„Много је значио мени и мом народу": Како је атентат на Малколма Икса пре 60 година потресао Америку

Амерички црни националистички вођа Малколм Икс убијен је 21. фебруара 1965, у 39. години.

ББЦ је у оно време извештавао о реакцији његовог усвојеног дома у Харлему, у Њујорку, док се хиљаде људи окупљало да му ода последњу почаст.

У време кад су вође црначких грађанских права проповедали мирну интеграцију, бескомпромисна визија црначког сепаратизма Малколма Икса инспирисала је многе, док је застрашивала друге.

Он је убијен у фебруару 1965. године, а репортер ББЦ-јеве Панораме Мајкл Чарлтон изјавио је на његовој сахрани да је „ширио осветничку поруку, једнако директну и ледену као што је било зимско јутро кад су га покопали".

Под јаким обезбеђењем, више хиљада људи који су прошли поред његовог тела претресла је полиција из мера предострожности против бомбашких напада.

„За те људе, он је проповедао да ако белац на одговори на незадовољство црнца, мораће да одговори за његов бес", додао је Чарлтон.

Био је славан у свету по запаљивој реторици, а опет је почео да се креће ка новом, умеренијем ставу.

Упитан од ББЦ-ја шта је смрт Малколма Икса значила за њега, један очигледно потресени човек који је стајао у реду је рекао: „То је ударац за сваког црног човека у Сједињеним Америчким Државама."

Један млади човек га је описао као хероја, рекавши: „Истицао се међу свим црнцима. Показао је белцима како стоје ствари."

Саговорник је био један од неколицине људи који су плашили да би могло уследити још насиља.

„Ко год да је то урадио, муслимани или ко год већ, биће још много патње", предвидео је он.

Једна млада жена је рекла: „Не верујем у то. Зашто би они убили другог црнца?".

Друга жена није имала никакве сумње ко је одговоран.

„Иза свега стоје структуре белачке Америке. Брзо су искористили тренутак рекавши да је то урадио један од његових, али су они уговорили да се то уради.

„Знали су да имају више користи од уклањања Малколма Икса него ако га оставе у животу."

Малколм Икс је убијен на бини њујоршке плесне дворане док се припремао да одржи говор пред његовом Организацијом афро-америчког јединства.

Његова жена и деца били су присутни у публици.

Тројица људи осуђених за његово убиство били су чланови Исламске нације, политичког и верског тела које је, годину дана раније, Малколм Икс огорчено напустио.

Један од људи ухваћен је у покушају бекства, и признао убиство, али су се пресуде другој двојици претвориле у дугогодишњу кампању против погрешне пресуде.

Године 2021, судија државе Њујорк сложио се с тим и њихове пресуде су поништене.

Обојица су касније у потпуности ослобођена кривице након што је њујоршки државни тужилац открио да су тужиоци затајили доказе који би их, највероватније, ослободили оптужбе за убиство.

И даље контроверзна личност 60 година после смрти, Малком Икс остаје за неке ултимативни симбол беса и отпора пред угњетавањем.

Рођен као Малколм Литл 1925. године у Омахи, у Небраски, био је син баптистичког проповедника.

Кад је Малколм имао шест година, отац му је убијен у, како многи верују, циљаном расистичком нападу белих супрематиста, мада нико не зна поуздано да је заиста било тако.

Шок од убиства његовог оца довео је до нервног слома његове мајке и Малком и његових седморо браћа и сестара послати су у сиротишта.

Препустио се злочину и 1946. године завршио у затвору због провале.

Док је боравио у затвору, открио је љубав према учењу и самоусавршавању.

Тамо је наишао на идеје Исламске нације, политичког и верског тела које је тврдило да равноправност црних Американаца може да се постигне само животом црнаца и белаца у одвојеним државама.

По пуштању из затвора 1952. године, званично је променио име у Малком Икс.

Било је то категоричко одбацивање презимена које је дато његовој породици од људи, који су их, генерацијама раније, поробили.

Пропутовао је Америку, ширећи поруку Исламске нације и открио да има снагу и харизму да инспирише људе речима.

Јавно говорништво било је вештина коју је научио, будући да је у затвор ушао са несвршеном средњом школом и као неко ко, признао је, „није умео да разликује глагол од куће".

Није се либио да користи тактике шока да би пренео жељену поруку, осуђујући белце као „беле ђаволе" због угњетавања црнаца током историје.

Кад је амерички председник Џон Ф. Кенеди убијен у новембру 1963. године, он је рекао да је то „сад све дошло на наплату".

Иако је Малколм Икс привлачио мноштво следбеника, такође је стекао много непријатеља.

У марту 1964. године најавио је да напушта Исламску нацију, разочаран у њено вођство.

Истог месеца, присуствовао је расправи о Закону о грађанским правима у Вашингтону и коначно упознао Мартина Лутера Кинга Млађег, вођу покрета за грађанска права чија је вера у ненасилне протесте често доживљавана као сушта супротност свадљивије филозофије Малколма Икса.

Да би продубио властиту муслиманску веру, пошао је у годишњи хаџилук у Меку.

Писао је о томе како је видео „ходочаснике свих боја коже из свих крајева света како исказују дух јединства и братства какво није видео никад раније".

Пропутовао је и неколико земаља Африке, где је донео одлуку да формира нову секуларну групу која је радила на поновном повезивању Афро-Американаца са њиховим наслеђем.

По повратку у САД, одрекао се учења Исламске нације.

Негде у то време, жена Малколма Икса Бети Шабаз почела је да добија претње смрћу телефоном, а на њихову кућу је бачен Молотовљев коктел.

Погледајте видео - Мухамед Али: 'Зашто је све беле боје?'

Кретање ка умерености

Упркос томе што су претње пристизале са многих страна, наставио је да одржава упечатљиве јавне наступе.

У јуну 1964. године, званично је основао Организацију афро-америчког јединства, рекавши окупљеној публици: „Желимо слободу свим расположивим средствима. Желимо правду свим расположивим средствима. Желимо равноправност свим расположивим средствима."

Локација је била плесна дворана Одубон у њујоршкој четврти Вашингтон Хајтс; осам месеци касније, убијен је на истој тој бини.

Упркос томе што су претње пристизале са многих страна, наставио је да одржава упечатљиве јавне наступе.

Док су ожалошћени пролазили поред тела Малколма Икса у харлемском погребном предузећу, Чарлтон је питао неколико истакнутих особа какав је лидер он могао да постане.

Малколм Икс је постао редован посетилац седишта Уједињених нација у Њујорку, према Данијелу Вотсу, уреднику црначког националистичког часописа Либерејтор.

Вотс је рекао да је он скретао пажњу на дискриминацију црначког становништва у Америци припадницима Афро-азијског блока.

„Мислим да смо први пут у историји борбе овде у овој земљи имали молекул наде – наде у смислу да смо имали наслеђе, имали смо корене, имали смо домовину на коју смо могли да се угледамо", рекао је он.

Џејмс Фармер, директор Конгреса расне равноправности, рекао је за ББЦ да иако Малком Икс није био део покрета за грађанска права, његов „екстремнији став" је појачавао снагу покрета.

Он је рекао: „Јавност је видела веома јасно да би, уколико не уради оно што покрет за грађанска права тражи, могла да добије Малколма Икса. Штавише, Малколм ми је и сам рекао управо то после једне расправе.

Рекао је: 'Знаш, морате престати да будете овако груби према нама.' Питао сам га зашто. Он је рекао: 'Зато што вам ми помажемо. Правимо велику буку, људи нас виде и почну да паниче и онда се окрену вама.'"

Фармер је рекао да је Малколм Икс био успешан у пружању младим црнцима осећај идентитета.

„Било је то веома важно зато што особа не може да стекне осећај судбине за будућност уколико прво не верује у то да је неко."

Фармер је такође рекао да је Малколм Икс покушавао да прошири властиту пријемчивост након разлаза са Исламском нацијом.

„Мислим да је његов став био у стању непрекидних промена и да се кретао ближе интеграционистичком и десеграциониситчком ставу.

„Био је у мојој кући само шест недеља пре него што је умро и тад сам га питао да ли су се његови ставови променили по расном питању и он ми је наговестио да је то истина, одрицао се црног расизма.

„Сада је био спреман, рекао је, да прихвати човека на основу његових дела уместо на основу гена. То је била поприлична промена."

Песникиња Маја Анџелоу била је пријатељица Малколма Икса која се поново зближила с њим током његовог афричког путовања кад је посетио Гану, где је она живела у то време.

„Дошао је у Гану и рекао: 'Пронашао сам плавооке људе које могу звати браћом, тако да је мој пређашњи став да су сви белци ђаволи погрешан.'

„Потребна је огромна количина храбрости да можете да кажете: 'Слушајте, сећате се онога што сам причао јуче? Открио сам да је то погрешно.' А он је умео управо то. Било је то чудесно", рекла је она за ББЦ 1992. године.

Чарлтон је закључио извештај за ББЦ Панораму о сахрани Малколма Икса опсервацијом да је „умро прерано након усвајања умеренијих ставова да бисмо знали какво је шире следбеништво могао да стекне."

Он је рекао да је „најпотреснији епитаф" који је чуо те недеље потекао од црне особе која је рекла: „Не знам колико је следбеника имао, али имао је врашки много људи који су му желели добро."

Погледајте видео о француској хероини Жозефин Бејкер

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]