овим ратом", рекао је новинарима Кир Стармер.

Он је говорио заједно са Зеленским, француским председником Емануелом Макроном, пољским премијером Доналдом Туском и новим немачким канцеларом Фридрихом Мерцом.

„Хвала свима што сте уз нас. Усредсређујемо се на то како да изградимо и гарантујемо стварну и трајну безбедност", рекао је Зеленски.

Из Кремља су поручили да пре разматрања прекида ватре Запад мора прво да заустави војну помоц́ Украјини.

„Чули смо много контрадикторних изјава из Европе.

„Уобичајено су више конфронтирајуће него што су усмерене на покушај оживљавања наших односа. Ништа више", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинарима, јавља Ројтерс.

Међутим, Зеленски каже да би прекид ватре требало да буде безуслован.

„Покушаји постављања било каквих услова били би доказ о намери да се рат продужи и подрива дипломатија", додао је он.

Макрон је рекао да ц́е планирано примирје надгледати углавном САД, уз помоц́ европских земаља.

У случају кршења „масовне санкције биће припремљене и координисане између Европљана и Американаца", додао је француски председник.

Мерц је рекао да је рат, који је почео инвазијом на Украјину у фебруару 2022., био „искључиво рат агресије Русије, кршењем међународног права".

Састанак у Кијеву био је симболичан одговор за више од 20 лидера који су се дан раније придружили руском председнику Владимиру Путину у Москви.

Други лидери који су се даљински придружили састанку у Кијеву били су премијерка Италије Ђорђа Мелони, канадски премијер Марк Карни, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и Марк Руте, генерални секретар НАТО-а.

Погледајте видео: Како је протекао Дан победе у Москви

Уочи обележавања 80 година Дана победе над нацизмом у Москви, Путин је прогласио тродневно примирје.

Претходних дана је забележено мање непријатељстава и обрачуна руских и украјинских снага, али су се обе стране међусобно оптуживале за кршења.

„Коалиција вољних" је створена, кажу европски лидери, како би се сваки евентуални мировни споразум учврстио безбедносним гаранцијама, не искључујући могуц́ност постављања трупа у Украјину.

Трамп је раније поновио позив на безусловни 30-дневни прекид ватре.

„Ако примирје не буде поштовано, Америка и њихови партнери ц́е увести нове санкције", написао је он на друштвеним мрежама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]