'Зашто желим да Најки, Адидас и Пума продају по једну патику'

Стеф Рид је као дете била опседнута спортом и сањала је да заигра за рагби репрезентацију, али се њен живот уочи 16. рођендана заувек променио.

Пропелер брода јој је нанео озбиљне повреде у страшној несрећи, а доктори нису имали други избор него да јој ампутирају десно стопало.

У почетку је наставила да следи сан да игра рагби, али експлозивност и брзина нису били као пре.

Убрзо су почела да је замарају поређења са оним што је могла са оба стопала.

„Нисам желела да одустанем од циља само зато што ми је ампутирано стопало, али живот се стално мења и морамо да мењамо циљеве, уместо да на силу покушавамо да их достигнемо у некој другој реалности", каже Стеф.

Одустала је од рагбија и посветила се атлетици.

Користила је лагану и еластичну протезу од угљеничних влакана на десној нози и на крају је постала светска параолимпијска шампионка у скоку у даљ.

Такмичила се и у спринту за Канаду и Велику Британију, освајала медаље, рушила рекорде и одликована је Орденом Британске империје.

Повукла се из професионалног спорта, али је показала сличну способност прилагођавања и истрајности у новој каријери, пошто се сада бави глумом, манекенством и ради на телевизији, па тако учествује у емисији Плес на леду.

Сада се залаже да велике компаније за производњу спортске опреме, попут Најкија, Адидаса и Пуме, почну да продају распарену обућу.

Један од мотива су и високе цене: квалитетне патике за трчање коштају више од 200 евра.

Рид је током спортске каријере користила само једну, али је морала да купи обе и тако је траћила стотине евра на обућу коју није никада обула.

Али, највећа мотивација су јој принципи.

Многи брендови поносно истичу моделе са протезама на излозима њихових радњи, али спортистима попут Стеф не нуде могућност да купе једну патику.

„Свиђају ми се лутке са протезама у продавницама и волела бих да је 15-годишња Стеф могла некада да их види.

„Али, сада желим да компаније доведу на исти ниво инклузивну слику коју стварају о њиховом бренду и стварно искуство које ће купци имати", објашњава бивша шампионка.

Стеф у овој намери није усамљена.

Иако носи обе ципеле уз протезу са којом се свакодневно креће, многи други којима су ампутирани удови то не чине.

Не ради ни само о људима са инвалидитетом, јер хиљаде људи којима је једно стопало веће од од другог такође морају да купују обућу у виду пара, уместо две појединачне патике различитих величина.

Најки је покренуо програм продаје појединачног комада обуће, омогућивши купцима да га добију за половину цене коју би платили за цео пар.

Али, ова акција није јасно представљена у рекламним кампањама, а купци морају да контактирају тимове за подршку и не могу да купују путем интернета.

Када је Стеф то покушала да уради, нису је обавестили о тој могућности, већ су јој понудили једнократни попуст на цео пар од 15 одсто.

„Од тога дугорочно нема неке користи, јер ћу ја увек имати једно стопало", каже Рид.

Адидас, немачка компанија која је спонзор британског параолимпијског тима, такође не продаје распарену обућу преко интернета.

Али, из те фирме кажу да је могуће купити је у неким продавницама, а доступност зависи од тренутних залиха.

Израда свеобухватне стратегије компаније на том пољу је у „завршним фазама", додају.

Пума не продаје посебне комаде обуће ни у продавницама, ни на интернету, а из Декатлона нису одговорили на питања ББЦ-ја.

Иако су Најки и Адидас направили позитивне кораке, Стеф сматра да би требало да постане стандардна пракса да компаније требало да продају патике појединачно у свим објектима и на интернету.

Погледајте видео: Научница открила начин да људи са ампутираним удом осете исто што осећа протеза

Мали кораци

Мање компаније и неке локалне фирме су већ показале да је то могуће спровести у дело.

Шух, компанија која продаје обућу за свакодневицу, продаје појединачне комаде упола цене која се плаћа за пар, ланац продавница Офис омогућава купцима да то ураде на сајту њихове аутлет радње.

Познат је и случај бренда Џоове распарене патике, који је основала Џо О'Калахан.

Она је изгубила десну ногу због комплексног регионалног болног синдрома.

Због тог стања било јој је превише болно да носи протезу, па је, као и многи људи са ампутираним удовима, имала потребу само за једном патиком.

Основала је групу на Фејсбуку у којој су чланови једни другима поклањали комаде обуће који су им били вишак, а донирали су многи ланци продавница.

Корисници су их добијали бесплатно, а једино су морали да плате ниске трошкове паковања и доставе.

Од њене идеје корист је имао Џек Пимблет, спортиста који скаче падобраном.

Рођен је са болешћу згрченог стопала, која је омела развој његовог десног стопала и ноге, а када је био млађи тешко је проналазио два патике које би одговарале обема стопалима.

Чести би у једну патику стављао вату, како би попунио вишак простора.

Када је одрастао, сналазио се тако што је куповао комбинације патика за одрасле и децу - десна би била број 38, а лева број 41.

Али, финансијски терет је био велики, пошто је углавном трошио око 170 евра на два пара патика.

„Било би лепо да могу да купим одговарајућу обућу, а да не платим двоструко", каже.

Стеф разуме да промена за коју се залаже изискује време и новац, али позива компаније да крену тим путем.

„Све што је потребно је корак у правом смеру", закључује бивша параатлетичарка.

Погледајте и овај видео: Српски тим који је осмислио прву одећу за протезе у свету

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]