Тувалу: Острво које тоне прави дигиталну копију земље

Суочена са нестанком због климатских промена, пацифичка острвска земља Тувалу почела је да прави дигиталну резервну копију свега, од кућа до дрвећа, у покушају да спасе све што се спасти може.

Тувалу, мала земља у Пацифичком океану сачињена од девет коралних острва, суочава се са будућношћу у којој у њој можда више неће моћи да се живи.

Пораст нивоа мора, изазван климатским променама, почео је да гута њене обале.

Суочени са једном таквом егзистенцијалном претњом, шта чините?

Подижете морске зидове?

Покушавате да повратите део земље од мора?

Одселите се?

То су све решења која су покушавале друге мале острвске земље које муче слични проблеми, па тако и сами Тувалуанци.

Али Тувалу сада иде један корак даље у покушају да очува властито земљиште и државност.

И док физичка реалност земље нестаје у океану, влада прави дигиталну копију земље, сачувавши све, њихових кућа преко плажа до дрвећа.

Влада се нада да ће ова виртуелна реплика очувати лепоту земље и њену културу, баш као и законска права 11.000 држављана за генерације које долазе.

Иницијативу је први пут најавио 2022. године министар спољних послова Тувалуа Сајмон Кофи, преко видео говора снимљеног на ЦОП27 у Шарм Ел Шеику, у Египту, у склопу владиног ширег пројекта Будућност сада (Те Атаеао Неи на тувалуанском), који се бави истовремено међународном дипломатијом и прагматичним прилагођавањем на климатске промене.

На снимку, који изгледа више као наставак Матрикса него као званичан говор једне владе, испрва изгледа да се Кофи налази на плажи, са све белим песком и палмама.

Али кад се камера повуче, показавши сцену, слика почиње да се мења.

Стене и песак почињу да се изобличавају, а морска птица прелеће преко црног амбиса позадине.

Ово није прави Тувалу већ почетак његовог дигиталног близанца: виртуелна реконструкција Те Афуалику, ниског острвца за које се очекује да ће бити прва жртва климатске промене на Тувалуу.

„Наша земља, наш океан, наша култура, највредније су власништво нашег народа – а да би их сачували од угрожености, без обзира на то шта ће се десити са физичким светом, ми ћемо их преселити у ’облак’“, каже Кофи на том снимку.

Поред стварања виртуелне копије острва, пројекат Дигиталне нације покушаће да направи резервну копију и културне баштине земље.

Грађани су позвани да приложе властиту највреднију имовину и успомене – сентименталне предмете, приче дедова и фестивалске плесове, на пример – за дигитализацију, створивши тако архиву „чији је циљ да сачува саму душу Тувалуа“, према новим информацијама добијених од Кофија 2023. године.

Али Кофи је такође јасно ставио до знања да постоји снажан практични елемент овог пројекта.

Мале острвске државе, суочене са губитком њиховог физичког копна, боре се на веома стваран начин са питањем како сачувати властити суверенитет.

Актуелно међународно право не помаже земљама које се суочавају са губитком територије или настањивости због климатских промена: оно захтева да суверена земља мора да има и јасно дефинисану територију и трајно становништво - две карактеристике које нису више загарантовано својство будућности Тувалуа.

И тако, поред обезбеђивања граница земље у метаверзуму, влада Тувалуа жели да створи дигиталне пасоше, сачуване на блокчејну, да би могла да настави да функционише.

Ти пасоши садрже све, од одржавање избора и референдума, до регистровања рођења, смрти и венчања.

Кад се све сабере и одузме, Тувалу се нада да ће пројекат моћи да пружи нови модел државности, боље прилагођен потребама и могућностима савременог света који се све више загрева и сели онлајн.

Тувалу је већ унео нову дефиницију државности у властити устав, коју све више почињу да признају и друге земље, углавном оне које се већ налазе у сличној невољи.

Да ли ће многе земље које се суочавају са мање егзистенцијалним претњама показати сличну саосећајност тек остаје да се види.

Нису сви убеђени у ваљаност овог предлога, међутим, јер неки тврде да он представља исту врсту приступа који жестоко црпи ресурсе као и онај који уопште изазива климатске промене.

Чак и у оквиру саме владе Тувалуа, влада сумњичавост према пројекту Дигиталне нације.

У суштини предлога крије се прихватање да промена долази на острва и да ће многи неизбежно отићи како живот буде постајао тежи, а прилика буде било све мање.

Према скорашњој процени научника НАСА-е, већи део земљишта Тувалуа, међу њима његова кључна инфраструктура, наћи ће се испод актуелног нивоа високе плиме пре 2050. године.

У свим климатским сценаријима, земља ће доживљавати више од 100 дана поплава сваке године до краја овог века.

А онда су ту и друге последице са којима ће морати да се излази на крај, међу њима продирање слане воде, топлотни таласи и појачани циклони.

Научници су показали да прелазак просечног раста температуре од 1,5 степена Целзијусових представља огромну претњу по мале острвске државе.

Између фебруара 2023. и јануара 2024. године, глобалне температуре прешле су 1,5 степени Целзијусових током читаве године по први пут.

И док развијене земље и даље не успевају да смање емисије довољно брзо да се прилагоде узлазној путањи раста температуре, дигитални близанац острва ће се понашати као начин да људи који чина дијаспору Тувалуа остану повезани једни са другима и са земљом и баштином коју су изгубили.

Ово представља заокрет у односу на мантру „ми се не давимо, ми се боримо“ која је чинила реторику земаља Пацифичких острва до данас.

Могућност масовног пресељења са Тувалуа у Аустралију (неких 5.000 километара даље) недавно је већ постала реалност, после споразума из 2023. године између ове две земље, који омогућује миграцију 280 становника Тувалуа сваке године.

Они ће добити нове визе које ће им омогућити да живе, раде и студирају у Аустралији – са доступним путем до држављанства.

Али не слажу се сви да је време да се одустане од острва.

„Концепт иза стварања дигиталне земље Тувалу у метаверзуму имплицира да ће Тувалу нестати због раста нивоа мора и да треба да направимо његову дигиталну копију“, рекао је бивши премијер Енеле Сопоага, сада лидер опозиције, у саопштењу за медије из 2023. године у одговор на ове предлоге.

„Не постоји темељ за такав предлог у међународном праву и апсолутно не постоји разлог да верујемо да ће Тувалу нестати чак и уз стални раст нивоа мора.“

Говорећи у септембру на пленарној седници Генералне скупштине УН-а о егзистенцијалној претњи од раста нивоа мора, климатска активисткиња Грејс Мали поручила је делегатима да Тувалу и друге океанске државе „неће отићи мирно у нарастајуће море“, већ да ће „наставити да се боре“ за њихову земљу, културу и будућност.

„На коцки је више од само наших домова“, рекла је она говорећи о Тувалуанцима.

„То је наше достојанство, наша култура, наша баштина. То није нешто што можемо да спакујемо у кофере и понесемо са собом. Ми смо урадили најмање да изазовемо ову кризу, а плаћамо највећу цену.“

И чак и док неки становници Тувалуа разматрају пресељење у Аустралију, Тувалу је појачао напоре за смањење извлачења фосилних горива и његовог извоза.

Други, пак, истичу да изградња дигиталног близанца Тувалуа не значи аутоматско одустајање од напора да се спасу сама острва.

Они тврде да напори да се физички заштите острва могу да иду руку под руку са очувањем успомене у метаверзуму.

„Програм Дигиталне нације не представља прихватање губитка земље као физичког ентитета“, каже Таукиеи Китара, стручни сарадник са Тувалуа на Универзитету Грифитс у Аустралији и коаутор скорашње студије о иницијативи Дигитална нација.

Он истиче да је пројекат само један од многих у борби Тувалуа против климатских промена и има предност због тога што га покрећу сами Тувалуанци.

На пример, влада такође троши милионе долара на мелиорацију земљишта преко пројекта обалске адаптације.

У протекле две године, на острва Фунафути и Фогафале додати су непоплављени делови земљишта, дајући простор за становање, инфраструктуру и друге кључне услуге.

На спољним острвима Нанумага и Нанумеа, нове заштитне баријере спречавају да плиме стигну до домова, школа, болница, обрадиве земље и другог културног блага.

„Планирање више сценарија - и најбољих и најгорих случајева, као и свега између - разумно је кад је у питању управљање ризиком и то је приступ актуелне тувалуанске владе, као и свих претходних тувалуанских влада“, додаје Китара.

Остављајући по страни питање да ли влада треба да се припрема за будућност изван острва, неки су сугерисали да је план Дигитална нација напросто непрактичан за нацију која остаје релативно неповезана са дигиталним светом.

Они тврде да је то врло мало више од пуке ПР цаке, осмишљене да привуче међународну пажњу и убеди богатије земље да смање властите емисије, што је кључно за опстанак самих физичких острва.

Али напор који тувалуанска влада улаже у мапирање властитих острва и појачавање конективности сугерише да је овај пројекат више од пуког средства за вршење дипломатског притиска.

Прве године после саопштења на ЦОП27, Тувалу је довршио 3Д скен свих својих 124 острва и острваца уз помоћ светлосне радар технологије (Лидар), технике скенирања ласером из ваздуха.

Земља тренутно унапређује властиту дигиталну конективност изградњом подводног телекомуникационог кабла, који ће помоћи да се обезбеди пропусни опсег неопходан да се план спроведе у дело.

У марту и априлу 2024. године, Плејс, глобална непрофитна организација која подржава мапирање отвореног приступа и друге географске податке, почела је да мапира физичке одлике Фунафутија, престонице Тувалуа, уз помоћ дронова и камера од 360 степени како би направио снимке и из ваздуха и са копна.

Ови сирови подаци могу да се користе за стварање слика на Гугл Земљи или Стрит Вјуу, али са супер високом резолуцијом која се тражи за дочаравање детаља са уских острва, која су на неким местима широка свега десетак метара.

Кад су у питању већи детаљи, тачност сателитских снимака није довољно добра да може да прође.

„Возили смо се по читавом острву, онда смо се пребацили на мопеде за бициклистичке стазе, а потом смо се пребацили на сићушне ГоПрос за све пешачке стазе“, каже Френк Пичел, који је задужен за теренске операције у Плејсу.

„Мислим да смо покрили око 80 до 90 километара и заиста смо покрили колико год смо могли.“

Далеко од ПР цаке, он истиче да стварање „дигиталног близанца“ на овај начин има различите примене у стварном свету, међу њима помоћ земљи да се прилагоди и ублажи климатске промене на практичне начине.

Снимивши величину и углове кровова, на пример, може да се моделује капацитет за соларне панеле у будућности.

Скенови резервоара за воду, у међувремену, могу да помогну да се процени доступност пијаће воде на острву.

То је приступ који није јединствен за места као што су Тувалу, чак иако културолошке димензије и хитност проблема климатских промена дају додатну димензију том задатку, каже Пичел.

„Ако погледате напредне економске силе, оне такође желе да пођу овим путем, мада га оне не зову дигиталним близанцем.

„Лондон жели 'дигиталног близанца' подземних каблова да би осигурао да случајно не пресеку доводе или старе канализационе пролазе.

„Тако да је то нешто што је постојало у просторном дата менаџменту већ дуго времена, а можда полако почиње да потпада под ову нову етикету.“

Наредни корак за Тувалу био би да мапира преостала острва, а потом да ради на попуњавању преосталих рупа, каже Пичел.

Због удаљености острва, која покривају ланац од око 676 километара, ово ће само по себи бити тежак подухват који ће изискивати много времена.

Ипак, тим из Плејса се нада да ће вратити и забележити више података сваке две године, одржавајући чињеницу да су острва сама по себи у непрекидним променама због последица климатске кризе.

Како море буде расло, тако би изградња дигиталне реплике могла да помогне Тувалуу да сачува више него што би иначе могао.

Физичка својства острва можда нису извесна, али њиховог дигитално путовање је тек започело.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]