Шта војне главешине могу да науче из рата у Украјини

Последњих месеци, Русија и Украјина спроводе највеће нападе дроновима једна на другу још од почетка рата у фебруару 2022. године.

И Русија и Украјина готово свакодневно лансирају стотине дронова и нападају се међусобно, а управо је овакав начин ратовања увео револуцију.

У комбинацији са електронским ратовањем и артиљеријским нападима, дронови су се показали и веома ефикасним као одбрамбено оружје, зауставивши непријатељске снаге на бојишту.

Дронови: Свевидеће очи на бојишту

Дронови су постали главно обележје рата у Украјини и дубоко утичу на начин на који се он води, према речима Филипса О’Брајена, професора ратних студија на Универзитету Сент Ендрјус у Шкотској.

„Бојиште је због њих постало транспарентније“, каже он.

Дронови за надзор могу да спазе кретање трупа или припреме за напад дуж читаве прве линије фронта и у реалном времену.

Кад они угледају мету, могу да пошаљу координате назад у командни центар, који потом може да изда наређење за артиљеријски напад.

Ова секвенце - од примећивања циља до напада на њега - у војној терминологији се назива „убиственим ланцем“ и умногоме је убрзан употребом дронова, каже професор О’Брајен.

„Све може да се примети уколико није у дубоком заклону.

„То значи да не могу да вам промакну тенкови и друга оклопна возила за напад а да не буду погођени", каже он.

Нападачки дронови се, уз артиљерију, користе за удар на непријатеља.

Украјинске снаге су успевале да одбију продоре руских тенковских колона само уз помоћ дронова.

Почетком рата, Украјина је користила турске Барјактаре ТБ-2, војне дронове који могу да избацују бомбе и испаљују ракете.

Погледајте видео: Украјински оператори дронова и акције на јужном фронту

Међутим, обе стране се све више окрећу јефтинијим „камиказа" дроновима.

То су често комерцијални дронови на које је прикачен експлозив.

Они могу да се контролишу са удаљености од неколико километара и да лебде изнад циља пре него што ударе на њега.

Украјина је дроновима нападала и руску престоницу, Москву.

Русија такође употребљава хиљаде дронова камиказа, као што је ирански Шахед-136, да би напала и војне и цивилне циљеве у Украјини.

Она их често користи у ројевима, да би покушала да преоптерети украјинску противваздушну одбрану.

Погледајте видео: Украјинска цвећарка која прави дронове за војску

Артиљерија: Оружје које војске 'користе као воду'

Артиљерија је постала најкоришћеније оружје у рату у Украјини.

Према британској стручној групи Краљевски институт уједињених служби, Русија испаљује око 10.000 граната дневно, а Украјина око 2.000 до 2.500.

Артиљерија се користи константно да би се зауставило кретање непријатељских трупа и за нападе на оклопна возила, одбрану, командне штабове и складишта за снабдевање.

„Током рата, муниција је као вода, коју људи морају да пију стално, или као гориво за аутомобил", каже стручњак за артиљерију и војни специјалиста, пуковник Петро Пјатаков за ББЦ.

Обе стране су употребиле милионе артиљеријских граната набављених из иностранства.

Америка и европске земље их шаљу Украјини.

Русија их увози из Северне Кореје.

Западне земље имају проблема да снабдеју Украјину свим гранатама које су јој потребне, а то је на видело изнело проблем са њиховом властитом индустријом оружја, према Џастину Крампу, главном руководиоцу британских аналитичара одбране Сибилајн.

„Западне фирме за одбрану тренутно производе релативно мали број оружја високе прецизности.

„Међутим, оне немају капацитета да избацују основна оружја као што су гранате у великим бројевима", каже он.

И Русија и Украјина такође користе артиљерију високе прецизности.

Украјина испаљује западне сателитски навођене гранате као што су Ескалибур; Русија властите ласерски навођене гранате Краснопољ.

САД и друге западне земље такође шаљу Украјини сателитски навођене ракете дугог домета Химарс.

Оне су омогућиле њеним оружаним снагама да нападају руска складишта са муницијом и командне положаје иза фронта.

Једреће бомбе: Просте, разорне и тешке за заустављање

Од почетка 2023. године, руске снаге су употребиле хиљаде „једрећих бомби" да би бомбардовале украјинске положаје на бојишту и да би нападале цивилне стамбене области и инфраструктуру.

Оне су конвенционалне бомбе „слободног пада" на које су додата крила која се отварају и сателитски навигациони системи.

Русија највише користи једреће бомбе.

Оне варирају по тежини од 200 килограма до три тоне или више.

„Једреће бомбе су се показале изузетно ефикасним у разбијању утврђених положаја и уништавању зграда", каже професор Џастин Бронк, стручњак за ваздушно ратовање при Краљевском институту.

Он каже да их је Русија увелико користила за уништавање украјинске одбране око стратешких градова као што је Авдејевка у источној Украјини, коју је Русија заузела у фебруару 2024. године.

Једреће бомбе коштају свега 20.000 или 30.000 долара по комаду да би се произвеле, према професору Бронку.

Оне могу да буду испаљене десетинама километара далеко од циљева и тешко их је оборити, осим помоћу најсофистициранијих противваздушних пројектила.

Украјина такође користи једреће бомбе које су јој послали САД и Француска, као што је Здружено одбијајуће оружје дугог домета.

Уједно је направила једну од властитих, додавши крила на америчке Бомбе малог пречника, које носе око 200 килограма експлозива.

Међутим, она има мање једрећих ракета од Русије.

Електронско ратовање: Јефтин начин да се онеспособи скупо оружје

Електронско ратовање користи се интензивније у рату Русије и Украјине него икад пре.

Хиљаде трупа на обе стране раде у специјалистичким јединицама, покушавајући да онеспособе дронове и комуникационе системе друге стране и да скрену непријатељске пројектиле са мете.

Руске снаге имају системе као што су Жител који могу да онеспособе сву сателитску комуникацију, радио комуникацију и сигнале мобилне телефоније у пречнику од више од 10 километара.

Он надјачава радио сигнале емитовањем огромних пулсева електромагнетне енергије.

Са јединицом Шиповниц-Аеро, руске снаге могу да оборе дрон са удаљености од 10 километара.

Овај систем такође може да открије локацију пилота дронова и потом пошаље њихове координате артиљеријским јединицама, да би ове могле да пуцају на њих.

Западне земље су можда биле шокиране лакоћом са којом је руски електронски систем ратовања онеспособио високотехнолошке пројектиле као што је Химарс у Украјини, према докторки Марини Мирон са Катедре за ратне студије Краљевског колеџа у Лондону.

„То је асиметрично ратовање“, каже она.

„НАТО снаге можда поседују оружје које је технички надмоћније од оног које има Русија, али Русија је показала да може да користи своју релативно јефтину електронску опрему да их онеспособи."

Данкан Мекрори са Фрименовог ваздухоловно-свемирског института на Краљевском колеџу у Лондону каже да војни шефови у земљама НАТО морају да науче лекције на основу тога како Русија води електронски рат у Украјини.

„Они морају да обуче властите трупе како да оперишу кад их лове дронови и кад непријатељи прислушкују сваки радио сигнал који они пошаљу", каже он.

„Електронско ратовање не може више да се третира као нешто о чему се размишља накнадно.

„Оно мора унапред да се узима у обзир кад год примењујете вашу тактику, обуку и нове оружане системе.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]