Макрон изабрао: Пети премијер Француске у последњих годину дана

Француска има новог премијера, 39-годишњег Себастијана Лекорнуа, досадашњег министра одбране.

Њега је одабрао Емануел Макрон, француски председник, дан пошто је парламент изгласао неповерење влади премијера Франсое Бајруа (79).

Бајру је само девет месеци био председник владе, од децембра 2024. до септембра 2025.

Пре њега, премијер је био Мишел Барније, који је обављао ту функцију три месеца, а пре њега, Габријел Атал, сада генерални секретар Макронове странке, водио је владу осам месеци, од јануара до септембра 2024. године.

Атил је наследио Елизабет Борн, која је била премијерка од 2022. до 2024.

Досадашњи премијер Бајру је изненадио све, па и савезнике у владајућој коалицији, када је ставио свој и рад његовог кабинета на гласање пред скупштину, тражећи подршку за велике уштеде.

Сада је новом премијеру наложено да се консултује са свим политичким снагама заступљеним у парламенту како би био усвојен буџет, којим је предвиђено чак 44 милијарде евра уштеде.

Бајру је био шести премијер откако је Макрон 2017. први пут изабран за председника државе, и пети од 2022., када је започео други мандат.

Француски премијери у последњих годину дана

Француска је у политичкој кризи откако је Макрон распустио парламент у јулу 2024. године.

Макронова странка је очекивано изгубила на парламентарним изборима, а Нови народни фронт, коалиција крајње левичарске Непокорене Француске и социјалиста, изненађујуће је освојио највише мандата.

Треће место освојила је десничарска странка Национално окупљање.

Описујуц́и дуг као „опасан по опстанак земље", Бајру је пред посланицима скупштине рекао да је његова влада предложила план како би Француска могла „за неколико година да избегне неумољиву плиму дуга која је потапа“.

„Имате моц́ да свргнете владу, али не и да избришете стварност“, рекао је Бајру посланицима пре гласања.

Али убедљивом већином му је изгласано неповерење, после чега је поднео оставку.

Да није изабрао новог премијера Макрон би се суочио са расписивањем ванредних избора.

Нема гаранције да би избори резултирали било каквим побољшањем положаја Макроновог блока десног центра у парламенту.

И иако је Социјалистичка партија (ПС) изразила спремност да предводи нову владу, није сасвим јасно да ли би таква администрација могла да опстане.

Макрон верује високопозиционираним десничарским министрима, попут министра правде Жералда Дарманина, али ризикује да их левица одбаци.

Према анкети дневног листа Фигаро, 64 одсто Француза жели да Макрон поднесе оставку уместо да именује новог премијера, што је он искључио.

Према одредбама закона, Макрон не моżе да се кандидује за трец́и мандат 2027.

Око 77 одсто људи не одобрава његов рад, што је Макронов најгори рејтинг откако је на функцији, према анкети Ифоп-а.

У Француској су најављени протести разних организација и странака, са захтевом да Макрон поднесе оставку.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]