Мистериозни дронови изнад аеродрома широм Европе - о чему је реч

Прво стиже упозорење, тај бестелесни глас преко разгласа: „Молимо вас за пажњу. У граду је оглашена ваздушна опасност. Молимо вас да се упутите у склониште на спрату минус два".

Затим се чује зујање налик комарцима које праве стотине руских дронова који се гомилају тик изнад облака.

Одмах после тога чује се рафална паљба противавионске одбране, удаљене експлозије, а затим и онај злокобни звук сирена хитне помоћи и ватрогасаца.

То је суморна стварност ноћи у Кијеву и другим градовима широм Украјине.

Реч је о нападачким дроновима који експлодирају при удару.

Данас су дронови уобичајено оружје у савременом ратовању, али њихова употреба није ограничена само на бојно поље.

Широм западне Европе, далеко од Украјине, примећени су како надлећу око аеродрома, војних база и електрана, што је, како се сумња, део „хибридног рата" који води Русија, а неки спекулишу да се користе за испитивање способности одбране појединих земаља НАТО-а које помажу Украјини.

Недавна појава дронова изнад Пољске, као и велики број ових летелица које су примећене изнад критичне инфраструктуре у многим земљама Европе, међу којима су Белгија, Данска, и у најновијем случају Холандија (изнад аеродрома у Ајндховену), изазвали су забринутост у појединим чланицама НАТО-а.

Сада се говори да би требало изградити „зид против дронова" ради заштите појединих делова Европе.

Али, колико је то заиста потребно?

И, још важније, колико је оствариво?

Позив Европи на буђење

Око 20 руских дронова је 9. септембра прелетело Украјину и ушло у ваздушни простор Пољске, због чега су затворена четири аеродрома.

НАТО борбени авиони су хитно полетели, неколико дронова је оборено, док су се остали срушили широм Пољске, а њихови остаци се расули у више региона.

Једно од највећих и најозбиљнијих кршења ваздушног простора НАТО-а од почетка рата у Украјини је био позив Европи на буђење.

Зато се чини да је разговор о могућој изградњи зида против дронова још хитнији.

„Ови недавни упади су заиста дали замах овим разговорима", објашњава Катја Бего, виша истраживачица у програму међународне безбедности у британском аналитичком центру Четем хаусу (Цхатхам Хоусе).

Дронови, или званично беспилотне летелице, већ су променили начин ратовања.

На пољима смрти у источној Украјини углавном се користе мал дронови кратког домета, обично дуги око 25 центиметара, који носе смортоносна експлозивна пуњења.

Али они тренутно не представљају претњу остатку Европе.

Међутим, већи дронови, од којих неки могу да прелете више од 1.000 километара, подстичу позиве за изградњу европског зида против дронова.

Русија је раније увозила иранске дронове типа Шахид-136, али сада производи сопствену верзију Геран-2.

Неки Герани су били међу дроновима који су у септембру улетели у ваздушни простор Пољске.

Неки се питају шта би се десило када би Русија једног дана послала више од 200 дронова?

Или, рецимо 2.000 дронова?

Како би НАТО реаговао и заправо, да ли би уопште могао да реагује?

На крају крајева, дизање борбених авиона сваки пут било би прескупо.

„То није ни делотворна ни разумна употреба новца пореских обвезника", каже Андре Рогачевски, извршни директор Нетцомпанy, данске ИТ компаније која развија дигиталне системе за европске владе.

Погледајте видео о украјинској цвећарки која прави борбене дронове за војску

Најезда мистериозних дронова

Украјина је појачала нападе дроновима дугог домета на руске аеродроме и критичну инфраструктуру попут петрохемијских постројења, чиме је рат донела обичним Русима.

У употреби су и поморски дронови - беспилотна пловила која могу да се крећу по или испод површине воде.

Такве је Украјина користила против руске Црноморске флоте и постигла је разарајући учинак.

Али постоји нешто још злокобније од дронова који се јасно идентификују и које користе државе које су у отвореном рату.

А то је најезда мистериозних, анонимних дронова који су се појавили.

Понекад се ови дронови појављују усред ноћи, у близини европских аеродрома, а раније овог месеца примећени су и изнад главне ваздушне луке у Белгији, недалеко од Брисела.

Сличне појаве забележене су и у Данској, Норвешкој, Шведској, Немачкој, Литванији, Холандији.

За разлику од јасно препознатљивих руских дронова за напад у Украјини, ови „цивилни дронови" у Западној Европи до сада нису били наоружани експлозивом.

Али пошто се лансирају анонимно, тешко је доказати одакле долазе, ко их је активирао, или чак да ли се лансирају са бродова у пролазу.

Сумња се да то ради Русија, а западни обавештајни званичници верују да Москва користи посреднике за лансирање дронова кратког домета са територије тих земаља, да би изазвала хаос, застоје и проблеме.

Кремљ пориче било какву одговорност.

Белгија је значајна мета, јер се у тој земљи налазе седиште НАТО-а, институције Европске уније (ЕУ) и Еуроцлеар, финансијска клириншка кућа која врши међународне трансакције вредне билионе долара.

И даље се расправља да ли Европа треба да одмрзне руску имовину вредну око 200 милијарди евра која се налази у Белгији, и употреби је за помоћ Украјини.

Да ли је онда случајност што су мистериозни дронови примећени у близини аеродрома у Бриселу и Лијежу, као и једне војне базе?

Краљевско ратно ваздухопловство (РАФ) Велике Британије је послало тим стручњака за борбу против дронова да помогне Белгији да ојача одбрану.

Ипак, мистериозни дронови су забрињавајући, како због опасности коју представљају за авионе при полетању и слетању, тако и због могућности вршења надзора, нарочито у близини војних база и критичне инфраструктуре као што су електране.

Зид против дронова: Зашто није чаробно решење?

План о изградњи зида против дронова представља европски одговор на претњу прекограничних упада дронова који се лансирају из Русије.

Зид се описује као интегрисани, координисани, вишеслојни систем одбране који би у почетној фази требало да се протеже од балтичких држава до Црног мора.

Највероватније би се састојао од комбинације радара, сензора, система за ометање, и оружаних система за откривање дронова, а затим за њихово праћење и уништавање.

Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, изјавила је да би нови систем против дронова требало да буде потпуно оперативан до краја 2027. године.

Није изненађење да су државе које желе да се такав систем што брже успостави, међу којима су Пољска и Финска, управо оне које су географски најближе Русији.

Катја Бего сматра да је такав систем неопходан и да је одавно требало да се изгради.

„Није у питању само одбрана од дронова.

„Дуж источне границе заиста нема довољно традиционалне противракетне и противваздушне одбране", додаје.

Ипак, зид против дронова није чаробни штапић за противваздушну одбрану, а неки сумњају да је таква замисао остварива.

Роберт Толаст, истраживач у Краљевском институту за уједињене службе (РУСИ), лондонском истражвачком центру за питања одбране и безбедности, тврди да је изградња неке „врсте непробојног зида" немогућа.

Ипак разуме зашто се о томе говори и зашто би требало покушати.

„За земаље које се граниче са Русијом - балтичке државе, Пољску, па и Немачку, јер су наравно у домету тих летелица дугог домета, апсолутно је неопходно покушати изградити неки такав систем", каже он.

„Замисао није да се заправо изгради потпуни зид или нешто што је потпуно непробојно", сагласна је Бего.

„То није баш могуће - ни због дужине границе нити зато што доступне технологије нису 100 одсто непробојне.

„Ради се о комбинацији система који би, надамо се, могли да открију различите типове дронова и да их зауставе".

Заустављање дронова: Физичко уништавање и ометање

Фабијан Хинц, истраживач у Међународном институту за стратешке студије у Лондону, описује читав спектар могућности за откривање дронова.

„Можете да користите акустично откривање: ваздушне радаре који одлично откривају циљеве који ниско лете; земаљске радаре који имају кратак домет против циљева који ниско лете, али који веома добро функционишу и против циљева који лете високо.

„Можете да употребите оптичке системе, инфрацрвене системе - а по откривању мете, постоје две могућности - или да претњу онеспособите (софт килл) или да је физички уништите (хард килл)".

Хард килл значи физичко уништавање дрона, било ватром из оружја или ракетама.

Софт килл подразумева онеспособљавање дрона, обично електронским средствима.

Русија и Украјина на фронту успевају да избегну онеспособљавање дронова јер их опремају оптичким кабловима дугим десетинама километара који се одмотавају током лета, али то није изводљиво за летелице које прелазе стотине километара изнад граница других земаља.

Што се тиче уништавања дронова, Хинц описује више начина на које то може да се изведе: од ракета земља-ваздух до борбених авиона и хеликоптера.

„Могу да се употребе и ласери, који би такође могли да буду корисни, али нису баш чудотворно оружје каквим их неки представљају", додаје он.

Андре Рогачеваски сматра да учинковита алтернатива може да буде блокирање и ометање сигнала.

Међутим, да би зид против дронова био ефикасан, мора да буде способан да одговори на широк спектар претњи из ваздуха које све могу да дођу истовремено.

Погледајте видео: Украјински оператори дронова и акције на јужном фронту

Финансијски контроверзно питање

Како од почетка руске инвазије на Украјину расту тензије између Европе и Москве, расте и број других инцидената такозваног „хибридног" или ратовања у „сивој зони" за које се криви Русија, а које Москва у већини случајева пориче.

У такве инциденте спадају сајбер напади, ширење дезинформација, постављање запаљивих направа у складиштима терета, присмотра, и понекад саботажа подморских каблова.

А ипак, на безбедносном форуму у Бахреину одржаном раније у новембру, италијански адмирал Ђузепе Каво Драгоне, председавајући Војног комитета НАТО-а, рекао ми је да је од свих одбрамбених потреба НАТО-а, противваздушна одбрана тренутно главни приоритет.

Прве фазе зида против дронова требало би да буду активиране у року од неколико месеци, иако све појединости још нису финализоване.

У међувремену, Савезничка команда за трансформацију (АЦТ), чије седиште је у Норфоку у америчкој држави Вирџинији, ради на дугорочнијим решењима.

То је тежак изазов.

Толаст каже да је највећи изазов зида против дронова величина територије коју треба да штити.

„Потребан је огроман систем тактичких радара за дронове које лете ниско и већи радари за циљеве на великим висинама, који треба да се распореде дуж хиљада километара.

„А потребни су и исплативи пресретачи и снаге које ће бити спремне да реагују 24 сата дневно.

„Систем никада неће бити потпуно непробојан, а чак и ако цене радара и пресретача буду падале, мало је вероватно да ово може да буде јефтино."

Финансирање је сложено питање.

„То је заиста тешко питање за одбрану", каже Толаст.

„Чак и упркос све већим издвајањима европских земаља за одбрану, [за финансирање овог зида] биће велика конкуренција из других сектора одбране - потребно нам је више бродова, подморница, па чак и нуклеарног оружја, и сателита, такође.

„Због тога ће изградња зида против дронова за неке бити помало финансијски контроверзна тема".

Зид би могао да се финансира комбинацијом средстава ЕУ, националних буџета (посебно земаља источне Европе) и камата од замрзнуте руске имовине.

Бего каже да је у почетку зид против дронова био планиран само за одбрану дуж источног крила НАТО-а, али да се концепт проширује откако је ЕУ преузела водећу улогу у пројекту.

„Сви схватају да нешто мора да се предузме и да постоји потреба да се ово координира и да се обезбеди новац, али ко и како - то је и даље предмет расправе...

„Што желите да систем буде непробојнији, то ће бити скупљи".

Што се тиче рока за активирање зида, Толаст сматра да је 2027. веома амбициозан план.

Али додаје: „До тада свакако може да се постигне знатно виши ниво заштите".

Треба ли проблем сасећи у корену?

Текући догађаји додатно отежавају изградњу зида против дронова.

Јер чим се уведу нове мере против дронова, појављују се и нови облици претње дроновима које могу да их заобиђу.

Због свега овога, чини се да је ово нека врста нове трке у наоружању.

„Развојни циклуси технологија у овој области су изузетно убрзани, нарочито у ратним условима", каже Џош Бурч, суоснивач британске компаније Галлос Тецхнологиес, која улаже у безбедносне технологије.

„То значи да ће свака одбрана против дронова убрзо застарети, јер агресор прилагођава свој приступ.

„Агресор посматра, прилагођава се, понавља, све док не пронађе начин да пробије одбрану", каже он.

Дакле, да ли се онда разматра потпуно погрешно питање?

Уместо изградње зида против дронова, да ли је боље циљати базе из којих се дронови лансирају - или како би се рекло: проблем треба сасећи у корену, а не бавити се његовим последицама.

„Једно је постати отпорнији на ове нападе, али би било много боље када се они уопште не би дешавали", тврди Бего.

„А то заправо значи да се Русији или било коме ко стоји иза ових активности много јасније стави до знања да такво понашање прелази границу.

„Да има последице и да ће их они сносити.

„То је важно и то би заиста требало да буде део приступа".

Али било какав предлог да НАТО гађа руске циљеве физички, а не дигитално у сајбер простору, био би невероватно ризичан и изазвао би ескалацију.

Од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године, изазов за НАТО, а посебно најмоћнију чланицу Сједињене Државе, је како помоћи Украјини да се одбрани, а да се притом НАТО не увуче у директан рат против Русије.

Изградња зида за одбрану од дронова у Европи је једно, а напади на места одакле се они лансирају је сасвим нешто друго.

Извор насловне фотографије: Геттy Имагес, Скетцхфаб

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]